Хистон Х3
Изглед
Х3 хистон, фамилија 3А (Х3.3А) | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | Х3Ф3А |
Алт. симболи | Х3Ф3 |
Ентрез | 3020 |
ХУГО | 4764 |
ОМИМ | 601128 |
РефСеq | НМ_002107 |
УниПрот | Q66И33 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 1 q41 |
Х3 хистон, фамилија 3Б (Х3.3Б) | |
---|---|
Идентификатори | |
Симбол | Х3Ф3Б |
Ентрез | 3021 |
ХУГО | 4765 |
ОМИМ | 601058 |
РефСеq | НМ_005324 |
УниПрот | П84243 |
Остали подаци | |
Локус | Хромозом 17 q25 |
Хистон Х3 је један од пет главних хистонских протеина који сачињавају структуру хроматина у еукариотским ћелијама. Он садржи глобуларни главни домен и дуг N-терминусни реп. Х3 је део структуре нуклеозома.[1][2] Хистонски протеини су подложни високом степену посттранслационих модификација. Хистон Х3 је најекстензивније модификован међу хистонима.
Генетика[уреди | уреди извор]
Хистоне Х3 кодира неколико гена у људском телу. Неки од њих су:
- H3.1: HIST1H3A, HIST1H3B, HIST1H3C, HIST1H3D, HIST1H3E, HIST1H3F, HIST1H3G, HIST1H3H, HIST1H3I, HIST1H3J
- H3.2: HIST2H3A, HIST2H3C, HIST2H3D
- H3.3: H3F3A, H3F3B
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Бхасин M, Реинхерз ЕЛ, Рецхе ПА (2006). „Рецогнитион анд цлассифицатион оф хистонес усинг суппорт вецтор мацхине”. Ј. Цомпут. Биол. 13 (1): 102—12. ПМИД 16472024. дои:10.1089/цмб.2006.13.102.
- ^ Хартл Даниел L.; Фреифелдер Давид; Снyдер Леон А. (1988). Басиц Генетицс. Бостон: Јонес анд Бартлетт Публисхерс. ISBN 0-86720-090-1.
Literatura[уреди | уреди извор]