Harač

Harač je lični porez, glavarina u Osmanskom carstvu. Naplaćivao se od svake muške nemuslimanske glave^[1], kao dokaz odanosti nemuslimana (pre svega hrišćana) sultanu, kao naknada za dozvolu koju su hrišćani plaćali zbog ispovedanja nemuslumanske vere, kao i vrsta otkupa od ropstva. Predstavljao je naknada za zaštitu koju je muslimanski vladar garantovao nemuslimanima, kao i naknadu za oslobađanje od vojne obaveze^[2].

Harač je bio dokaz vernosti sultanu, pa su bune nemuslimanskog stanovništva često počinjale neplaćanjem harača, a završavale se gušenjem u krvi i odvođenjem stanovništva u roblje. Harač se delio po visini na tri klase: alal (visok), evsat (srednji) i edna (nizak).^[3]

U početku je harač bio zemljarina ali se ubrzo stopio sa glavarinom (džizija).^{[тражи се извор]}

Reference

^ Avdo Sućeska. „Položaj Jevreja u BiH za vrijeme Osmanlija-Turaka” (на језику: engleski). Архивирано из оригинала (html) 20. јун 2009. г. Приступљено 16. jul 2010. „Kao nemuslimani, oni su na prvom mjestu bili obavezni da daju državi glavarinu (džizija = harač)”
^ Avdo Sućeska. „Položaj Jevreja u BiH za vrijeme Osmanlija-Turaka”. Архивирано из оригинала 20. јун 2009. г. Приступљено 16. jul 2010. „Plaćanje harača imalo je značaj otkupa za oslobođenje od vršenja vojne službe i doprinos državi za uživanje lične i imovinske sigurnosti.”
^ Ana Oprisan. „Overview on the Roma in Turkey”. Архивирано из оригинала 11. апр 2011. г. Приступљено 16. jul 2010. „The frequent attempts at reorganisation and improvement of the collection during the seventeenth and eighteenth centuries, especially under the Koprulu dynasty of grand vezirs meant frequent adjustments to the levels but never the eradication of the tripartite division of the cizye, despite pressure on the sultans to do so. The division of ala (wealthy), evsat (middle) and edna (poor) remained the basis for the cizye throughout the Empire’s history.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)

Литература

Шулетић, Небојша (2008). „Харач”. Енциклопедија српског народа. Београд: Завод за уџбенике. стр. 1208.

Vidi još

Džizija

Овај чланак везан за историју је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[1] Avdo Sućeska. „Položaj Jevreja u BiH za vrijeme Osmanlija-Turaka” (на језику: engleski). Архивирано из оригинала (html) 20. јун 2009. г. Приступљено 16. jul 2010. „Kao nemuslimani, oni su na prvom mjestu bili obavezni da daju državi glavarinu (džizija = harač)”

[2] Avdo Sućeska. „Položaj Jevreja u BiH za vrijeme Osmanlija-Turaka”. Архивирано из оригинала 20. јун 2009. г. Приступљено 16. jul 2010. „Plaćanje harača imalo je značaj otkupa za oslobođenje od vršenja vojne službe i doprinos državi za uživanje lične i imovinske sigurnosti.”

[3] Ana Oprisan. „Overview on the Roma in Turkey”. Архивирано из оригинала 11. апр 2011. г. Приступљено 16. jul 2010. „The frequent attempts at reorganisation and improvement of the collection during the seventeenth and eighteenth centuries, especially under the Koprulu dynasty of grand vezirs meant frequent adjustments to the levels but never the eradication of the tripartite division of the cizye, despite pressure on the sultans to do so. The division of ala (wealthy), evsat (middle) and edna (poor) remained the basis for the cizye throughout the Empire’s history.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |archive-date= (помоћ)

[1]

[2]

[3]

Normativna kontrola
Međunarodne	FAST
Državne	Sjedinjene Države
Ostale	İslâm Ansiklopedisi