Пређи на садржај

Елена Феранте

С Википедије, слободне енциклопедије
Elena Ferante
Датум рођења(1943-04-05)5. април 1943.
Место рођењаНапуљ
Веб-сајтelenaferrante.com
Напуљ

Елена Феранте (1943 – ) заправо је псеудоним италијанске књижевнице, чије право име није познато. Романи Ферантеове објављени су на италијанском језику и преведени на многе светске језике, као што су енглески, холандски, немачки итд. Напуљска тетралогија спада у њена најбоља и најчитанија дела.[1]

Часопис Time прогласио ју је 2016. године једним од најутицајнијих писаца на свету.

Напуљ

Књижевни опус

[уреди | уреди извор]

Елена Феранте је аутор шест романа.[2] Њено најчувеније дело је роман у четири тома Напуљска тетралогија. Главне јунакиње су две интелигентне и виспрене девојчице из Напуља које покушавају да пронађу своје место у свету који их окружује, а тај свет је пун окрутности и предрасуда. Тетралогија се састоји од следећих романа: Моја феноменална пријатељица (2012), Прича о новом имену (2013), Они који одлазе и они који остају (2014) и Прича о изгубљеном детету (2015) која је номинована за Италијанску књижевну награду Стрега.

  • L'amore molesto (1992)
  • I гиорни делл'аббандоно (2002)
  • Ла франтумаглиа (2003)
  • Ла фиглиа осцура (2006)
  • Ла спиаггиа ди нотте (2007)
  • L'амица гениале (2011)
  • Сториа дел нуово цогноме, L'амица гениале волуме 2 (2012)
  • Сториа ди цхи фугге е ди цхи реста, L'амица гениале волуме 3 (2013)
  • Сториа делла бамбина пердута, L'амица гениале волуме 4 (2014)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Енд оф аутхор'с анонyмитy". Торонто Стар, Новембер 1, 2016. Паге Е1. Јонатхан Форани.
  2. ^ Донадио, Рахел (13. 3. 2016). „Wхо Ис Елена Ферранте? Ан Едуцатед Гуесс Цаусес а Стир”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 14. 3. 2016. 
  3. ^ Грофф, Лаурен (21. 4. 2016). „ТИМЕ 100 Артистс, Елена Ферранте”. Тиме. Архивирано из оригинала 26. 04. 2016. г. Приступљено 28. 4. 2016. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Buonanno, Elda. La Frantumaglia: Elena Ferrante's "fragmented self" Ph.D. thesis, City University of New York, 2011.
  • Milkova, Stiliana. "Mothers, Daughters, Dolls: On Disgust in Elena Ferrante's La figlia oscura". Italian Culture 31:2 (September 2013).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]