Теологија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Теологија (грч. ΘεοςБог и грч. λογοςнаука) или богословље/богословија је учење о боговима или Богу.[1]

Теологија у античкој филозофији[уреди]

Прва употреба термина теологија сусреће се код грчког филозофа Платона, у његовом делу Држава.[2] Он теологију одређује као продубљивање онога у шта се верује, као рационално преиспитивање веровања у богове, дакле, као науку о боговима.

У свом делу „Метафизика“,[3] Аристотел теологију назива „првом филозофијом“, науком о апсолутном бићу, „првом покретачу“, непроузрокованом. Појам „први покретач“ код Аристотела идентичан је појму „бог“, па ће Аристотелова терминологија касније ући у хришћанску теологију. То ће довести до богословских спорова, али ће свети оци Цркве користити ту терминологију, дајући јој хришћански смисао.

Теологија у хришћанству[уреди]

У Старом и Новом завету, теологија се не помиње. Ни Свети Апостол Павле није употребљавао појам теологија, имајући на уму опасност која би претила ако би се он схватио као код Платона, јер хришћанство је монотеизам, за разлику од платонског политеизма. Зато Свети апостол Павле говори о „филозофији људској“ и „филозофији по Христу“ (Кол. 2,8). „Филозофија по Христу“ по њему права, богооткривена теологија.

Теологија у православљу[уреди]

Свети оци Православне цркве (Св. Атанасије Велики, Св. Василије Велики) доводе значење Платоновог појма теологије у везу са митологијом, или га једноставно називају „игра речи“, јер они не само да одричу могућност изражавања о Богу, већ сматрају да човек није у стању ни да замисли суштину Божју.

У списима светих отаца, теологија има много значења:

а није редак случај да се теологија поистовећује са доксологијом (славословљем) или да представља знање или учење о Богу унутар себе.

Данас се у православљу теологија сматра објављивањем и деловањем Речи Божје, па са тог аспекта она означава:

  • Реч од Бога — Откривење Божје преко природе, старозаветних догађаја и Господа Исуса Христа;
  • Реч о Богу — посматрајући себе и природу долазимо до сазнања о Богу;
  • Реч ка Богу — молитва је дијалог с Богом;
  • Реч у Богу — када у човеку дође до мистичног сједињавања с Богом. То је тзв. созерцање — надлогички, надрационални акт душе.

У прилог томе иду и битне карактеристике теологије (реализам, ортодоксност, апофатизам, сотириологичност, есхатологизам итд.), па се може закључити да теологија у православном хришћанству има широко значење.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. -(енглески) - (грч. Θεος и λογος
  2. -(српски) - Платон, Држава.
  3. -(енглески) - The Metaphysics of Aristotle

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Теологија на Викимедијиној остави