Харач

Харач је лични порез, главарина у Османском царству. Наплаћивао се од сваке мушке немуслиманске главе^[1], као доказ оданости немуслимана (пре свега хришћана) султану, као накнада за дозволу коју су хришћани плаћали због исповедања немуслуманске вере, као и врста откупа од ропства. Представљао је накнада за заштиту коју је муслимански владар гарантовао немуслиманима, као и накнаду за ослобађање од војне обавезе^[2].

Харач је био доказ верности султану, па су буне немуслиманског становништва често почињале неплаћањем харача, а завршавале се гушењем у крви и одвођењем становништва у робље. Харач се делио по висини на три класе: алал (висок), евсат (средњи) и една (низак).^[3]

У почетку је харач био земљарина али се убрзо стопио са главарином (џизија).^{[тражи се извор]}

Референце

^ Авдо Сућеска. „Положај Јевреја у БиХ за вријеме Османлија-Турака” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (хтмл) 20. јун 2009. г. Приступљено 16. јул 2010. „Као немуслимани, они су на првом мјесту били обавезни да дају држави главарину (џизија = харач)”
^ Авдо Сућеска. „Положај Јевреја у БиХ за вријеме Османлија-Турака”. Архивирано из оригинала 20. јун 2009. г. Приступљено 16. јул 2010. „Плаћање харача имало је значај откупа за ослобођење од вршења војне службе и допринос држави за уживање личне и имовинске сигурности.”
^ Ана Оприсан. „Овервиеw он тхе Рома ин Туркеy”. Архивирано из оригинала 11. апр 2011. г. Приступљено 16. јул 2010. „Тхе фреqуент аттемптс ат реорганисатион анд импровемент оф тхе цоллецтион дуринг тхе севентеентх анд еигхтеентх центуриес, еспециаллy ундер тхе Копрулу дyнастy оф гранд везирс меант фреqуент адјустментс то тхе левелс бут невер тхе ерадицатион оф тхе трипартите дивисион оф тхе цизyе, деспите прессуре он тхе султанс то до со. Тхе дивисион оф ала (wеалтхy), евсат (миддле) анд една (поор) ремаинед тхе басис фор тхе цизyе тхроугхоут тхе Емпире’с хисторy.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |арцхиве-дате= (помоћ)

Литература

Шулетић, Небојша (2008). „Харач”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 1208.

Види још

Џизија

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Авдо Сућеска. „Положај Јевреја у БиХ за вријеме Османлија-Турака” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (хтмл) 20. јун 2009. г. Приступљено 16. јул 2010. „Као немуслимани, они су на првом мјесту били обавезни да дају држави главарину (џизија = харач)”

[2] Авдо Сућеска. „Положај Јевреја у БиХ за вријеме Османлија-Турака”. Архивирано из оригинала 20. јун 2009. г. Приступљено 16. јул 2010. „Плаћање харача имало је значај откупа за ослобођење од вршења војне службе и допринос држави за уживање личне и имовинске сигурности.”

[3] Ана Оприсан. „Овервиеw он тхе Рома ин Туркеy”. Архивирано из оригинала 11. апр 2011. г. Приступљено 16. јул 2010. „Тхе фреqуент аттемптс ат реорганисатион анд импровемент оф тхе цоллецтион дуринг тхе севентеентх анд еигхтеентх центуриес, еспециаллy ундер тхе Копрулу дyнастy оф гранд везирс меант фреqуент адјустментс то тхе левелс бут невер тхе ерадицатион оф тхе трипартите дивисион оф тхе цизyе, деспите прессуре он тхе султанс то до со. Тхе дивисион оф ала (wеалтхy), евсат (миддле) анд една (поор) ремаинед тхе басис фор тхе цизyе тхроугхоут тхе Емпире’с хисторy.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |арцхиве-дате= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

Нормативна контрола
Међународне	ФАСТ
Државне	Сједињене Државе
Остале	İслâм Ансиклопедиси