Агностицизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Популарни знак у агностицизму.

Агностицизам је став да се постојање божанстава не може утврдити нити доказати. Реч агностицизам први је почео да користи Томас Хенри Хаксли 1869. године, а користи се и за оне који нису убеђени или не придају значаја сазнању о постојању божанстава или других такозваних духовних појава. Реч агностик води порекло од грчког α (без) и γνώσις (знање).

Етимологија[уреди]

Агностик (из античког грчког језика: ἀ- (а-) што значи „без“ и γνῶσις (gnōsis/гносис) што значи „знање“) је реч коју је Томас Хенри Хаксли користио у говору на састанку Друштва Метафизичара 1876. године[1] да би описао своју филозофију која одбија све тврдње о духовном и мистичном знању. Ране хришћанске вође су користили грчку реч gnōsis/гносис (знање) да би описали „духовно знање“. Агностицизам се не сме побркати са религиозним погледима, конкретно оним супротним гностицизму, религиозном покрету из античке грчке; Хаксли је овај термин користио у много ширем, апстрактнијем значењу.[2] Хаксли је дефинисао агностицизам не као веру, већ као метод скептичног истраживања, базираног на доказима.

Последњих година, у научној литератури која се бави неуронауком и психологијом, ова реч се користи да опише „нешто што се не може знати“.[3] У технолошкој и маркетиншкој литератури, агностик има значење ближе речи „независно“ - на пример „хардвер агностик“.

Тврдње[уреди]

Агностици могу да тврде да је немогуће доћи до потпуног и сигурног духовног сазнања; неки допуштају да је то и могуће, али они лично немају такво сазнање. Агностицизам у оба случаја укључује скептицизам према религиозним веровањима.

Неки агностици верују да религијска веровања нису доказана или их је немогуће доказати. Агностик, рецимо, може да сматра да религијске норме треба да буду доказане како и научне, евентуално користећи научне методе.

Најпознатији агностици (у модерном схватању речи) били су Томас Хенри Хаксли, Чарлс Дарвин и Бертранд Расел. Неки сматрају да је Дејвид Хјум у својим радовима, пре свега у Дијалозима о природној религији, исказао агностичарске ставове, мада око тога има неслагања.

Варијације[уреди]

Теисти и јаки атеисти доносе закључке о свету: теисти да „Бог постоји“, а јаки атеисти да „Бог не постоји“. Агностици доносе овакав заључак о овим ставовима: „Човек не може да зна да ли Бог постоји или не“.

Варијације укључују:

  • јак агностицизам - мишљење да је немогуће знати да ли божанства постоје, или да барем људи то не могу сазнати;
  • слаб агностицизам - мишљење да се тренутно не зна да ли божанстава постоје, али да у принципу може да се сазна; слаб агностик зато не доноси закључке док се не прикажу јаки докази;
  • апатетични агностицизам - идеја да је питање постојања божанстава небитно, јер нема практичних последица;
  • моделни агностицизам - идеја да се не може са сигурношћу потврдити да ли божанства постоје или не, али да се рационалном аргументацијом може доћи до закључка.

Извори[уреди]

  1. Agnosticism & Thomas Henry Huxley, Atheism.about.com. 2010-06-10. Приступљено 23-11-2011.
  2. American Heritage Dictionary, 2000, under agnostic
  3. Oxford English Dictionary, Additions Series, 1993

Литература[уреди]

Спољни извори[уреди]

Овај чланак садржи делове преузете из издања Енциклопедије Британике из 1911. године које је сада у јавном власништву.