Гифеново добро

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

У економији и теорији потрошача, Гифеново добро представља производ који потрошачи конзумирају више са порастом цене и обрнуто - тиме кршећи закон тражње. За било које добро важи да, како се цена добра повећава, супституциони ефекат доводи до мање купљене количине истог добра, а веће количине супституционих добара; за већину добара доходовни ефекат (због пада реалног дохотка више се троши на постојеће јединице истог добра) појачава овај пад у тражњи за добром. Али Гифеново добро је посебна врста инфериорног добра (доходовни ефекат се креће у супротном смеру од смера супституционог ефекта) код којег је доходовни ефекат јачи од супституционог, па је нето ефекат повећања цене добра, повећења тражња за њиме.

Позадина[уреди]

Докази о постојању Гифенових добара су ограничени, али микроекономски математички модели тврде да она могу постојати. Гифеново добро је добило назив по сер Роберту Гифену, коме је Алфред Маршал приписао ову идеју у својој књизи Принципи економије. Гифен је извео овај парадокс из својих опсервација о потрошачким навикама у Викторијанском добу.

Анализа[уреди]

Код већине производа крива тражње има негативан нагиб (нагиб, који је константан у случају праволинијске криве тражње, не сме се мешати са ценовном еластичношћу тражње, која варира у зависности од тачке на кривој за коју рачунамо исту, и стога није константна дуж целе праволинијске криве тражње). Другим речима, цена и тражена количина се кећу у различитим смеровима; ако цена расте, тражена количина опада. Гифенова добра представљају изузетак. Нагиб њихове криве тражње је позитиван. Када цена расте, тражена количина такође расте. Да би се сматрало правим Гифеновим добром, цена добра мора бити једина ствар која се мења и доводи до промена у траженој количини. Гифеново добро не треба мешати са производима који представљају статусне симболе или представљају пример тзв. упадљиве потрошње (Вебленова добра).

Класични пример који је дао Маршал је основна храна инфериорног квалитета, чија тражња зависи од сиромаштва, које спречава њене купце у куповини супериорних продуката. Када цена јефтиних производа расте, они нису у могућности да користе у својој исхрани квалитетније производе, и морају да користе ове основне намирнице.

Постоје три услова која морају бити испуњена за посотјање Гифеновог добра:&#x5Б;цитатион неедед&#x5Д;

  1. добро о којем се ради мора бити инфериорно добро,
  2. мора постојати недостатак блиских супститута и
  3. добро мора чинити значајан део дохотка купца, али не толико значајан проценат да се ниједно од повезаних нормалних добара не конзумира .

Ако предуслов #1 буде промењен у ,,Добро о којем се ради мора бити толико инфериорно да је доходовни ефекат већи од супституционог ефекта, онда добијама и потребан и довољан услов. Последња претпоставка се више односи на самог купца него на добро, и овај феномен се такође назива ,,Гифеново понашање.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]