Игор Петровић
Игор Петровић (Топола, 11. септембра 1979) српски је новинар, писац и политичар.
Члан Удружења новинара Србије постао је 2006. године, а Члан Интернатионал Федератион оф Јоурналистс (ИЈФ), од 2010. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Тренутно запослен у сталном радном односу у Културном центру Топола (од 2009), на послу организације и реализације културно-образовног програма. Један од оснивача ове установе културе, први запослен у истој и члан Управног одбора.
Председник је Центра за очување културне баштине „Којекуде” из Тополе, од 2013. године. За непуне три године постојања и рада издавачка продукција Центра је објавила седам наслова, реализовали више књижевних догађаја и излагали на Мађународном сајму књига у Београду (2015). Драмски студио реализовао један драмски комад, а музичка секција реализовала Први фестивал шумадијске песме „Још се беру виногради” (2015).
Учествовао у реализацији више пројеката које су финансирали Министарство културе и информисања као и Министарство привреде - сектор за туризам.
Као потпредседник Социјалистичке партије Србије у Тополи одлучује да са групом истомишљеника оснује групу грађана „Нови људи - боља Топола”. На редовним локалним изборима, 24. априла 2016. године, „Нови људи” освајају 13,41% (шест одборника) и постају друга по снази политичка опција у Тополи. Тренутно је шеф опозиционе одборничке групе „Нови људи за радикално бољу Тополу” у Скупштини општине Топола, а коју чине осам одборника.
Библиографија
[уреди | уреди извор]Чланке, приказе и радове објављивао у листовима, часописима и зборницима Независне варошке новине (2006), ГЕМ прес (2007), Умрежена Шумадија (2008), Тополски записи (2012-2016), Саборник (2014-2015), Сретење (2015) и Новинице (2016).
Аутор је следећих публикација и монографија:
- Ратник Слободе - Милан Благојевић „Шпанац” (2011)
- Опленац - непозната историја (2012)[1]
- Опленачка берба (2013)
- Битке за Тополу у Априлском рату и Београдској операцији (2014)
- Црква деспота Стефана у Горовичу кроз народне легенде, приче и предања (2015).[2][3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Којекуда”. РТС. Приступљено 4. 1. 2019.
- ^ „Запуштена задужбина деспота Стефана: Молитве у корову”. Новости. Приступљено 4. 1. 2019.
- ^ „Пропада тихи сведок настанка династије Карађорђевић”. б92. Приступљено 4. 1. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Зарасла црква Карађорђевића”. Ало. Архивирано из оригинала 04. 01. 2019. г. Приступљено 4. 1. 2019.
- „Опленац - непозната историја (Моја лепа Србија на РТС-у)”. Yоу тубе. Приступљено 4. 1. 2019.
- „Чувар кубанско-српског пријатељства”. Сербиа. Приступљено 4. 1. 2019.
