Ерозија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
NegevWadi2009.JPG

Ерозија је разарање постојећих структурних веза стенске масе услед дејства егзогених сила и мењање њеног облика.

Под појмом ерозија у елементарном смислу треба подразумевати промене на површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања кише, снега, мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода, или услед рада антропогених чинилаца.

Геоморфолошки агенси[уреди]

Свака ерозија јавља се као последица одређеног геоморфолошког агенса. Дакле, ови агенси узрочници су морфогенетског ерозивног процеса и његове одговарајуће ерозије. Између геоморфолошког агенса и одговарајуће ерозије постоји узрочно-последична веза.

Основни геоморфолошки агенси на Земљиној површини су вода, ветар и промена температуре. У рељефу Земљине површине може деловати више агенаса који условљавају различите ерозивне процесе (или врсте ерозија). Вода, као геоморфолошки агенс, својим механичким и хемијским деловањем условљава различите врсте ерозија.

У природној средини делују различити геоморфолошки агенси при чему је један од њих водећи или доминантан у изграђивању одређене категорије облика рељефа. Тако је, на пример, ледник (лед) водећи геоморфолошки агенс у областима високих планина и у поларним пределима. На основу доминантног геоморфолошког агенса, односно ерозије коју он изазива, извршена је елементарна генетска класификација ерозивних облика рељефа. Ови облици носе назив по тим ерозијама. Тако постоје еолски, глацијални, нивациони, флувијални, абразиони облици.[1]

Врсте ерозије[уреди]

По својој суштини ерозија може бити механичка или хемијска. Најраспрострањенији вид је механичка ерозија, када сила делује на стенску масу својом кинетичком енергијом, док се хемијска ерозија односи на дејство воде на растворљиве стенске масе (углавном карбонатне стене).

Такође, по начину одношења земљишта, ерозија може бити и ерозија земљишта водом и ерозија земљишта ветром (еолска ерозија).

Ерозија под дејством једног агенса скоро по правилу изазива активирање другог агенса и нове појаве ерозије. Таква ерозија се означава термином изазвана ерозија, а настале појаве називају се изазване и пратеће појаве.

Ерозија земљишта водом јавља се у областима у којима су јаке падавине. Један део падавина земљиште не упије и самим тим не отиче у природне речне токове, већ отиче кроз нагнуте терене, тако изазивајући ерозију земљишта. Количина воде која отиче зависи од нагиба терена, затим биљног покривача, врсте и количине падавина, као и од геолошке подлоге.

Еолска ерозија се дешава у областима слабо обрасли вегетацијом и у сувим климатским условима, где слабији или јачи ветрови изазивају одношење земљишта. Еолској ерозији наручито су подложни песковити терени, као и прашинаста земљишта у равницама или на планинама и брдима. Ерозија изазвана ветром зависи од: јачине ветра, врсте биљног покривача, састава земљишта и влажности ваздуха. И тако од плодног земљишта настаје неплодно земљиште на коме не може да се развија живи свет.

Узроци и мере против ерозије[уреди]

Ерозија је распрострањена појава изазвана природним процесима, али на коју и човек може утицати начином коришћења простора (сеча шума, неадекватна градња). Пољопривредно земљиште је генерално подложније ерозији од земљишта под природном вегетацијом, што се може објаснити употребом пољопривредне механизације (орање, тањирање) која нарушава структурне везе у тлу и кида корење биљака које очвршћавају тло.

Као облик заштите од ерозије, након градње, користе се разне методе, као што је на пример пошумљавање простора.

Литература[уреди]

  • Гавриловић С. 1972.Инжењеринг о бујичним токовима и ерозији. Београд: часопис Изградња, Специјално издање
  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.