Гаспар Монж

С Википедије, слободне енциклопедије

Гаспар Монж
Гаспард монге литхо делпецх
Гаспар Монж
Име по рођењуГаспард Монге
Датум рођења9 мај 1746(1746-05-09)
Место рођењаБон, Златна обала
 Француска
Датум смрти28. јул 1818.(1818-07-28) (72 год.)
Место смртиПариз
 Француска
ПребивалиштеФранцуска
Држављанствофранцуско
Образовањематематика, инжењерство, образовање
Занимањематематичар
Деловањенацртна геометрија
НаследникЖан Батист Био[1]
Шарл Дупа

Гаспар Монж, гроф де Пелус (9. мај 1746[2] – 28. јул 1818[3]) био је француски математичар, изумитељ нацртне геометрије[4][5] (математичке основе техничког цртања), и отац диференцијалне геометрије.[6] Током Француске револуције он је служио као Министар морнарице, и учествовао је у реформи француског образовног система. Он је помогао да се оснује Политехничка школа.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Монж је рођен у Бону у Златној обали као син трговца. Он је био образован у колеџу ораториста у Бону.[5] Године 1762. се уписао на Колеџ де ла Трините у Лиону, где је годину дана након што је започео студије постао учитељ физике[5] кад је имао само седамнаест година.[7]

Након завршетка школовања 1764. године вратио се у Бон, где је израдио опсежни план града, развијајући методе посматрања и конструишући потребне инструменте; план је представљен граду. Тај документ се још увек се чува у њиховој библиотеци.[5] Један официр инжењерства који је то видео писао је команданту Краљевске инжењерске школе у Мезјеру, препоручивши му Монжа и он је добио посао цртача.[5] L. Т. К. Ролт, инжењер и историчар технологије, придаје Монжу заслуге за настанак инжењерског цртежа.[8]

Каријера[уреди | уреди извор]

Они који су студирали у официрској школи били су искључиво из редова аристократије, тако да му није био дозвољен пријем у саму институцију. Његове мануелне способности су биле веома цењене, али његове математичке вештине нису искоришћене. Ипак, у слободно време је радио на развоју својих идеја. У то време је дошао у контакт са Шарлом Босјуом, професором математике са Краљевске инжењерске школе. „Хиљаду пута сам био у искушењу“, рекао је он дуго касније, „да поцепам своје цртеже са гађењем због поштовања које им је придавано, као да нисам био добар ни за шта боље.“[5]

Након годину дана у Краљевској школи, Монж је замољен да изради план за утврђење на такав начин да оптимизује његов одбрамбени аранжман. Постојао је утврђен метод за то који је укључивао дугачке прорачуне, али Монж је осмислио начин решавања проблема коришћењем цртежа. Прво његово решење није прихваћено, јер није одузело време које је оцењено као неопходно, али након испитивања је препозната вредност дела,[5] и препознате су изузетне Монжове способности.

Након што је Босју напустио Краљевску школу инжењеринга, Монж је преузео његово место у јануару 1769. године, а 1770. је такође постављен за инструктора експерименталне физике.[7]

Године 1777, Монж се оженио Катарин Уарт, која је поседовала ковачницу. Ово је довело до тога да Монж развије интересовање за металургију. Године 1780, постао је члан Француске академије наука; у то време започело је његово пријатељство са хемичаром Клод Луј Бертолеом.[5] Године 1783, након што је напустио Мезијер, он је, након смрти Е. Безу, именован за испитивача поморских кандидата.[5] Иако га је министар притискао да припреми комплетан курс математике, он је одбио да то учини са образложењем да би то лишило госпођу Безу њеног јединог прихода, и то од продаје уџбеника које је написао њен покојни муж.[5] Године 1786. написао је и објавио свој Основни трактат о статици.[5]

1789. и касније[уреди | уреди извор]

Монжова биста на гробљу Ле Пер Лашез у Паризу

Француска револуција је потпуно променила ток Монжове каријере. Он је био снажан присталица револуције, и 1792. године, након што је Законодавна скупштина формирала извршно веће, Монж је прихватио функцију министра поморства,[5] и ту функцију је обављао од 10. августа 1792. до 10. априла 1793, када је поднео оставку.[7] Када је Комитет јавне безбедности упутио апел академицима да помогну у одбрани републике, он се у потпуности посветио овим операцијама и истакао се својом енергијом, написавши Опис уметност прављења топова и Савети железарима о производњи челика.[5]

Веома активно је учествовао у мерама за оснивање Више нормалне школа (која је постојала само у прва четири месеца 1795. године) и школе за јавне радове, потом Политехничке школе, и био на свакој од њих професор нацртне геометрије.[5] Књига Дескриптивна геометрија. Лекције одржане у нормалним школама објављена је 1799. на основу транскрипција његових предавања одржаних 1795. Касније је објавио дело Примена анализе на геометрију,[5] која је проширена на предавања.

Од маја 1796. до октобра 1797. Монж је био у Италији са К.L. Бертолет и неким уметницима да одаберу слике и скулптуре које се наплаћују од Италијана.[5] Тамо се спријатељио са Наполеоном Бонапартом. По повратку у Француску, постављен је за директора Политехничке школе, али је почетком 1798. послат у Италију на мисију која се завршила успостављањем краткотрајне Римске републике.[5]

Одатле се Монж придружио Наполеоновој експедицији у Египат, учествујући са Бертолетом[5] у научном раду Египатског института и Египатског института наука и уметности. Пратили су Бонапарту у Сирију, и вратили се са њим 1798. године у Француску.[5] Монж је именован за председника Египатске комисије и поново је успоставио везу са Политехничком школом.[5] Његови каснији математички радови објављени су (1794–1816) у часопису Јоурнал анд тхе Цорреспонденце оф тхе Éцоле Полyтецхниqуе. По формирању Конзервативног Сената именован је за члана тог тела, са обиљем одредби и титулом грофа од Пелусијума[5] (Цомте де Пéлусе), а постао је председник те организације током 1806–1807. Затим су му након пада Наполеона одузете све почасти, те је чак и искључен са листе чланова реконституисаног Института.[5]

Наполеон Бонапарта је изјавио да је Монж био атеиста.[9][10] Његови остаци су прво сахрањени у маузолеју на гробљу Ле Пер Лашез у Паризу, а касније пренети у Пантеон у Паризу.

Рад[уреди | уреди извор]

Између 1770. и 1790. Монж је допринео разним радовима из математике и физике за Мемоаре Академије у Торину, Мемоаре страних научника Париске академије, Мемоаре исте Академије и Анале химије, укључујући „О теорији усека и насипа“ (Мéм. де л’ацад. де Парис, 1781),[5] који представља елегантно истраживање проблема са земљаним радовима који се помињу у наслову и у вези с тим утврђује његово капитално откриће кривина закривљености површине.[5] Такође је вредно напоменути да је у свом Мемоарима о неким феноменима вида Монж предложио рано имплицитно објашњење феномена постојаности боје на основу неколико познатих запажања.

Леонхард Ојлер, у свом раду о закривљености из 1760. у Берлинским мемоарима, није разматрао нормале површине, већ нормале равни пресека кроз одређену нормалу, тако да се никада није суочио са питањем пресека узастопних нормала површине.[5] Монжов рад даје обичну диференцијалну једначину кривих закривљености и успоставља општу теорију на веома задовољавајући начин; примену на занимљив посебан случај елипсоида први пут је реализовао у каснијем раду 1795. године.[5]

Изабране публикације[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сооyоунг Цханг, Ацадемиц Генеалогy оф Матхематицианс, Wорлд Сциентифиц, 2010, п. 93.
  2. ^ „Регистрес пароиссиауx ет/оу д'éтат цивил : 16 јанвиер 1745 - 1746” [Парисх анд/ор цивил регистерс: Јануарy 16, 1745 - 1746] (на језику: француски). Арцхивес оф тхе Департмент оф Цôте-д'Ор. стр. 174/281. ФРАД021ЕЦ 57/044. Приступљено 8. 5. 2018. 
  3. ^ „Монфредy (1845) то Монгé (1831)”, Фицхиерс де л'éтат цивил рецонституé [Рецонститутед филес оф цивил статус] (на језику: француски), Парис Арцхивес, стр. 44/51, В3Е/D 1076, Приступљено 8. 5. 2018 
  4. ^ Албрецхт Дüрер анд Гуарино Гуарини публисхед wоркс естаблисхинг тхе фиелд бефоре Монге.
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х Артхур Цаyлеy (1911). „Монге, Гаспард”. Ур.: Цхисхолм, Хугх. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 18 (11 изд.). Цамбридге Университy Пресс. стр. 709—710. 
  6. ^ О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Гаспар Монж”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве. Университy оф Ст Андреwс. 
  7. ^ а б в Ј.Ј., О'Цоннор анд; Робертсон, Е.Ф. „Гаспард Монге”. Сцхоол оф Матхематицс анд Статистицс, Университy оф Ст Андреwс, Сцотланд. Приступљено 26. 3. 2012. 
  8. ^ Ролт, L.Т.C. (1957), Исамбард Кингдом Брунел: А Биограпхy, Лонгманс Греен, ЛЦЦН 57003475. 
  9. ^ "Наполеон реплиес: "Хоw цомес ит, тхен, тхат Лаплаце wас ан атхеист? Ат тхе Институте неитхер хе нор Монге, нор Бертхоллет, нор Лагранге белиевед ин Год. Бут тхеy дид нот лике то саy со." Барон Гаспард Гоургауд, Талкс оф Наполеон ат Ст. Хелена wитх Генерал Барон Гоургауд (1904), паге 274.
  10. ^ Винцент Цронин (1983). Тхе виеw фром планет Еартх: ман лоокс ат тхе цосмос. Qуилл. стр. 164. ИСБН 9780688014797. „Yет, саилинг то Егyпт, хе хад лаин он децк, аскинг хис сциентистс wхетхер тхе планетс wере инхабитед, хоw олд тхе Еартх wас, анд wхетхер ит wоулд перисх бy фире ор бy флоод. Манy, лике хис фриенд Гаспард Монге, тхе фирст ман то лиqуефy а гас, wере атхеистс.” 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гаспар Монж на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gaspar_Monž&oldid=27676859”