Хемијска теорија графова
Хемијска теорија графова је тополошка грана математичке хемије која примењује теорију графова на математичко моделовање хемијских феномена.[1]
Пионири хемијске теорије графова су Александру Балабан, Иван Гутман, Харуо Хосоја, Милан Рандић и Ненад Тринајстић.[2] По једном извештају ис 1988. неколико стотина истраживача је у то време радило у овој области производећи око 500 чланака годишње. Бројни монографије су написана, укључујући Тринајшићеву двотомну Хемијску теорију графова, која сумира стање овог поља до средине 1980-тих.[3]
Особине хемијских графова, и.е., теоретске репрезентације молекула графовима, производе важан увид у хемијске феномене.[4] Једна варијанта теорије је репрезентација материјала у облику бесконачних Еуклидових графова, посебно кристала путем периодичних графова.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Danail Bonchev, D.H. Rouvray (eds.) (1991) "Chemical Graph Theory: Introduction and Fundamentals", ISBN 0-85626-454-7
- ^ Nenad Trinajstic – Pioneer of Chemical Graph Theory Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2009), by Milan Randić
- ^ A review of the book by Ivan Gutman, Oskar E. Polansky, "Mathematical Concepts in Organic Chemistry" in SIAM Review Vol. 30, No. 2 (1988), pp. 348-350
- ^ D.H. Rouvray, "Combinatorics in Chemistry", pp. 1955-1982, in: Ronald Graham, Martin Grötschel, László Lovász (Eds.) (1996) Handbook of Combinatorics, vol. II, ISBN 0-262-07169-X