Електроретинографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Електроретиногрфија
Максимални одговор ЕРГ таласа током прилагођавање ока на таму
ИЦД-9-CM95.21
МеСХД004596

Електроретинографија (скраћено ЕРГ), као једна од електрофизиолошких дијагностичких метода у офталмологији представља укупни одговор ретине (мрежњаче) на светлосну стимулацију целог поља. Тима она заправо говори о функцији фоторецептора и унутрашњих нуклеарних слојева ретине.[1]

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Електроретинографија у лежећем положају

Општи офталмолози и клинички офталмолози свакодневно се сусрећу са разноврсном патологијом, која намеће потребу за све квалтетнијом дијагностиком — или правом дијагнозом. Ту додатна дијагностика попут електроретинографија најчешће решава проблем.

У популацији одраслих који се жале на пад вида електрофизиологија може дати одговор на питање да ли је у питању проблем ретине или спроводног оптичког пута. Фине и дискретне промене ретине могу бити проблем за клиничку детекцију, али се електроретинографски врло јасно уочавају, па је све пацијенте који се жале на сметње везане за сужавање видног поља, проблема оријентације при слабом осветљењу и сл. врло корисно упутити на ову врсту испитивања.[2]

Електроретинографија уз сву додатну дијагностику може дати потпуни одговор на питање да ли је реч о глаукому, наследној или урођеној дистрофији или периферној дегенерацији ретине.

Подтипови уређаја за ЕРГ[уреди | уреди извор]

Савремени ЕРГ из 2014.

Сликовни ЕРГ[уреди | уреди извор]

Као подтип ЕРГ-а данас се испитује и сликовни (енг. Паттерн) ЕРГ за који се сматра да је уско повезан с функцијом ганглијских ћелија ретине и функције макуле.

Мултифокална електроретинографија[уреди | уреди извор]

Последњих неколико година у електроретинографско испитивање укључен је и мултифокални ЕРГ (мфЕРГ), који рефлектује локални ретинални одговор изазван функцијом чепића суперпонираном на претходно светлосно адаптиране све фоторецепторе.

Мултифокална електроретинографија (мфЕРГ) представља најосетљивију методу за детекцију токсичних талога око фоторецептора макуле што омогућава благовремену обуставу или замену терапије. I док електроретинографија објективно успоставља дисфункцију мрежњаче. Уз мултифокалној електроретинографију, фокални одговори су добијени са великог броја места на мрежњачи (ретини) на основу којих се израђују топографске карте зона са поремећеном функцијом.

Већина одговора на електроретинографију долази из спољашњих слојева мрежњаче (фоторецептори, биполарне ћелије), мултифокална електроретинографија поред овога користи за објективну евалуацију функције ганглионских ћелија. Неки од сигнала одговора долазе од влакана ганглијских ћелија које се налазе поред оптичког нервног диска. Ова компонента у болесника са глаукомом је ундерстатед. Ова метода не захтева дилатацију испитаника. Такоше развијени су и посебни системи који проучавају појачање, изолацију и мапирање ове компоненте одговора.

Иако још увек не подлеже ИЦЕВ стандарду, овај тест има широку примену у испитивању функције макуле код болести ретине које погађају искључиво или доминантно овај део ретине. За сада је за ову врсту испитивања ИЦЕВ донео више протокола и водича, па се очекује и скора стандардизација методе испитивања.[3]

Индикације[уреди | уреди извор]

Пигментне ретинопатије и други наследни дегенеративни процеси су индикација за електроретинографију

Ова дијагностика се готово редовно примењивала, а и данас је у примени као дефинитивна потврда следећих болести

  • Пигментне ретинопатије и други наследни дегенеративни процеси.
  • Леберове конгениталне амаурозе (за рано постављање дијагнозе овог стања).
  • Ретиносхизе.
  • Хороидеремије.
  • Конгениталног непрогресивног ноћног слепила.
  • Ахроматопсије,
  • Ушеровог синдрома и других болести.
  • Дијабетесна ретинопатија са макуларним едемом.[4]

Значај[уреди | уреди извор]

Посебан значај данас примене ЕРГ методе у дијагностици има код:

  • стечених болести ока које су примарно очне или су последица неких системских стања.
  • код дијабетесне ретинопатије,
  • оклузије крвних судова ока,
  • код примене токсичних лекова у склопу лечења системских имунолошких болести, имајући у виду да је данас све распрострањенијој патологији и све је више пацијената на терапији дериватима хлороквина и другим токсичним лековима који се таложе на ретини, пре свега у регији макуле. Значајно је и то што од системских имунолошких болести оболева доминантно радно активна популација, која се рано и дугорочно подвргава лечењу различитим терапијским модалитетима од којих су неки и токсични за око. Код ове групе људи умањење видне функције доводи до радне неспособности, до повреда на раду, па и до смртног исхода. Фактор времена у откривању токсичних продуката лечења је од велике важности.

Принцип рада[уреди | уреди извор]

Електроретинографија

Електроретинографија (ЕРГ) представља дијагностички метод којим се детектује и мери електрична активност створена у неуронима и ненеуронским ћелијама ретине, а која настаје као одговор на светлосни стимулус. Доминантно се електрична активност мери постављањем електрода директно на рожњачу ока, мада данас постоје и начини за мерење без директног контакта с оком.[5]

ЕРГ обезбеђује офталмологу изузетно значајне информације за клиничку праксу у разноврсној патологији ретине и врло је применљива дијагностичка метода како код одраслих, тако и код деце (код које је постављање сумње на патологију ретине значајноито кад се ради о дечјем узрасту).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Балох РW, Јен ЈЦ. Неуро-опхтхалмологy. Ин: Голдман L, Сцхафер АИ, едс. Голдман'с Цецил Медицине. 25тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2016:цхап 424.
  2. ^ Бродие СЕ, Леyс M. Цлиницал висуал елецтропхyсиологy. Ин: Тасман W, Јаегер ЕА, едс. Дуане'с Опхтхалмологy 2013 едитион. Пхиладелпхиа, ПА: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2013:вол 3, цхап 5.
  3. ^ Голдман ДР, Реицхел Е. Елецтропхyсиологy. Ин: Yанофф M, Дукер ЈС, едс. Опхтхалмологy. 4тх ед. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер Саундерс; 2014:цхап 6.8.
  4. ^ Гоел Н, Пракасх А, Гупта АК. Мултифоцал Елецтроретинограпхy ин Диабетиц Ретинопатхy Wитх анд Wитхоут Мацулар Едема. Опхтхалмиц Сург Ласерс Имагинг Ретина. 2018 Оцт 1;49(10):780-786.
  5. ^ Бригелл; ет ал. (2005). "Ан овервиеw оф друг девелопмент wитх специал емпхасис он тхе роле оф висуал елецтропхyсиологицал тестинг". Доц Опхтхалмол. 110 (1): 3–13.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).