Ерозија кречњачких падина

Ерозија кречњачких падина је процес мењања изгледа кречњачких падина услед утицаја мора, ветра и кише. Кречњачке стене изложене су спорој ерозији пошто су тврде и отпорне на временске утицаје. Делићи ерозивног материјала постепено се таложе у пукотинама измедју камења и тако стварају основу плодне подлоге, у којој биљке могу да пуштају корење. Меки делови падина, где је кречњак помешан са иловачом или песком, напротив брзо мењају изглед. Морски таласи непрестано ударају о обале и заједно са кишницом се накупља у пукотинама стена доведу до тога да се велики делови падина откину и падну у море. На новим стенама које на тај начин открије ерозија, сваког пролећа оживљавају нове биљне врсте и животиње. На пустом тлу расту тратинчица и подбел, а полако почиње да расте и трава. За неколико година новооткривена падина скоро потпуно обрасте травом и другим биљкама, а живот се враца на стари ток. Ово стање траје све док се опет не одломи велики блок падине.