Хелингенова судбина

С Википедије, слободне енциклопедије
Насловна #182 Хелингенова судбина. Аутор насловнице: Алессандро Пиццинелли, 2019.

Хелингенова судбина је свеска Загора објављена у свесци #182 у издању Веселог четвртка. На киосцима у Србији се појавила 13. јануара 2022. Коштала је 350 дин (2,9 €; 3,36 $). Имала је 94 стране.[1] Свеска садржи 3. део дуже епизоде, која је почела у #180.

Оригинална епизода[уреди | уреди извор]

Оригинална свеска под називом Ил дестино ди Хеллинген објављена је премијерно у #650. регуларне едиције Загора у издању Бонелија у Италији 3. септембра 2019. Епизоду су нацртали Ђани Седиоли и Марко Верни, сценарио написао Морено Буратини. Насловницу је нацртао Алесандро Пичинели. Коштала је 4,4 €.[2]

Кратак садржај[уреди | уреди извор]

Загор, Чико и Верибед кришом улазе у дворац у коме Следбеници покушавају да пребаце Хелингена из димензије таме коју контролише господар зла - Вендиго. Хелинген је међутим успео да из димензије таме пребаци и свог клона. Када га убије, то ће пребацити Вендига на овај свет у коме ће се он разградити, након чега ће Хелинген бити асполутни господар зла. Хелинген убија свог клона, након чега Вендиго прелази из деимензије таме и креће у коначни обрачун са Хелингеном и Следбеницима. Загор се укључује у овај сукоб и покушава да заустави Вендига. Пре него што Вендиго задави Загора, почиње да се разграђује. Након Вендигове смрти, Дворац почиње да се руши. Хелинген и неколико Следбенике беже акроњанским свемирским бродом, али и Загор успева да се кришом увуче у њега. У коначном обрачуну, Хелинген улази у егзо-скелет и, покушавајући да убије Загора, нехотице уништава команде летелице. Она међутим већ лети према Природњачком музеју у Филаделфији у чијем се подруму налази база „Другде“. Летелица пада на музеј и уништава га, али „Другде“ остаје нетакнута. Загор се опоравља након неколико дана коме, након чега му управници „Другде“ саопштавају да је база сачувана, а Хелинген погинуо.

Епилог. У ходницима базе „Другде“ Хелинген је жив и затворен. У посету му долази особа по имену Хајзенберг, који му саопштава да са њим има планове.

Лик Хајзенберга[уреди | уреди извор]

Оосба која се појављује на крају епизоде хронолошки није могао да буде чувени физичар и нобеловац Вернер Хејзенберг, јер је он рођен 1901. године. Док се радња Загора дешава у другој половини 19. века. Међутим, могуће је да се ради о некон Хајзенберговоим претку или рођаку.

Везе са претходним епизодама[уреди | уреди извор]

Ова прича наставља се на епизоде Загора објављене у Веселом четвртку #133, 134, 135, 136 и 137 у којој је откривена подземна база Акроњана која је стављена под надзор базе „Другде“.

Инфлација у Србији и цена свеске[уреди | уреди извор]

Весели четвртак је после дужег времена повећао цену појединачне свеске свих регуларних издања. Свеска Загора (и осталих редовних издања на 98 страна) сада уместо 270 кошта 350 динара (раст од 29,6 одсто). Разлог је растућа инфлација у Србији током 2021. године. Годишња инфлација измерена у новембру 2021. износила је 7,5 одсто. (У периоду 2014-2020. инфлација у Србији кретала се око 2 одсто на годишњем нивоу.)

Претходна и наредна епизода[уреди | уреди извор]

Претходна свеска Загора носила је наслов Следбеници (#181), а наредна Пироман (#183).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Списак епизода регуларне едиције Загора објављених у Веселом четвртку могу се погледати овде. Списак свих едиција Загора у Србији и бившој Југославији налази се овде.
  2. ^ Подаци о оригиналну налазе се овде: https://shop.sergiobonelli.it/zagor/2019/07/31/albo/il-destino-di-hellingen-1005003/ (Приступ 12.1.2022.)