II Клавирски Концерт (Бетовен)

С Википедије, слободне енциклопедије

КОНЦЕРТ ЗА КЛАВИР I ОРКЕСТАР број 2. Б - Дур, опус 19.


Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

У тесној вези са Првим је Бетовенов Други Клавирски Концерт. Рад на њему започет је истодобно са Првим, пре Првог је био довршен, али 1798. године прерађен и у коначној верзји се појавио само кратко време после Првог. За овај Концерт се већ са више разлога него за Први, може рећи да је настао под утицајем Бетовенових претходника, посебно Моцарта. Његови се утицаји (управо из Клавирског Концерта КВ. 491), мање - више провлаче кроз цело дело. I оркестар је више камерног састава, близак стилу Моцартових Концерата. Три његова става образују целину трајања 29 минута.


Анализа дела[уреди | уреди извор]

Први став је опет један Аллегро цон брио, само са нешто мање снаге и јаким Моцартовим присуством, кроз цео сонатни став. Други став је кратки Адагио сав у свечаном руху, док је финални трећи став Рондо - Молто аллегро, са карактеристичним мотивом који дочарава зов кукавице, већ један типично бетовенски снажан став, који доводи Концерт до победоносног краја.


Извођачи[уреди | уреди извор]

Артур Рубинштајн и Бостонски Симфонијски Оркестар, диригент: Ерих Лајсдорф.

Године 1985. као победник међународног конкурса Клара Хаскил у Лозани, Бетовенов Други Клавирски Концерт у стилу врхунског светског пијанисте, тумачила је наша тада млада пијанисткиња НАТАША ВЕЉКОВИЋ. Камерним Оркестром из Лозане, дириговао је ЛОРЕНС ФОСТЕР.