Фитоједињења
Фитоједињења су органска једињења у која се убрајају терпеноиди, каротеноиди и ксантофили, затим једињења која садрже сумпор, као што су изотиоцијанати и сулфорафан, и велика група фенола. Истраживањима се жели доћи до разумевање сложености исхране, процеса биорасположивости и метаболизам фитохемијских супстанци, ради утврђивање биоактивности фитохемијских супстанци, препознавање метаболичког фенотипа за различите групе популације и утицај модулације исхране и развој анти-упалних терапија.[1]
Врсте[уреди | уреди извор]
Нутријенти, као што су шећери, масти и протеини, су препознати да играју важну улогу у очувању човековог здравља. Корисна улога не-нутријента, витамина, минерала и дијетних влакана је донекле разјашњена. За друге не-нутријенте као што је велика група органска једињења је тек недавно утврђено да поседују позитивне ефекте на здравље.
Велики групу фитоједињења коју чини око 2,7 милиона врста фенолних једињења идентификованих у свакодневној храни спадају:[2]
За фитоједињења присутна у храни и њихова биоактивност дата у доњој табели истраживањима су утврђенр позитивне здравствене особине које имају житарице, воће, поврће, махунарке и лековито биље:[3]
Фитоједињења | Храна | Биоактивност |
---|---|---|
Флавоноиди | ||
Флавони | Целер, першун | Антиоксидативна, антипролиферативна, антикарциногена, антихипертензивна, антитромботичка, блокирање ћелијског циклуса, индукција фазе-2 ензима |
Флаванони | Цитруси | Инхибиција фазе-1 ензима, инхибиција оксидације ЛДЛ, побољшање васкуларног тона |
Флавоноли | Лук, чај, боранија, парадајз | |
Флаван-3-оли | Чај, какао, јабуке, бобичасто воће поједине врсте пасуља | |
Антоцијанидини | Боровнице, црна рибизла, јагоде | |
Изофлавони | Соја Фенолне киселине Кафа, мекиње житарица, воће | Анти-инфламаторна |
Лигнани | Ланено семе, воће и поврће | Естрогенска |
Стилбени | Грожђе, кикирики | Антиоксидативна, прокардио, продужетак животног века |
Фитостероли | Пшеница | Снижење холестерола |
Каротеноиди | Парадајз, шаргарепа, паприка | Антиоксидативна, Антиинфламаторна, Антиканцерогена |
Функција[уреди | уреди извор]
Функције фитоједињења су:
Антиоксидативни потенцијал - који представља способност елиминације реактивних врста кисеоника (РВК), што резултујеу превенцијом дегенеративних болести.
Модулација функција протеина
Већина дијететских фитоједињења је коњугована, а разграђују се интестиналним апсорпционим процесима у дигестивном систему.[5][6]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „ХЕЉДА - ризница фитоједињења”. ПхармаМедица (на језику: српски). 20. 9. 2014. Приступљено 20. 1. 2022.
- ^ Сакакибара, Х., Хонда, Y., Накагаwа, С., Асхида, Х. & Каназаwа, К. (2003). Симултанеоус детерминатион оф алл полyпхенолс ин вегетаблес, фруитс, анд теас. Јоурнал оф Агрицултурал анд Фоод Цхемистрy, 51(3), 571-581.
- ^ Милнер, Ј. А. (2000). Фунцтионал фоодс: тхе УС перспецтиве. Тхе Америцан јоурнал оф цлиницал нутритион, 71(6), 1654с-1659с.
- ^ Граy, D. А., Ауербацх, Р. Х., Хилл, С., Wанг, Р., Цампбелл, Г. M., Wебб, C. & Соутх, Ј. Б. (2000). Енрицхмент оф оат антиоxидант ацтивитy бy дрy миллинг анд сиевинг. Јоурнал оф Цереал Сциенце, 32(1), 89-98.
- ^ Мурота, К. & Терао, Ј. (2003). Антиоxидативе флавоноид qуерцетин: имплицатион оф итс интестинал абсорптион анд метаболисм. Арцхивес оф биоцхемистрy анд биопхyсицс, 417(1), 12-17.
- ^ Даy, А. Ј., Бао, Y., Морган, M. Р. & Wиллиамсон, Г. (2000). Цоњугатион поситион оф qуерцетин глуцуронидес анд еффецт он биологицал ацтивитy. Фрее Радицал Биологy анд Медицине, 29(12), 1234-1243.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |