Фундус аутофлуоресценција
Фундус аутофлуоресценција (скраћено ФАФ) је минимално инвазивна дијагностичка метода у офталмологији која указује на стање фоторецптора комплекса (РПЕ). Озбиљна дисфункција ћелија РПЕ се региструје као хипераутофлуоресценција (липофусцин!), а зоне атрофије РПЕ су тамне (нема ћелија РПЕ, а самим тим и липофусцина).[1][2] Метода, у првим деценијама 21. века, стиче велику популарност у дијагностици ретиналне патологије.[3]
Значај[уреди | уреди извор]
Захваљујући аутофлуоресценцији данас је могуће видети промене на нивоу фоторецптор комплекса (РПЕ), који игра најбитнију улогу, пре свега код сенилне дегенерације макуле и већине макуларних дистрофија.
Код здравих ћелија РПЕ нема сигнификантне акумулације аутофлуоресцентног материјала (липофусцина) и још неких мање значајних продуката. У случају оштећења РПЕ, или његове дисфункције, не врши се адекватна фагоцитоза спољашњих сегмената фоторецептора што доводи до нагомилавања липофусцина. То се среће код дистрофија и дегенерација очног дна (макуле).
Овом методом такође се могу стећи и корисне информације за дијабетички макуларни едем и читав спектар других обољења очног дна.
Ипак најважније од свега, код ове методе је што се понављањем снимања у одређеним интервалима може пратити ток болести, односно евентуални одговор на примењене терапијске поступке
Откривање ране болести и фенотипа[уреди | уреди извор]
Фундус аутофлуоресценција (ФАФ снимање) може омогућити идентификацију болести ретине када то није другачије видљиво. Метаболичке промене на нивоу комплекса фоторецептора . РПЕ-а не могу се визуелизовати путем фундусакопија или другим рутинским техникама снимања као што је флуоресцеинска ангиографија у раним манифестацијама макуларне и ретиналне дистрофије.
ФАФ је посебно корисно за истраживање пацијената са непознатим губитком вида или позитивном породичном анамнезом наследних болести ретине.[4][5]У раној сувој макуларној дегенерацији, промене на нивоу РПЕ могу постати видљиве у подручјима која изгледају нормално на фундускопији, а ретикуларни псеудодрусен као посебан фенотип је лако видљив на ФАФ сликама.
Штавише, ФАФ може помоћи у дијагностиковању наследних ретиналних поремећаја као што је Старгардт-ова болест, вителлиформа макуларне и шаблонске дистрофије, а може се користити и за корелацију са специфичним генетским дефектима.[6]
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Код ове методе камера прима аутофлуоресценцију емитовану од стране флуорофора ретине, ексцитација липофусцина се врши уз помоћ таласне дужине измећу 470 и 550 нм. Унутар тамне зоне ФАЗ-а услед накупине пигмента, цистоидни едем се види као расветљење због померања пигмента.[7]
У пракси се интензитет фундус аутофлуорсценце описује као ослабљен, нормалан и појачан.
Фундус аутофлуоресценца је од практичног интереса код пацијената са централном серозном хориоретинопатијом, где се често питамо да ли се ради о првом атаку болести или рецидиву. На снимку приказана дистрибуција и степен оштећења РПЕла, омогућује предвиђање даљег тока болести и прогнозу видне функције, уз документовано праћење (фундус аутофлуоресценце служи као документ).
Само снимање је неинвазивно, временски кратко и пружа информације које нису доступне другим конвенционалним техникама као што су: фундус фотографија, флуоресцеинска ангиографија или ОЦТ. Она заправо омогућава визуелизацију метаболичких промена у нивоу РПЕ-ла и идентификацију зона које су под ризиком од развоја патолошких промена.
У обољењима ретине која су праћена било нагомилавањем флуорофора, било њиховим одсуством услед одумирања ћелија РПЕ-ла, фундус аутофлуоресценца својом јединственим својством да види оно што се не види, лоцира места ране активности патолошких процеса и заједно са другим дијагностичким процедурама помаже бољем разумевању патофизиологије ретине, олакшава постављање ране дијагнозе и процену прогресије ретиналних болести. Зато, у свим сличајевима када постоји необјашњив пад вида, уз регуларан офталмоскопски налаз фундуса, пацијента је набоље упутити на снимање фундус аутофлуоресценце, која је лако изводљива, а по њега потпуно безбедна.[6][8]
Поступак[уреди | уреди извор]
- Извори флуоресценције
Доминантни извори који се користе у ФАФ су флуорофори као што је А2-Е у гранулама липофусцина који се акумулирају у постмитотском ретиналном пигментном епителу као нуспродукт непотпуне деградације спољн јих сегмената фоторецептора.[9][10][11] Додатни ин-тринсиц флуорофори могу се појавити код болести у различитим слојевима мрежњаче или субнеуросензорном простору.
Мањи флуорофори као што су колаген и еластин у зидовима хороидних крвних судова могу постати видљиве у одсуству или атрофији РПЕ ћелија. Феномен избељивања и губитак фотопигмента могу резултовати повећаним ФАФ смањењем апсорпције ексцитацијске свјетлости.
Коначно, патолошке промене у унутрашњој мрежњаче на централној макули, где је сигнал ФАФ обично делимично маскиран лутеалним пигментом (лутеин и зеаксантин) могу резултиовати очигледним варијацијама у интензитетима ФАФ-а.
- Снимање
Снимање ФАФ-а се релативно лако постиже, захтијева мало времена и није инвазивно. ФАФ сигнали се емитују преко широког спектра у распону од 500 до 800 нм.[9] Са конфокалним оптичким ласерским офталмоскопом, ексцитација се обично индукује у плавом распону (ламбда = 488 нм), а за детекцију емисије аутофлуоресцентног сигнала користи се емисиони филтер између 500 и 700 нм.[12] Побуда (када се користи фундус камера) обично се ради у зеленом спектру (535 до 580 нм), а емисија је региструје у жуто-наранчастом спектру (615 до 715 нм — према модификацијама Ричарда Спајдера).[13] Због разлике у спектру побуде и емисије, поред техничких разлика између цСЛО и фундус камере, теоретска разматрања би значила да састав детектованог аутофлуоресцентног сигнала може варирати између појединих система.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Холз ФГ, Сцхмитз - Валцкенберг С, Спаиде РФ, Бирд АЦ: Атлас оф Фундус Аутофлуоресценце Имагинг Спрингер Хеиделберг, 2007.
- ^ Гутхофф РФ, Баудоуин C, Ставе Ј: Атлас оф Цонфоцал Ласер Сцаннинг Ин-виво Мицросцопy ин Опхтхалмологy Спрингер Хеиделберг, 2006.
- ^ Wалдстеин СМ, Хицкеy D,Махмуд I, Клире ЦАЦхарбел Исса П анд Цхонг НВ. Тwо-wавеленгхт фундус аутофлуоресценце анд мацулар пигмент оптицал денситy имагинг ин диабетиц мацулар оедема. Еyе 2012;26:1078-1085
- ^ Полосцхек CM, Хансен ЛЛ, Бацх M. (2007) Аннулар фундус аутофлуоресценце абнормалитy ин а цасе оф мацулар дyстропхy. Доц Опхтхалмол 2008 Мар;116(2):91-5. Епуб 2007 Нов 16.
- ^ вон Руцкманн А, Фитзке ФW, Бирд АЦ. Ин виво фундус аутофлуоресценце ин мацулар дyстропхиес. Арцх Опхтхалмол 1997;115:609-615.
- ^ а б Дандекар СС, Јенкинс СА, Пето Т, ет ал. Аутофлуоресценце имагинг оф цхороидал неовасцуларизатион дуе то аге-релатед мацулар дегенератион. Арцх Опхтхалмол 2005;123:1507-1513.
- ^ Делори ФЦ, Дореy ЦК, Стауренгхи Г, Аренд О, Гогер ДГ, Wеитер ЈЈ. Ин виво флуоресценце оф тхе оцулар фундус еxхибитс ретинал пигмент епитхелиум липофусцин цхарацтерсистцс. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 1995;36:718-29.
- ^ Децкерт А, Сцхмитз-Валцкенберг С, Јорзик Ј, ет ал. Аутоматед аналyсис оф дигитал фундус аутофлуоресценце имагес оф геограпхиц атропхy ин адванцед аге-релатед мацулар дегенератион усинг цонфоцал сцаннинг ласер опхтхалмосцопy (цСЛО). БМЦ Опхтхалмол 2005;5:8.
- ^ а б Делори ФЦ, Дореy ЦК, Стауренгхи Г, ет ал. Ин виво флуоресценце оф тхе оцулар фундус еxхибитс ретинал пигмент епитхелиум липофусцин цхарацтеристицс. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 1995;36:718-729.
- ^ Холз ФГ, Сцхмитз-Валцкенберг С, Спаиде РФ, Бирд АЦ. Атлас оф Фундус Аутофлуоресценце Имагинг. Берлин: Спрингер, 2007.
- ^ Спарроw ЈР, Боултон M. РПЕ липофусцин анд итс роле ин ретинал патхобиологy. Еxп Еyе Рес 2005;80:595-606.
- ^ Јорзик ЈЈ, Биндеwалд А, Дитхмар С, Холз ФГ. Дигитал симултанеоус флуоресцеин анд индоцyанине греен ангиограпхy, аутофлуоресценце, анд ред-фрее имагинг wитх а солид-стате ласер-басед цонфоцал сцаннинг ласер опхтхалмосцопе. Ретина 2005;25:405-416.
- ^ Спаиде, Р Ф, Аутофлуоресценце Имагинг wитх тхе фундус цамера. Ин: Холз ФГ, Сцхмитз-Валцкенберг С, Спаиде РФ анд Бирд АЦ. Аутофлуоресценце Имагинг wитх тхе фундус цамера. Спрингер: Берлин 2007:51.
Литература[уреди | уреди извор]
1. Бергманн M, Сцхутт Ф, Холз ФГ, Копитз Ј. Инхибитион оф тхе АТП-дривен протон пумп ин РПЕ лyсосомес бy тхе мајор липофусцин флуоропхоре А2-Е маy цонтрибуте то тхе патхогенесис оф аге-релатед мацулар дегенератион. Фасеб Ј 2004;18:562-564.
5. Дреxлер W, Моргнер У, Гханта РК, ет ал. Ултрахигх-ресолутион опхтхалмиц оптицал цохеренце томограпхy. Нат Мед 2001;7:502-507.
6. Флецкенстеин M, Цхарбел Исса П, Хелб ХМ, ет ал. Хигх-ресолутион спецтрал домаин-ОЦТ имагинг ин геограпхиц атропхy ассоциатед wитх аге-релатед мацулар дегенератион. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2008;49:4137-4144.
7. Хеимес Б, Ломматзсцх А, Зеимер M, ет ал. Фовеал РПЕ аутофлуоресценце ас а прогностиц фацтор фор анти-ВЕГФ тхерапy ин еxудативе АМД. Граефе'с Арцх Цлин Еxп Опхтхалмол 2008 Сеп;246(9):1229-34. Епуб 2008 Маy 29.
8. Хелб ХМ, Цхарбел Исса, П, Флецкенстеин M, ет ал. (2008) Цлиницал евалуатион оф симултанеоус цонфоцал сцаннинг ласер опхтхалмосцопy имагинг цомбинед wитх хигх-ресолутион, спецтрал-домаин оптицал цохеренце томограпхy. Опхтхалмологица [аццептед фор публицатион 2008].
10. Холз ФГ, Беллман, C, Стаудт, С, ет ал. Фундус аутофлуоресценце анд девелопмент оф геограпхиц атропхy ин аге-релатед мацулар дегенератион. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2001;42:1051-1056
11. Холз ФГ, Биндеwалд-Wиттицх А, Флецкенстеин M, ет ал. Прогрессион оф геограпхиц атропхy анд импацт оф фундус аутофлуоресценце паттернс ин аге-релатед мацулар дегенератион. Ам Ј Опхтхалмол 2007;143:463-472
13. Кеилхауер ЦН, Делори ФЦ. Неар-инфраред аутофлуоресценце имагинг оф тхе фундус: Висуализатион оф оцулар меланин. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2006;47:3556-3564.
15. Раду РА, Хан Y, Буи ТВ, ет ал. Редуцтионс ин серум витамин А аррест аццумулатион оф тоxиц ретинал флуоропхорес: А потентиал тхерапy фор треатмент оф липофусцин-басед ретинал дисеасес. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2005;46:4393-4401.
16. Робсон АГ, Саихан З, Јенкинс СА, ет ал. Фунцтионал цхарацтерисатион анд сериал имагинг оф абнормал фундус аутофлуоресценце ин патиентс wитх ретинитис пигментоса анд нормал висуал ацуитy. Бр Ј Опхтхалмол 2006;90:472-479. 17. Робсон АГ, Мицхаелидес M, Саихан З, ет ал. Фунцтионал цхарацтеристицс оф патиентс wитх ретинал дyстропхy тхат манифест абнормал парафовеал аннули оф хигх денситy фундус аутофлуоресценце; а ревиеw анд упдате. Доц Опхтхалмол 2008 Мар;116(2):79-89. Епуб 2007 Нов 6.
18. Саwа M, Обер MD, Спаиде РФ. Аутофлуорес-ценце анд ретинал пигмент епитхелиал атропхy афтер субретинал хеморрхаге. Ретина 2006;26:119-120.
19. Сцхмитз-Валцкенберг С, Јорзик Ј, Уннебринк К, Холз ФГ. Аналyсис оф дигитал сцаннинг ласер опхтхалмосцопy фундус аутофлуоресценце имагес оф геограпхиц атропхy ин адванцед аге-релатед мацулар дегенератион. Граефе'с Арцх Цлин Еxп Опхтхалмол 2002;240:73-78.
20. Сцхмитз-Валцкенберг С, Бултманн С, Дреyхаупт Ј, ет ал. Фундус аутофлуоресценце анд фундус периметрy ин тхе јунцтионал зоне оф геограпхиц атропхy ин патиентс wитх аге-релатед мацулар дегенератион. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2004;45:4470-4476.
21. Сцхмитз-Валцкенберг С, Биндеwалд-Wиттицх А, Долар-Сзцзаснy Ј, ет ал. Цоррелатион бетwеен тхе ареа оф инцреасед аутофлуоресценце сурроундинг геограпхиц атропхy анд дисеасе прогрессион ин патиентс wитх АМД. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2006;47:2648-2654.
22. Сцхолл ХП, Беллманн C, Дандекар СС, ет ал. Пхотопиц анд сцотопиц фине матриx маппинг оф ретинал ареас оф инцреасед фундус аутофлуоресценце ин патиентс wитх аге-релатед мацулопатхy. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2004;45:574-583
23. Спаиде Р. Аутофлуоресценце фром тхе оутер ретина анд субретинал спаце: Хyпотхесис анд ревиеw. Ретина 2008;28:5-35.
26. Вацлавик V, Вујосевиц С, Дандекар СС, ет ал. Аутофлуоресценце Имагинг ин Аге-Релатед Мацулар Дегенератион Цомплицатед бy Цхороидал Неовасцуларизатион: А Проспецтиве Студy. Опхтхал-мологy. 2008 Феб;115(2):342-6. Епуб 2007 Јун 28.
28. Wеинбергер АW, Лаппас А, Кирсцхкамп Т, ет ал. Фундус неар инфраред флуоресценце цоррелатес wитх фундус неар инфраред рефлецтанце. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2006;47:3098-3108.
29. Wојткоwски M, Бајрасзеwски Т, Горцзyнска I, ет ал. Опхтхалмиц имагинг бy спецтрал оптицал цохеренце томограпхy. Ам Ј Опхтхалмол 2004;138:412-419.
30. Wолф-Сцхнуррбусцх УЕ, Ензманн V, Бринкманн ЦК, Wолф, С. Морпхологиц цхангес ин патиентс wитх геограпхиц атропхy ассессед wитх а новел спецтрал ОЦТ-СЛО цомбинатион. Инвест Опхтхалмол Вис Сци 2008;49:3095-3099.
31. Сцхмитз-Валцкенберг С, Флецкенстеин M, Сцхолл ХП, Холз ФГ. Фундус аутофлуоресценце анд прогрессион оф аге-релатед мацулар дегенератион. Сурв Опхтхалмол 2009 Јан-Феб;54:96-117.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
