Hemijska teorija grafova

Из Википедије, слободне енциклопедије

Hemijska teorija grafova je topološka grana matematičke hemije koja primenjuje teoriju grafova na matematičko modelovanje hemijskih fenomena.[1]

Pioniri hemijske teorije grafova su Aleksandru Balaban, Ivan Gutman, Haruo Hosoja, Milan Randić i Nenad Trinajstić.[2] Po jednom izveštaju is 1988. nekoliko stotina istraživača je u to vreme radilo u ovoj oblasti proizvodeći oko 500 članaka godišnje. Brojni monografije su napisana, uključujući Trinajšićevu dvotomnu Hemijsku teoriju grafova, koja sumira stanje ovog polja do sredine 1980-tih.[3]

Osobine hemijskih grafova, i.e., teoretske reprezentacije molekula grafovima, proizvode važan uvid u hemijske fenomene.[4] Jedna varijanta teorije je reprezentacija materijala u obliku beskonačnih Euklidovih grafova, posebno kristala putem periodičnih grafova.

Reference[уреди]

  1. Danail Bonchev, D.H. Rouvray (eds.) (1991) "Chemical Graph Theory: Introduction and Fundamentals", ISBN 0-85626-454-7
  2. Nenad Trinajstic – Pioneer of Chemical Graph Theory, by Milan Randić
  3. A review of the book by Ivan Gutman, Oskar E. Polansky, "Mathematical Concepts in Organic Chemistry" in SIAM Review Vol. 30, No. 2 (1988), pp. 348-350
  4. D.H. Rouvray, "Combinatorics in Chemistry", pp. 1955-1982, in: Ronald Graham, Martin Grötschel, László Lovász (Eds.) (1996) Handbook of Combinatorics, vol. II, ISBN 0-262-07169-X