Glas Božiji u narodu
| Глас Божији у народу | |
|---|---|
 Постер за филм | |
| Режија | Бранко Радаковић |
| Сценарио | Бранко Радаковић, Зоран Здравковић |
| Продуцент | Бранко Радаковић |
| Главне улоге | Срећко Здравковић, Зоран Здравковић, Мирољуб Јовановић, Јеромонах Николај |
| Камера | Бранко Радаковић |
| Монтажа | Бранко Радаковић |
| Година | 2010. |
| Трајање | 31 минута |
| Земља | Србија |
| Језик | српски |
| Награде | Специјална награда на 8. фестивалу документарног филма Златна буклија 2013. |
| IMDb веза | |
Глас Божији у народу је документарни филм из 2010. редитеља Бранка Радаковића. Он је и сниматељ и монтажер тог филма, а сценарио је радио у сарадњи са Зораном Здравковићем.
О настанку филма[уреди | уреди извор]
Глас Божији у народу снимљен је за један дан и то намерно 8. августа 2009. Дакле, баш на дан када верници славе празник посвећен Преподобној мученици Параскеви. Филм дотиче и интересантну чињеницу, а то је да је ова светитељка веома поштована у српском народу и да и поред тога, празник посвећен њој није означен црвеним словом, те да људи и тада раде. Редитељ Бранко Радаковић је са овим остварењем хтео да критикује обичаје људи који не могу да се суздрже ни 8. августа, а да не направе вашар поред манастира Света Петка.[1]
Награда[уреди | уреди извор]
Филм је добио специјалну награду 2013. на 8. фестивалу документарног филма Златна буклија који се традиционално одржава у Великој Плани.[2]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Оно што је занимљиво за овај тридесетједноминутни документарац је необична судбина која га је задесила јер је, између осталог, филм измонтиран још почетком 2010. али је фестивалску премијеру доживео тек 2012. на XXI међународном фестивалу етнолошког филма. Приказан је у биоскопској сали Етнографског музеја у Београду 13. октобра 2012.[3]
Иако до тада није нигде јавно приказан, на многобројним затвореним пројекцијама стекао је култни статус код одређеног броја гледалаца и то највише због ироничног црног хумора који једним делом носи у себи, док су га поједини озбиљни познаваоци филма проценили као одлично остварење, пошто поред огромне дозе ироније у себи има и једну озбиљну и тешку поруку. У филму се, између осталих појављује и јеромонах Николај из манастира Свете Петке Изворске који се налази у селу Извор код Параћина, где је великим делом овај филм и сниман.[4]
Један од селектора фестивала XXI међународног фестивала етнолошког филма антрополог Милош Матић једино је ово остварење споменуо у давању изјаве за дневни лист Данас. Он је рекао, између осталог: ”Морам да признам да сам разочаран домаћим етнолошким дискурсом, али и то је одраз стања нашег друштва. Ту су филмови који се упркос томе издвајају, попут 'Глас Божији у народу', приказ живота у манастиру надомак Параћина, у којем се види ентузијазам и непосредно искуство”.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Глас Божији у народу на блогу Абраxас 365 документарци
- ^ „Специјална награда за документарац Глас Божији у народу и премијера најновијег филма Бранка Радаковића”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2013. г. Приступљено 20. 06. 2013.
- ^ „Распоред пројекција XXI међународног фестивала етнолошког филма”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2012. г. Приступљено 15. 05. 2013.
- ^ „Фестивалски живот филмова Бранка Радаковића”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 15. 05. 2013.
- ^ Дневни лист Данас
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Глас Божији у народу на сајту IMDb (језик: енглески)
- Глас Божији у народу у бази Филмског центра Србије
- Фестивалски живот филмова Бранка Радаковића Филмски центар Србије
- Глас Божији у народу на сајту међународног фестивала етнолошког филма
- Дневни лист Данас
- Глас Божији у народу на блогу Абраxас 365 документарци
- Рецензија Милоша Живановића Филмске радости
- Специјална награда за документарац Глас Божији у народу и премијера најновијег филма Бранка Радаковића Филмске радости