Пређи на садржај

Вернер Хајзенберг

С Википедије, слободне енциклопедије
Вернер Хајзенберг
Вернер Хајзенберг
Лични подаци
Пуно имеВернер Карл Хајзенберг
Датум рођења(1901-12-05)5. децембар 1901.
Место рођењаВирцбург, Немачко царство
Датум смрти1. фебруар 1976.(1976-02-01) (74 год.)
Место смртиМинхен, Западна Немачка
ОбразовањеУниверзитет Лудвиг Максимилијан у Минхену
Научни рад
Пољетеоријска физика
ИнституцијаУниверзитет у Чикагу
Универзитет Лудвиг Максимилијан из Минхена
Хумболтов универзитет у Берлину
Универзитет у Лајпцигу
Универзитет у Копенхагену
Универзитет у Гетингену
УченициУго Фано
Феликс Блох
Едвард Телер
Еторе Мајорана
Познат поРелације неодређености
НаградеНобелова награда за физику

Потписpotpis_alt}}}

Вернер Карл Хајзенберг (нем. Werner Karl Heisenberg; Вирцбург, 5. децембар 1901Минхен, 1. фебруар 1976)[1] био је немачки физичар и добитник Нобелове награде за физику 1932. године, један од оснивача квантне механике.[2]

Квантна механика

[уреди | уреди извор]
Вернер Хајзенберг на конференцији у Солвеју

Хајзенберг је у јесен 1920. године уписао физику, 17. јула 1923. године је докторирао, а октобра 1927. године, као двадесетшестогодишњак, постављен је за редовног професора Теоријске физике у Лајпцигу. У том периоду боравио је у три највећа светска центра теоријске атомске физике тог времена. У Минхену је урадио докторат под руководством А. Зомерфелда, у Гетингену је у зиму 1922/23. био студент, а 1923/24. асистент М. Борна, док је у Копенхагену, код Нилса Бора, прво, 1924/25, био у посети, а 1926. године је постављен за предавача из теоријске физике.

Године 1925. је открио матричну механику, прву формулацију квантне механике. Његова Релација неодређености, откривена 1927, тврди да одређивање позиције и импулса честице нужно садржи грешке, а производ ове две грешке је већи од, или једнак одређеној Планковој константи. Заједно са Бором, он ће формулисати Копенхагенску интерпретацију квантне механике.

Добио је Нобелову награду за физику 1932. године „за стварање квантне механике, њену примену која је, inter alia, довела до открића алотропских форми водоника“.

Рад за време рата

[уреди | уреди извор]

Нуклеарна фисија је откривена у Немачкој 1938. Хајзенберг је остао у Немачкој за време Другог светског рата, радећи под нацистичким режимом. Водио је немачки програм нуклеарног оружја, али опсег његове сарадње са нацистима није сасвим разјашњен.

Открио је Бору постојање овог програма на конференцији у Копенхагену, септембра 1941. После овог сусрета, велико пријатељство између Бора и Хајзенберга је окончано. Бор се касније придружио Пројекту Менхетн. Немачка није успела да произведе атомску бомбу.

Спекулише се да је Хајзенберг имао моралне сумње, и да је покушавао да успори пројекат. Он лично је такође покушавао да ствари прикаже тако после рата, и књига Томаса Пауера, „Хајзенбергов рат“, као и представа „Копенхаген“ Михаела Фрајна су усвојиле овакву интерпретацију.

Фебруара 2002. се појавило писмо које је Бор написао Хајзенбергу 1957. (али га није послао). У том писму Бор каже да Хајзенберг када су се састали 1941, није изразио никакве моралне проблеме у вези пројекта прављења бомбе, да је Хајзенберг провео протекле две године радећи скоро у потпуности на овом пројекту, и да је био убеђен да ће атомска бомба одлучити победника у рату.

Већина историчара науке узима ово као доказ да је претходна интерпретација Хајзенберговог отпора била погрешна, али неки се не слажу, сматрајући да је Бор можда погрешно разумео Хајзенбергове намере, када су се срели 1941.

Поглед уназад

[уреди | уреди извор]

Хајзенберг је написао књигу под насловом „Део и целина“ која говори о његовом животу, пријатељству са Бором, и његовим оценама квантне физике.

„Он лежи овде негде“ био је његов епитаф.

Како се прича, једном су га питали, шта би упитао Бога, ако би се указала прилика. Он је одговорио:

Када сретнем Бога, упитаћу га две ствари: Зашто релативитет? И зашто турбуленција? Заиста верујем да ће имати одговор на прво питање.

=Научни извештаји на тему нуклеарне физике

[уреди | уреди извор]
  • Werner Heisenberg Die Möglichkeit der technischer Energiegewinnung aus der Uranspaltung G-39 (6 December 1939)
  • Werner Heisenberg Bericht über die Möglichkeit technischer Energiegewinnung aus der Uranspaltung (II) G-40 (29 February 1940)
  • Robert Döpel, K. Döpel, and Werner Heisenberg Bestimmung der Diffusionslänge thermischer Neutronen in schwerem Wasser G-23 (7 August 1940)
  • Robert Döpel, K. Döpel, and Werner Heisenberg Bestimmung der Diffusionslänge thermischer Neutronen in Präparat 38[3] G-22 (5 December 1940)
  • Robert Döpel, K. Döpel, and Werner Heisenberg Versuche mit Schichtenanordnungen von D2O und 38 G-75 (28 October 1941)
  • Werner Heisenberg Über die Möglichkeit der Energieerzeugung mit Hilfe des Isotops 238 G-92 (1941)
  • Werner Heisenberg Bericht über Versuche mit Schichtenanordnungen von Präparat 38 und Paraffin am Kaiser Wilhelm Institut für Physik in Berlin-Dahlem G-93 (May 1941)
  • Fritz Bopp, Erich Fischer, Werner Heisenberg, Carl-Friedrich von Weizsäcker, and Karl Wirtz Untersuchungen mit neuen Schichtenanordnungen aus U-metall und Paraffin G-127 (March 1942)
  • Robert Döpel Bericht über Unfälle beim Umgang mit Uranmetall G-135 (9 July 1942)
  • Werner Heisenberg Bemerkungen zu dem geplanten halbtechnischen Versuch mit 1,5 to D2O und 3 to 38-Metall G-161 (31 July 1942)
  • Werner Heisenberg, Fritz Bopp, Erich Fischer, Carl-Friedrich von Weizsäcker, and Karl Wirtz Messungen an Schichtenanordnungen aus 38-Metall und Paraffin G-162 (30 October 1942)
  • Robert Döpel, K. Döpel, and Werner Heisenberg Der experimentelle Nachweis der effektiven Neutronenvermehrung in einem Kugel-Schichten-System aus D2O und Uran-Metall G-136 (July 1942)
  • Werner Heisenberg Die Energiegewinnung aus der Atomkernspaltung G-217 (6 May 1943)
  • Fritz Bopp, Walther Bothe, Erich Fischer, Erwin Fünfer, Werner Heisenberg, O. Ritter, and Karl Wirtz Bericht über einen Versuch mit 1.5 to D2O und U und 40 cm Kohlerückstreumantel (B7) G-300 (3 January 1945)
  • Robert Döpel, K. Döpel, and Werner Heisenberg Die Neutronenvermehrung in einem D2O-38-Metallschichtensystem G-373 (March 1942)

Друге истраживачке публикације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Werner Heisenberg | Biography, Nobel Prize, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ „The Nobel Prize in Physics 1932”. Nobelprize.org. Приступљено 7. 12. 2012.  This source explains that Heisenberg actually received his Nobel Prize for 1932 one year later, in 1933.
  3. ^ Präparat 38 was the cover name for uranium oxide; see „Deutsches Museum”.  Архивирано 2015-09-04 на сајту Wayback Machine

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]