Хумани папилома вирус

С Википедије, слободне енциклопедије
Хумани папилома вирус
ХПВ вирус
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија
МКБ-10Б97.7
МКБ-9-CM078.1 079.4
ДисеасесДБ6032
еМедицинемед/1037
МеСХД030361

Хумани папиллома вирус (ХПВ) је узрочник најчешће полно преносиве болести која погађа и жене и мушкарце. Процењује се да ће се око 50% сексуално активних људи заразити неком врстом овог вируса током свог живота.[1][2] Познато је више од 100 типова ХПВ-а од чега је већина безопасна за здравље.

Преношење[уреди | уреди извор]

ХПВ се најчешће преноси сполним односом, али и директним контактом са зараженом кожом и слузокожом. Постоје случајеви у којима је забележена инфекција слузокоже система органа за дисање и очију. Највеће и најчешће заражено подручје је генитално подручје.

ХПВ се може пренети упркос кориштења презерватива као заштите код мушкараца. Инфекција (кондиломи) се обично јављају око корена пениса.

Манифестација[уреди | уреди извор]

Папилома

Типови 16, 18, 31 и 33 узрокују малигне промене на грлићу материце, због чега су и најопаснији.[3] Ови типови ХПВ-а уз малигне промене могу узроковати и израслине, односно кондиломе који најчешће расту у гроздовима, унутар роднице и око ануса.

Код мушкараца се кондиломи најчешће манифестирају на телу пениса, на препуцијуму или око ануса. А могу се појавити и у ректуму или у устима.

Ако трудница има кондиломе постоји опасност да ХПВ инфекцију током порођаја пренесе на дете.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Да би се доказало постојање ХПВ вируса потребно је обавити уролошки или гинеколошки преглед, и по потреби користити молекуларно биолошки преглед. Мушкарцима се за доказивање ХПВ-а узима брис мокраћне цеви, док се код жена узима брис врата материце и ради се посебна претрага на присуство ХПВ-а. Свакако, потребно је урадити и ПАПА тест који показује евентуалне промјене у ћелијама, те евентуално колпоскопију.

Налаз ПАПА теста се означава скраћеницом ЦИН (цервикална интраепитална неоплазија). Постоје 3 ступња, зависно од јачине промена у материци.

  • ЦИН1 представља благу дисплазију
  • ЦИН2 представља средњу дисплазију
  • ЦИН3 тешку дисплазију
  • 4. ступањ је карцином ин ситу. Он, попут ЦИН 3, спада у тешку дисплазију. Промене захватају ћелије, али није пробијена базална мембрана.
  • Карцином (инвазивни облик, пробијена је базална мембрана)

Лечење[уреди | уреди извор]

Уколико се малигне промјене рано уоче ПАПА тестом, терапија је много блажа и безболнија - а могућности развоја рака грлића материце су пуно мање него у случају када се ове промене детектују касније.

Кондиломи се могу лечити на разне начине:

  • прописаним текућим хемикалијама (Кондилокс, Имиквимод, Подофилин)
  • криотерапијом (смрзавање)
  • електрокоагулацијом (паљење)
  • убризгавањем интерферона у сваки кондилом (протеин који ствара имуност на вирус)
  • ласерским третманом
  • хируршким уклањањем

Упркос постојања низа метода, важно је уочити да се ХПВ инфекција не може у потпуности излечити.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Генитал ХПВ Инфецтион — ЦДЦ Фацт Схеет”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (ЦДЦ). 10. 4. 2008. Приступљено 13. 11. 2009. 
  2. ^ „Хумани Папиломавирус”. Архивирано из оригинала 28. 8. 2012. г. Приступљено 3. 6. 2012. 
  3. ^ Цхатурведи Анил, Маура L. Гиллисон (4. 3. 2010). „Хуман Папилломавирус анд Хеад анд Нецк Цанцер”. Ур.: Андреw Ф. Олсхан. Епидемиологy, Патхогенесис, анд Превентион оф Хеад анд Нецк Цанцер (1ст изд.). Неw Yорк: Спрингер. ИСБН 978-1-4419-1471-2. [мртва веза]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Humani_papiloma_virus&oldid=27110548”