Фотомедицина

Фотомедицина је интердисциплинарна грана медицине која се једним делом бави проучавањем метода лечења болести узроковане излагању светлу, са са друге дијагностиком и терапеутском применом светла за откривање и лечење болести и/или побољшања здравља. Данас се фотомедицина широко примењује у разним областима медицине, укључујући онкологију, дерматологију, оперативно лечење, интервентну радиологију, оптичку дијагностики, кардиологију, поремећаја спавања и поремећаје циркадијалног ритма.

Посебна област фотомедицине је фототерапија, која се заснива на јасно дефинисаним процедурама енергетске трансдукције у циљу постизања позитивног глобалног одговора организма на светлост.

Историја

Историја фотомедицине датира хиљадама година уназад, чак из прелитератне културе која је ценила лековита својства сунчеве светлости. Још пре неколико миленијума људи су схватали да постоји веза између светлости и биолошких процеса у организмима живих бића. У старом Египту, сунчева светлост је коришћена у медицинске сврхе, док је нешто касније у античкој Грчкој, Хипократ описао употребу сунчевих зрака у лечењу неких органских поремећаја и болести (метод познат као хелиотерапија). Међутим многи историчари медицине фотомедицину повезују са периодом уназад око 100 година почев од Ниелса Финсена, данског лекара који је установио да су особе са туберкулозом које су живеле у Норвешкој где су биле врло мало изложене сунчевим зрацима често развиле лезије лица (лупус вулгарис) које би се смањиле, а понекад и нестале током летњих месеци. На основу ових сазнања овај лекар је пошао од закључио да би вештачка светлост треба да произведе исти ефекат као и сунчева светлост и почео је да користи зрачење из новодоступног угљеничног лука. Испрва је користио стаклена соћива за усмеравање зрачења, али пошто је то често производило опекотине, ову методу замијенио је шупљим стакленим сочивом напуњеним водом. Међутим, ако је то смањивало појаву топлотне опекотине, то заправо није дуплирало ефекат директне сунчеве свјетлости. Коначно, користећи шупља сочиво испуњену водом, које је опремио кварцним прозорима, Финсен је био у стању да имитира, чак и побољша, ефекат сунчеве светлости. Као резултат тога, лупус вулгарис је практично елиминисан из скандинавских земаља.

Основне поставке

Светлост се састоји од честица енергије који се називају фотони. За потребе овог одељка, светлост се дефинише као нејонизујуће електромагнетно зрачење између таласних дужина од 200 нм до око 10.000 нм.

Светлосна енергија може изазвати загревање, механичке ефекте и хемијске реакције. Пренос светлосне енергије кроз апсорпцију фотона може довести до много различитих последица које су описане у фотомедицини, као болести изазване светлошћу. Али фотомедицина поред лечења последица изазваних светлођћу исту ту светлост користи за визуелизацију тела, односно да би се детектовало и дијагностиковало обољење.

Полазећи од изућавања светлости фотомедиицина је себи поставила бројна питања која су постала предмет њеног изучавања, попут ових:

• Зашто идентични фотони производе штетне медицинске ефекте у неким случајевима (као што је рак коже), док истовремено поседују корисне ефекте код других (као што је производња витамина D)?
• Да ли постоји начин да се контролишу ефекти светлосне енергије у фотомедицини?
• Који извори светлости семогу применити у фотомедицини?
• Шта фотомедиицина можемо учинити како би омогућила медицинској пракси и човеку да максимално користи њене позитивне ефекте, а минимизира штетне ефекте?

Примена светлости у фотомедицини

Фотомедицина је медицинско подручје које укључује кориштење светла за терапијске или у друге медицинске сврхе, јер је доказано да светло утиче на људско тело, укључујући позитивне и негативне ефекте. Иако је ова област медицине релативно ново, велики технолошки развој у фотомедицини догодио се деведесетих година 20. века, подстакнут многобројним захтевом за безбеднијим и ефикаснијим начинима лечењем рака. Међутим, фотомедицина поред у онкологији нашла је примену и код многих стања и болести укључујући примени различитих врста светлости у терапији: циркадијалне дисритмије, псоријазе, болова у мишићима, депресије, смањења запаљење. Осим тога, инфрацрвено свјетло је у стању да стимулише раст косе код појединца, или пак други уређаји који користе интензивну пулсирајућу светлост могу уклонити нежељену косматост, губитак косе, или се могу применити у оперативном третману поремећаја коже.

Лечење рака

Постоје бројне примене фотомедицина за лечење рака. Једна од њих укључује фотодинамичку светлосну терапију за покретање хемијске реакције у абнормалним запаљењским процесом измењених, или мутираним ћелијама, као што су то ћелије рака.

Фотохемијска реакција, која се одвија кроз интеракцију између светлости, светлосно сензибилизирајућих средстава (такође познатих као фотосензибилизатори) и кисеоника, на крају помаже у уништавању ћелија фрака.

Стратегије фотодинамичке терапије (ПДТ) се такође користе за активирање људског имунолошког система против рака. Јачи имунолошки системи могу помоћи у елиминацији кластера малигних ћелија удаљених од примарног тумора. Четири главне методе фотоимуне стратегије укључују:

• ниску дозу ПДТ са имуним адјувансима,
• фотоимунотерапију,
• ПДТ вакцине и
• системске третмане светлом.

Лечење губитака косе

Специфични поремећаји који утичу на губитак косе, као што су алопеција, опадање косе и природни губитак косе узроковани генетиком, могу се ублажити применом метода фотомедицине.

Ласерска терапија ниског нивоа примијењена на подручја косматог дедла коже на коме недостају длака може стимулисати раст косе пребацивањем епидермалних матичних ћелија у фоликуле длаке у фазу анагене. Овај третман се може применити и за повећање густине, дебљине и пуноће косе.

Смањење ефеката псоријазе

Псоријаза је аутоимуно стање које обично узрокује да кожа постане црвена и да сврби. Оштећена подручја могу имати и љускасту текстуру и могу произвести интензивно перутање мртве коже.

Често излагање ултраљубичастом зрачењу псоријатичне коже, смањује се површина суве коже и може се спечити даље ширење промена у друге делове тијела.

Модулација циркадијалног ритма

Када особа није изложена никаквом светлу, хипофиза почиње производити мелатонин, хормон који ће узроковати поспаност. Идок је неколико публикација показало да је више од 45% поремећаја сна највероватније изазвано недовољном концентрацијом мелатонином; отприлике 35% особа које редовно доживљавају несаницу имају вишак мелатонина када се сваког дана пробуде.

Да би зауставили производњу хормона мелатонина, појединац треба да буде изложен јаком светлу у року од 30 минута након буђења током јутра. Поред тога, светлост које делује преко очију може стимулисати производњу серотонина, неуротрансмитера који је у стању да побољша опште стање орфганизма, ниво енергије и укупну мотивацију.

Примена у хирургији

Неки пперативни захвати могу се извести применом метода фотомедицине заснованих на флуоресцентном светлу У овом процесу, различити типови фотосензибилизатора осветљавају абнормалне ћелије или оболело ткиво. Ово омогућава хирурзима да у реалном времену визуализују које ткиво или ћелије треб ахируршки уклонити.

Фотомедицина се у хирургији примењује и у облику сигурних и ефикасних ласерских зрака који се могу користити за сечење или на други начин уклањање нежељених предмена у ткивима тела.

Види још

• Фототерапија

Литература

• Авци, П, ет ал. “Лоw-Левел Ласер (Лигхт) Тхерапy (ЛЛЛТ) фор Треатмент оф Хаир Лосс.” Ласерс ин Сургерy анд Медицине., У.С. Натионал Либрарy оф Медицине, Феб. 2014.
• Јименез, Јоаqуин Ј., ет ал. “Еффицацy анд Сафетy оф а Лоw-Левел Ласер Девице ин тхе Треатмент оф Мале анд Фемале Паттерн Хаир Лосс: А Мултицентер, Рандомизед, Схам Девице-Цонтроллед, Доубле-Блинд Студy.” Америцан Јоурнал оф Цлиницал Дерматологy, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 29. 1. 2014.
• Легарде, Царолине M. “Пхототхерапy.” Јохнс Хопкинс Дерматологy: Пхотомедицине, Јохнс Хопкинс, 30. 8. 2016.

Спољашње везе

• Цуррент евиденце анд апплицатионс оф пхотодyнамиц тхерапy ин дерматологy (језик: енглески)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).