Елена Феранте
Elena Ferante | |
---|---|
Датум рођења | 5. април 1943. |
Место рођења | Напуљ |
Веб-сајт | elenaferrante |
Елена Феранте (1943 – ) заправо је псеудоним италијанске књижевнице, чије право име није познато. Романи Ферантеове објављени су на италијанском језику и преведени на многе светске језике, као што су енглески, холандски, немачки итд. Напуљска тетралогија спада у њена најбоља и најчитанија дела.[1]
Часопис Time прогласио ју је 2016. године једним од најутицајнијих писаца на свету.
Књижевни опус
[уреди | уреди извор]Елена Феранте је аутор шест романа.[2] Њено најчувеније дело је роман у четири тома Напуљска тетралогија. Главне јунакиње су две интелигентне и виспрене девојчице из Напуља које покушавају да пронађу своје место у свету који их окружује, а тај свет је пун окрутности и предрасуда. Тетралогија се састоји од следећих романа: Моја феноменална пријатељица (2012), Прича о новом имену (2013), Они који одлазе и они који остају (2014) и Прича о изгубљеном детету (2015) која је номинована за Италијанску књижевну награду Стрега.
Награде
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]- L'amore molesto (1992)
- I гиорни делл'аббандоно (2002)
- Ла франтумаглиа (2003)
- Ла фиглиа осцура (2006)
- Ла спиаггиа ди нотте (2007)
- L'амица гениале (2011)
- Сториа дел нуово цогноме, L'амица гениале волуме 2 (2012)
- Сториа ди цхи фугге е ди цхи реста, L'амица гениале волуме 3 (2013)
- Сториа делла бамбина пердута, L'амица гениале волуме 4 (2014)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Енд оф аутхор'с анонyмитy". Торонто Стар, Новембер 1, 2016. Паге Е1. Јонатхан Форани.
- ^ Донадио, Рахел (13. 3. 2016). „Wхо Ис Елена Ферранте? Ан Едуцатед Гуесс Цаусес а Стир”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 14. 3. 2016.
- ^ Грофф, Лаурен (21. 4. 2016). „ТИМЕ 100 Артистс, Елена Ферранте”. Тиме. Архивирано из оригинала 26. 04. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Buonanno, Elda. La Frantumaglia: Elena Ferrante's "fragmented self" Ph.D. thesis, City University of New York, 2011.
- Milkova, Stiliana. "Mothers, Daughters, Dolls: On Disgust in Elena Ferrante's La figlia oscura". Italian Culture 31:2 (September 2013).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- "Елена Ферранте'с Оффициал Wебсите"
- "Елена Ферранте'с Троублинг Лове" – боок ревиеw
- Тхе ункноwн греат Архивирано на сајту Wayback Machine (10. јун 2016) – Тхе Сундаy Тимес
- Wоод, Јамес (21. 1. 2013). „Wомен он тхе Верге: Тхе Фицтион оф Елена Ферранте”. Тхе Неw Yоркер. Приступљено 13. 6. 2015.
- Фисцхер, Моллy (4. 9. 2014). „Елена Ферранте анд тхе Форце оф Фемале Фриендсхипс”. Тхе Неw Yоркер. Приступљено 13. 6. 2015.
- Елена Ферранте: тхе глобал литерарy сенсатион нободy кноwс – Тхе Гуардиан
- Донадио, Рацхел (18. 12. 2014). „Италy’с Греат, Мyстериоус Сторyтеллер”. Тхе Неw Yорк Ревиеw оф Боокс. Приступљено 13. 6. 2015.
- „Елена Ферранте, Арт оф Фицтион Но. 228”. Тхе Парис Ревиеw (интервју) (212). Интервју са Сандро анд Сандра Ферри. 2015.
- Ротхман, Јосхуа (25. 3. 2015). „Кнаусгаард ор Ферранте”. Тхе Неw Yоркер. Приступљено 13. 6. 2015.
- Ипак знамо много о Елени Феранте („Политика”, 17. јануар 2019)