Пређи на садржај

Хју Макол

С Википедије, слободне енциклопедије
Хју Макол
Датум рођења(1837-01-11)11. јануар 1837.
Место рођењаСтронтиан
Датум смрти27. децембар 1909.(1909-12-27) (72 год.)
Место смртиБулоњ на Мору

Хју Маккол (18311909) био је шкотски математичар, логичар и писац.

Живот[уреди | уреди извор]

Маккол је био најмлађи син у породици, која је живела на Шкотском височју и говорила полу-гелским језиком. Хјуов отац умро још док је он био беба и Хју је стекао образовање захваљујући свом старијем брату Малколму Макколу, епископу, пријатељу и политичком савезнику Вилијам Еварт Гладстона. Малколм Маккол је убедио Гладстона да обезбеди средства за школовање његовог млађег брата на Оксфорду. Услов је био да Хју узме учинка у црквеној заједници. Хју Маккол је одбио да испуни овај услов и никада није завршио факултет, што је можда и ограничило његов допринос филозофији и сигурно га спречило да добије формално позицију професора.[1] После неколико година рада по различитим областима Велике Британије, Маккол се преселио у Булоњ на Мору, Француска, где је развио највећи део свог рада и постао француски грађанин. Макколл није био нејасан, за време свог рада. Био је дугорочни сарадник Educational Times-а. Његови кореспонденти били су логичари Вилијам Стенли Џевонс и Чарлс Сандерс Перс. Такође је водио штампану расправу са младим Бертрандом Раселом, и рецензирао Universal Algebra for Mind магазин Алфред Норт Вајтхеда, 1898.

Дело[уреди | уреди извор]

Познат је за своја три главна постигнућа: Током 1877-1979, док је решавао проблем који укључује интеграцију, објавио је четвороделни чланак у ком је утврдио прву варијанту исказног рачуна, називајући га калкулус еквивалентних изјава. Касније је објавио 11 чланака, у периоду од 1880 до 1908, у часопису Минд и текст са намером да привуче пажњу филозофа.

Кларенс Ирвинг Луис дао је заслуге Макколу, јер је допринео развоју Луисове модалне логике својим радом о имплементацијама. Хју Маккол је објавио два романа, Mr. Stranger's Sealed Packet (1889), који говори о путовању на Марс и утопијском марсовском друштву и Ednor Whitlock (1891), који се бави кризом вере позодом излагања нових научних идеја. Иако описани од стране критичара као 'најбоље оставити непрочитано' романи откривају друштвене и моралне вредности којима је аутор дао потпун израз 1909. објавом Man's Origin, Destiny и Duty.

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Тренутно се води дугорочни Маккол Пројекат, заједнички подухват Грејфсвалд универзитета у Немачкој и Универзитета Осла, који намерава да објави критику на његове радове. Поред тога, група логичара на Универзитету у Лилу (Француска) развија његову идеју за динамику слободне логике. У децембарском издању, 1999, часописа Nordic Journal of Philosophical Logic објављен је записник са конференције из 1998. године посвећене Макколу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Source: Gladstone-MacColl Correspondence, British Library

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]