Екстракорпорална мембранска оксигенација

Екстракорпорална мембранска оксигенација
ЕЦМО систем
ИЦД-10-ПЦС	5А15223
ИЦД-9-CM	39.65
МеСХ	29295
МедлинеПлус	007234

Екстракорпорална мембранска оксигенација (акроним ЕЦМО, енг. Еxтрацорпореал мембране оxyгенатион) је облик вантелесног одржавања живота у коме спољашња (вештачка) циркулација преноси венску крв од пацијента до места размене гасова у уређају у коме крв постаје обогаћена кисеоником, а ослобођена угљен-диоксида, и потом поново враћа у циркулацију пацијента.

Ова процедура наравно није лек, већ само симптоматска терапија за куповање времена до опоравка плућне функције, спонтаног или индукованог специфичном терапијом.

Називи

Израз екстракорпорална мембрана оксигенација (ЕЦМО) временом је замењен модернијим изразом екстракорпорална подршка живота (ЕЦЛС), јер подразумева и друге системе као што су вентрикуларни бајпас системи (ВАД) и екстракорпорална циркулација (ЦБП), а све према номенклатури ЕЛСО Еxтрацорпореал Лифе Суппорт Органисатион (1989) - Екстракорпоралне организације за подршку живота.

Историја

Први покушај примен апарата срце-плућа за корекцију интракардијалног оштећења извели су Деннис и колеге, 5. маја 1951. године у Универзитетској болници у Миннесоти. Међутим, пре стварања модерних мембранских оксигенатора, метода се није могла широко користити код умирућих болесника, јер успех терапије није био значајан.

Непрекидно побољшавање оксигенатора приморало је лекара да поновно дају значај ЕЦМО у лечењу пацијената с акутним респираторним застојем. Акумулирано искуство указало је на потребу покретања примене ЕЦМО-а пре развоја неповратних процеса у органима и ткивима, увек узимајући у обзир ефикасност конвенционалних терапијских мера. Повећање хипоксемије, упркос дуготрајној употреби механичке вентилације са 100% кисеоником, као и клинички знакови погоршања пацијентовог стања, све више је служило као индикација за примену екстракорпоралне мембранске оксигенације.

Током пандемије узроковане новим Х1Н1 вирусом инфлуенце крајем 2009. и почетком 2010. године јединице интензивног лечења широм света сусреле су се с новим клиничким ентитетом – примарном инфлуентном пнеумонијом, која се код најтеже обољелих клинички манифестовала као акутни респираторни дистрес синдром (АРДС). Како се код тих болесника конвенционалном механичком вентилацијом најчешче није могла постићи задовољавајућа оксигенација ургентно су се тражиле нове терапијске могућности како би ти болесници преживели, почела је масовније да се примењује екстракорпорална мембранска оксигенација. Тиме је створена додатна терапијска опцију и шанса за преживљење болесника, без обзира на етиологију самог АРДС-а.

Предуслови за примену ЕЦМО

ЕЦМО канила

Најосновнија физиолошка улога респираторног система је довођење ваздуха у алвеоле плућа, у којима се врши измена гасова (кисеоника и угљен-диоксида) између удахнутог ваздуха и крви.

Дисање које је измена гасова у којој крвна боја (хемоглобин) црвених крвних зрнаца преноси кисеоник из плућа у ткива, а истовремено крв у ткиву преузима угљен-диоксид, који затим излучује у плућима.

Одржавање проходности дисајних путева и адекватна оксигенација најважнији су чиниоци за одржавање нормалних функција организма, али и за лечење животно угрожених болесника, са нарушеним процесом дисања. Опструкцију дисајних путева могу изазвати:

• западање меког непца и епиглотиса,
• страно тело,
• накупљени секрет,
• удахнут повраћани садржај,
• крв,
• ларингоспазам и бронхоспазам.

У наведеним условима екстракорпорална мемранска оксигенација постаје врста лечења неопходна за одржавање животно угрожених болесника, а њен циљ је подршка у раду срца и плућа. Зато је екстракорпорална мемранска оксигенација индикована за потенцијално реверзибилне, по живот опасне облике дисајне или срчане инсуфицијенције, која не реагује на уобичајену терапију.

Модалитети ЕЦМО

Последwих 40-так година на глобалном нивоу примењују се два основна модалитета респираторне подршке екстракорпоралном мембранском оксигенацијом.

Вено-артеријски

Вено-артеријски модалитет (ВАЕЦМО) најчешће се користи у кардиохирургији и пружа болеснику циркулаторну и респираторну подршку.

Вено-венски

Вено-венски модалитет (ВВ-ЕЦМО) подеснији је за респираторну подршку у случају тешког акутног респираторног дистрес синдрома (АРДС), када је функција миокарда задовољавајућа.

• 
  Вено-артеријски модалитет (ВАЕЦМО)
• 
  Вено-венски модалитет (ВВ-ЕЦМО)

Главне разлике између кстракорпорална мембранска оксигенација кардиопулмоналног бајпаса
Екстракорпорална мембранска оксигенација	Екстракорпорална циркулација
Успоставља се катетеризацијом крвних судова на врату, под локалном анестезијом. Примењује се као дугорочна подршка у распону од 3 до 10 дана. Сврха методе је куповање времена док пацијентов организам не опорави функцију плућа или срца.	Успоставља се трансторакално (након стернотомије) под општом анестезијом. Примењује са као краткорочна подршка у току трајања операције од 0,5 до 8 часова. Сврха стандардног ИР-а је стварање услова за рад плућа и срца у време срчане операције.

Индикације

Срчане индикације

Код деце и одраслих у срчане индикације спада инсуфицијенција срца, које се може развити у сљедећим стањима:

• Након срчане хирургије (не постоји начин да се онемогући ИР)
• Након трансплантације срца, плућа или срца и плућа
• Миокардитис,
• Миокардиопатија
• Као додатак кардиопулмоналној реанимацији

Респираторне индикације

АРДС је једна од индикација за ову методу

Код деце и одраслих, у респираторне индикације, или стања настала због недовољна функција плућа спадају:

• Пнеумонија, бактеријска или вирусна
• Плућно крварење
• Аспирација страног садржаја
• АРДС
• Трансплантација плућа

Контраиндикације

Апсолутне

• Стања у којима је антикоагулација контраиндикована
• Стање терминала
• ПаО2/ФиО2 < 100 ат > 10 дана
• Инсуфицијенција више органа > 2 система
• Неконтролисана метаболичка ацидоза
• Имуносупресија
• Оштећење централног нервног система

Релативне

• Дуготрајна механичка вентилација дуже од 7 до 10 дана
• Дисфункција миокарда (срчани индекс < 3,5) са инотропном подршкома
• Тешка плућна хипертензија срДЛА > 45ммХг или > 75% код системске
• Инсуфицијенција срца
• Старост > 65 година

Компликације

Екстракорпорална мембранска оксигенација је технички сложен поступак који се обавља на критично болесним пацијенатима јер има висок потенцијал за настанак компликације. Компликације могу настати:

• јатрогено — након клиничких грешака или неискуства,
• патологије пацијента,
• техничких проблема везаних уз систем компоненти.

Едукација медицинског кадра

За здравствену негу пацијената применом ЕЦМО апарата потребно је да медицинских сестара има добру едукацију и/или искуктво, јер у противном, нега болесника није квалитетна и успешна колико би требала бити. Из тих разлога, данас је обавезна едукацији медицинских сестрара и другог особља које се унапред предвиђа за негу пацијента на оваквом апарату.

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 
• 

Литература

• ПЕЕК ГЈ, МУГФОРД M, ТИРУВОИПАТИ Р и сур. Еффицацy анд ецономиц ассессмент оф цонвентионал вентилаторy суппорт версус еxтрацорпореал мембране оxyгенатион фор севере адулт респираторy фаилуре (ЦЕСАР): а мултицентре рандомисед цонтроллед триал. ЦЕСАР триал цоллаборатион. Ланцет 2009;374:1351-63.
• БРОГАН ТВ, ТХИАГАРАЈАН РР, РYЦУС ПТ и сур. Еxтрацорпореал мембране оxyгенатион ин адултс wитх севере респираторy фаилуре: а мулти-центер датабасе. Интенсиве Царе Мед 2009;35:2105-14.
• ТИРУВОИПАТИ Р, БОТХА Ј, ПЕЕК Г: Еффецтивенесс оф еxтрацорпореал мембране оxyгенатион wхен цонвентионал вентилатион фаилс: Валуабле оптион ор вагуе ремедy? Ј Црит Царе. 2011 Јун 22

Спољашње везе

• Экстракорпоральная мембранная оксигенация (ЭКМО) (језик: руски)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).