Игностицизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Игностицизам или игтеизам је теолошка позиција која тврди да све остале теолошке позиције (укључујући агностицизам) превише тога претпостављају о концепту Бога, као и о многим другим теолошким концептима. Игностицизам критикује било какав разговор о Богу и религији, започет прије успоставе јасних дефиниција. Термин је сковао Схерwин Wине, рабин и зачетник хуманистичког јудаизма.

Игностицизам се може дефинисати као спој сљедећа два погледа:

1) Први поглед каже да се, прије но што се крене у ваљану расправу о постојању Бога, мора успоставити кохерентна дефиниција Бога. Надаље, ако се истина или лаж те дефиниције не може утврдити, игностик заузима теолошки некогнитивистички став да је питање постојања Бога (у односу на ту специфичну дефиницију) безначајно (теолошки некогнитивизам аргументује да су религиозни језик и ријечи попут ријечи „Бог“ когнитивно безначајне). У овом се случају не сматра концепт Бога безначајним, ; већ се термин „Бог“ сматра безначајним.

2) Други поглед је истовјетан с теолошким некогнитивизмом и проглашава питање Божјег постојања бесмисленим, прескачући питање „На што мислимо када кажемо 'Бог'?“.

Игностици тврде да је немогуће прогласити се теистом или атеистом, док се не успостави боља дефиниција теизма.

Поједностављена максима каже: „Атеист би рекао, 'Ја не вјерујем да Бог постоји'; агностик би рекао, 'Не знам постоји ли Бог или не'; а игностик би рекао, 'Не знам на што вас двојица мислите када кажете, „Бог постоји (или не постоји)“'.“

Дранге наглашава да је било какав став о „Постоји ли Бог?“ заузет у контексту одређеног концепта о ономе што појединац мисли да „Бог“ представља.

Литература[уреди]