Математичар
![]() Архимед, старогрчки математичар
|
|
Занимање | |
---|---|
Назив занимања | математичар |
Подручје рада
|
Математика |
Опис | |
Поља рада | аритметика, алгебра, геометрија, анализа |
Квалификације | Факултет |
Математичар је особа чија је главна област рада математика.
Садржај
Математика[уреди]
Математика (грчки: μαθηματική што значи учење) је формална и егзактна наука која је настала изучавањем фигура и рачунањем с бројевима. Под математиком се у ширем смислу подразумева да је она наука о количини (аритметика), структури (алгебра), простору (геометрија) и промени (анализа).[1]
На српском језику се математика изучава, нпр. на Математичком факултету Универзитета у Београду и Математичкој гимназији.
Занимање[уреди]
На основу српског Републичког завода за статистику,[2] занимање математичар (шифра 2120) је сврстано у категорије:
- (2) стручњаци и уметници,
- (21) Стручњаци основних и примењених наука и
- (212) Математичари, актуари и статистичари.
Поред опште категорије математичар постоје и следећа занимања:
- Математичар у области чисте/примењене математике
- Статистичар математичар
- Наставник математике
- Стручни сарадник у математици
На основу истраживања објављеног на порталу Завода за запошљавање Републике Српске, математичар је било једно од десет најбољих занимања у 2012. години.[3]
Награде и такмичења[уреди]
Не постоји Нобелова награда за област математике, мада је било случајева када су математичари добијали награде из других области, нпр. економије.
Заслужним математичарима се додељују следеће награде:
- Абелова награда (по Нилсу Абелу),
- Чернова медаља (по Шинг-Шен Черну),
- Филдсова медаља[4] (по Џон Филдсу),
- Гаусова награда (по Карлу Гаусу)
и друге.
Из области математике, се организују бројна такмичења на различитим школским нивоима:
- Међународна математичка олимпијада, најважније и најугледније такмичење из математике ученика средњих школа
- Балканска математичка олимпијада, годишње такмичење у математици ученика средњих школа из земаља чланица такмичења
и друга.
Значајни математичари[уреди]
-
Исак Њутн, 1642 – 1727
-
Леонард Ојлер, 1707 – 1783
-
Жозеф Луј Лагранж, 1736 – 1813
-
Карл Фридрих Гаус, 1777 – 1855
-
Бернхард Риман, 1826 – 1866
-
Анри Поенкаре, 1854 – 1912
-
Давид Хилберт, 1862 – 1943
-
Сриниваса Рамануџан, 1887 - 1920
Види још[уреди]
Извори[уреди]
- ↑ Кратка историја математике, Елементаријум, Научнопопуларни портал Центра за промоцију науке, Приступљено 2.11.2013.
- ↑ http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Metodologije/Klasifikacije/G201113003.pdf
- ↑ http://www.zzzrs.net/index.php/vijest/istrazivanje_careercasta_deset_naboljih_poslova_u_2012._godini/
- ↑ http://elementarium.cpn.rs/elementi/fildsova-medalja/
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Математичар на Викимедијиној остави. |
![]() |
Овај чланак везан за математику је у зачетку. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |