Хумани папилома вирус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хумани папилома вирус
Папиллома Вирус (ХПВ) ЕМ.јпг
ХПВ вирус
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност заразна болест
ICD-10 Б97.7
ICD-9-CM 078.1 079.4
DiseasesDB 6032
eMedicine мед/1037
MeSH Д030361

Хумани папиллома вирус (ХПВ) је узрочник најчешће полно преносиве болести која погађа и жене и мушкарце. Процењује се да ће се око 50% сексуално активних људи заразити неком врстом овог вируса током свог живота.[1][2] Познато је више од 100 типова ХПВ-а од чега је већина безопасна за здравље.

Преношење[уреди]

ХПВ се најчешће преноси сполним односом, али и директним контактом са зараженом кожом и слузокожом. Постоје случајеви у којима је забележена инфекција слузокоже система органа за дисање и очију. Највеће и најчешће заражено подручје је генитално подручје.

ХПВ се може пренети упркос кориштења презерватива као заштите код мушкараца. Инфекција (кондиломи) се обично јављају око корена пениса.

Манифестација[уреди]

Папилома

Типови 16, 18, 31 и 33 узрокују малигне промене на грлићу материце, због чега су и најопаснији.[3] Ови типови ХПВ-а уз малигне промене могу узроковати и израслине, односно кондиломе који најчешће расту у гроздовима, унутар роднице и око ануса.

Код мушкараца се кондиломи најчешће манифестирају на телу пениса, на препуцијуму или око ануса. А могу се појавити и у ректуму или у устима.

Ако трудница има кондиломе постоји опасност да ХПВ инфекцију током порођаја пренесе на дете.

Дијагноза[уреди]

Да би се доказало постојање ХПВ вируса потребно је обавити уролошки или гинеколошки преглед, и по потреби користити молекуларно биолошки преглед. Мушкарцима се за доказивање ХПВ-а узима брис мокраћне цеви, док се код жена узима брис врата материце и ради се посебна претрага на присуство ХПВ-а. Свакако, потребно је урадити и ПАПА тест који показује евентуалне промјене у ћелијама, те евентуално колпоскопију.

Налаз ПАПА теста се означава скраћеницом ЦИН (цервикална интраепитална неоплазија). Постоје 3 ступња, зависно од јачине промена у материци.

  • ЦИН1 представља благу дисплазију
  • ЦИН2 представља средњу дисплазију
  • ЦИН3 тешку дисплазију
  • 4. ступањ је карцином ин ситу. Он, попут ЦИН 3, спада у тешку дисплазију. Промене захватају ћелије, али није пробијена базална мембрана.
  • Карцином (инвазивни облик, пробијена је базална мембрана)

Лечење[уреди]

Уколико се малигне промјене рано уоче ПАПА тестом, терапија је много блажа и безболнија - а могућности развоја рака грлића материце су пуно мање него у случају када се ове промене детектују касније.

Кондиломи се могу лечити на разне начине:

  • прописаним текућим хемикалијама (Кондилокс, Имиквимод, Подофилин)
  • криотерапијом (смрзавање)
  • електрокоагулацијом (паљење)
  • убризгавањем интерферона у сваки кондилом (протеин који ствара имуност на вирус)
  • ласерским третманом
  • хируршким уклањањем

Упркос постојања низа метода, важно је уочити да се ХПВ инфекција не може у потпуности излечити.

Референце[уреди]

  1. „Генитал ХПВ Инфецтион — ЦДЦ Фацт Схеет”. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион (ЦДЦ). 10. 4. 2008. Приступљено 13. 11. 2009. 
  2. Хумани Папиломавирус
  3. Цхатурведи Анил, Маура L. Гиллисон (4. 3. 2010). „Хуман Папилломавирус анд Хеад анд Нецк Цанцер”. Ур.: Андреw Ф. Олсхан. Епидемиологy, Патхогенесис, анд Превентион оф Хеад анд Нецк Цанцер (1ст изд.). Неw Yорк: Спрингер. ИСБН 978-1-4419-1471-2. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]