Дуст Нетwоркс
| Tip | Privatna |
|---|---|
| Industrija | specijalizovani poluprovodnici |
| Osnovana | 2004 |
| Sedište | 30695 Huntwood Avenue Hayward, California United States |
| Кључни људи | Kristofer S. J. Pister, ко-оснивач и CTO broj_zaposlenih = Približno 45 (2011) |
| Производ(и) | Wireless sensor network уређаји |
| Вебсајт | www.дустнетwоркс.цом |
Dust Netvorks је компанија специјализована за пројектовање и производњу бежичних сензорских мрежа за индустријске апликације укључујући надгледање процеса, надгледање стања, управљање имовином, заштиту животне средине, надгледање здравља и сигурности (ЕХС) и управљање снагом. Они су набављени од стране компаније Linear Technology, Инц у децембру 2011. године, а заузврат је купио Analog Devices, Инц 2017. Производни тим компаније Dust Networks послује у IoT Networking платформи групи Аналогних уређаја. Dust Netvorks ради са индустријским и стандардним групама као што су WirelessHART, ИЕЕЕ и IETF, који помажу у усвајању интероперабилних бежичних сензорских мрежних производа.
Историја компаније
[уреди | уреди извор]Године 1997. Kristofer S. J. Pister, професор електротехнике и рачунарских наука на Калифорнијском универзитету Беркли, замишљао и започео пројекат Smart Dust помоћу DARPA фонда.
Смартдуст
[уреди | уреди извор]Пројекат Smart Dust[1] покушао је демонстрирати да се комплетан сензор/комуникациони систем може направити од сензора величине један кубни милиметар. Ово укључује напредак у миниатуризацији, интеграцији и управљању енергијом. Фокус пројекта био је независан од било ког одређеног сензора, и гледао како комерцијалне тако и војне апликације, укључујући:
- Сензорске мреже везане за одбрану, као што су надзор над бојним пољем, надзор над уговором, надзор над транспортом и лов на људе
- Виртуелни сензори тастатуре: додавањем минијатурних даљинаца на сваки нокат, акцелерометри могу тада осетите оријентацију и кретање сваког прста и преносити ове податке у рачунар у ручни сат.
- Контрола инвентара: постављањем миниатурних сензора на сваки објекат у систем инвентара (пакет производа, кутија, палета, складиште камиона, интернет),свака компонента би могла "разговарати" са следећом компонентом система. Ово се развило у данашње RFID системе контроле залиха.
- Надгледање квалитета производа: праћење температуре и влажности кварљивих производа, као што су месо, производи и млијечни производи.
- Утицај, вибрација и температурни надгледање потрошачке електронике, за даљу анализу грешака и дијагностичке информације, нпр. праћење вибрација лежајева да се детектовала фреквенција сигнатуре која може указивату предстојећи неуспех.
Пројекат је водио као оснивању Dust Networks да би обезбедили комерцијалне апликације које смо претходно навели.
Временска линија
[уреди | уреди извор]- Јула 2002. године: Dust Networks основали Pister, Tod Dykstra, Rob Conant и Brett Warneke
- Фебруар 2014. године: Попуњава се низ А финансирања од 7 милиона америчких долара од Foundation Capital, Institutional Venture Partners and In-Q-Tel
- Јула 2014. године: Испоручен први производ-Smart Mesh shiping
- Фебруара 2015. године: Попуњава се низ Б финансирања од 22 милиона америчких долара од Crescendo Ventures, Cargill Ventures и ранијих инвеститора.
- Март 2005. године: Лансира се производ базиран на IEEE 802.15.4 стандарду у 2,4 GHz ISM опсегу.
- Јуни 2006. године: Лансира се SmartMesh-KST бежични сензорски мрежни систем оптимизован за индустријске апликације.
- Септембар 2007. године: Ратификован WirelessHART стандард
- Октобар 2007. године: SmartMesh IA-500 family of WirelessHART стандардизован систем најављен
- Јул 2008. године: Покренута иницијатива усмерена на кориштење умрежавања на Интернет протоколу (IP) у урбаним инфраструктурама, аутоматизацији зграда, корисничком мерењу и осталим апликацијама за бежично сензорско умрежавање.
- Децембар 2011: Dust Netvorks купује Linear Techology
- 2017: Analogni uređaji купују Linear Techology[2]
Технологија
[уреди | уреди извор]Бежичне сензорске мреже покушавају повећати поузданост преноса и брзо се прилагодити ако пренос не успе и аутоматски рутира око неуспелих веза. Ово захтева уграђену интелигенцију умрежавања која успоставља, одржава и користи редундантну multi-hop рутирање од извора до одредишта. Dust имплементира full-mesh мрежу, која се понекад назива "мрежа до ивице", која пружа редундантно усмеравање до ивице мреже. У full-mesh мрежи сваки уређај има исте могућности усмеравања и може "одлучити" где се налази у структури рутирања на основу других чворова са којима може комуницирати, близине мреже мрежном пролазу и њеног оптерећења. То омогућава самофинансирање и само-лечење. Модули са више чипова који се користе за покретање ових мрежа подељени су на „капије“ и „честица“. Капије се онда везују у веће мреже које се користе за доношење одлука у великим индустријским постројењима (рафинерије нафте, хемијске постројења, производни објекти итд.). Компанија је еволуирала од коришћења сопственог протокола под називом TSMP (Time Sinchronized Mesh Protocol) до VirelessHART-а за покретање иницијативе засноване на Интернет протоколу, у подршци Internet Engineering Task Force-у (IETF), фокусираној на коришћење IP мреже у урбаним инфраструктурама, аутоматизацији зграде, мерење корисности и друге апликације за бежично сензорско умрежавање.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Беркелеyс Месх Нетwорк: Дуст ин тхе РФИД Wинд
- ^ „Линеар Тецхнологy Ацqуиситион оф Дуст Нетwоркс Еxтендс Wирелесс Сенсор Нетwоркинг Цапабилитиес”. Пресс Релеасе. 20. 12. 2011. Приступљено 22. 2. 2012.