Електрум

С Википедије, слободне енциклопедије

Електрум је природна легура сребра и злата, но произвођена је и намерним стапањем компоненти. Најчешће је у слитини присутна и мала количина бакра. Стари су је Грци називали белим златом односно златом, за разлику од рафинираног, чистог злата. Количина злата у легури може знатно варирати, тако нпр. западноанатолски новац садржи 70—90% споменутог, док лидијски новац садржи само 45—55% злата. Легура је бледожуте до жуто-беле боје.

Лице и наличје кованице од електрума - лидијског новца из 6 ст. пр.н.е.

Историја[уреди | уреди извор]

Електрум се први пута спомиње у старом Египту,у време фараона Сахуре.Такођер га спомиње и Плиније Старији у свом делу Натуралис Хисториа.

Барем га се три пута спомиње и у Библији, у опису визија пророка Езекиела. Реч се јавља и у сумерским текстовима.Сматра се да је први пута кориштен око 600 године пре Христа,у Лидији,за владавине Алиатеса II.

За израду кованог новца електрум је знатно подеснији од чистог злата.Садржај злата варира од 75-90% код западно анатолског новца,до 45—55% код лидијског новца. Негде око 350 пре Христа престаје га се користити у ове намене.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Селwyн, L. Металс анд Цорросион — А Хандбоок фор Цонсерватион Профессионал, Оттаwа 2004.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]