Интраосеални васкуларни приступ

С Википедије, слободне енциклопедије
Интраосеални васкуларни приступ
Интраосеална инфузија
СинонимиИнтраосеална инфузија
еМедицине80431

Интраосеални васкуларни приступ (акроним ИО) или интраосеална инвузија један је од алтернативни начин за примену лекова и течности без одлагања, у ванболничком и болничком збрињавању критично оболелих и повређених пацијената када је отежано или немогуће обезбедити уобичајени интравенски пут. Игла пласирана на овај начин може се безбедно користити до 12 часова (максимално 96 часова).[1]

Имајући у виду да је интраосеална примена лекова једноставна и ефикасна процедура она је званично препоручена као прва алтернатива интравенском давању лекова у хитним стањима свих узраста, и зато су сетови за њену примену део стандардне опреме прехоспиталних лекарских екипа.

Историја[уреди | уреди извор]

Интраосеални васкуларни приступ први је увео Дринкер 1922. године као методу за приступ системској циркулацији кроз неколабирани венски плексус у шупљини коштане сржи.

Са развојем интравенских катетера, ова метода је напуштена све до 1980-тих, када је интраосални приступ поново уведен у праксу, нарочито за брзу инфузију течности током реанимације.[2]

На основу претходних смерница, интраосеални приступ прво је предложен за примену код деце узраста од 6 година или млађих,[3] мада су наредне студије показале да је безбедан и код старије деце и одраслих.[4][5] Нешто касније је и за новорођенчад предложена примена интраосеалног приступа, за који је доказано да је бржи од приступа пупчаним венама.[6][7]

Интраоеални васкуларни приступ временом су могли лако успоставити и корисници са мало обуке, јер су ову методу брже учили од интравенског приступа.[8]

Ручно уметање силом раније је била основна метода за интраосеалну инфузију, али открићем аутоматизованих уређаја,[9] све више ова метода постаја популарнија.[10] Бројне студије су указале на то да су ови аутоматизовани уређаји сигурни и веома успешни већ у првомим покушајима и код деце и код одраслих.[11] [12][13][14]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Костана срж дугих и пљоснатих костију представља сплет неколабираних вена, не само код деце и одраслих, кроз које се могу применитии лекови, анестетици (тиопентон!), кристалоиди, колоиди, крв и деривати, али и узети крв за анализе, крвну групу, ацидо-базни статус итд .

Код деце је интраосеални васкуларни приступ препоручен већ после покушаја и.в. канулације и у рутинској употреби још од 1980-тих. Конструкцијом игала које успешно пенетрирају коштане структуре одраслих, ова метода одобрена је од АЦЛС као први избор, пре централне венске канулације и ендотрахеалног давања лекова у стањима реанимације, статуса епилептицуса, опекотина, гојазности, едема итд.[1]

Из наведених разлога, особље хитних медицинских служби које се бави збрињавањем критично оболелих и повређених одраслих и педијатријских пацијената, требало би да буде упознато са техникама интраосеалне канулације.

Места за канулацију[уреди | уреди извор]

Туберозитас тибије је најчешћа локација за ИО канулацију
Интраосеални васкуларни приступ у педијатрији

Препоручена места канулације су:

  • туберозитас тибије (најчешће),
  • стернум,
  • проксимални фемур,
  • криста илијака,
  • калканеус,
  • стилоид радијуса,
  • Проксимална тибија, дистална од гомоља тибије
  • проксимална метафиза хумеруса

Индикације[уреди | уреди извор]

Користи се у ургентном збрињавању пацијената свих старосних група, нарочито одојчади и деце. Новије технике омогућавају брз, лак, безбедан и поуздан интраваскуларни приступ у критичним ситуацијама.[1]

Сви лекови и течности који се дају периферним венским путем, могу се дати и интраосеалним васкуларни путем. У почетку, примена интраосеалнг васкуларног приступа препоручивана је само код деце млађе од 6 година. Интернатионал Лиаисон Цоммиттее он Ресусцитатион (ИЛЦОР) 2000. године препоручује примену ове техника и код деце старије од 6 година и одраслих пацијената.[1][4][5][15][16]

У препорукама за кардиопулмоналну реанимацију (КПР) Европског савета за оживљавање (ЕРЦ - Еуропеан Ресусцитатион Цоунцил) из 2005. године, овај приступ се наводи као један од алтернативних начина давања лекова и течности у ситуацијама када је тешко или немогуће успоставити периферни венски пут, а према препорукама ЕРЦ-а за КПР из 2010. године, најбоља алтернатива интравенској је апликација лекова и течности интраосеалним васкуларним приступом. Према истим смерницама, ендотрахеална примена лекова се више не препоручује.[1]

Главне индикације за интраосеални васкуларни приступ

Редослед индикација Разлог Стања
Примерне индикације Потешкоћа у успостављању венског приступа
  • Опекотине
  • Гојазност
  • Едем
  • Епилептични напади
Секундарне индикације Стање које захтева брзу инфузију течности великог волумена
  • Хиповолемички шок
  • Опекотине
Остала стање Брзи приступ системској венској циркулацији
  • Кардиопулмонални застој,[17][18]
  • Опекотине
  • Ппвлачење крви
  • Локална анестезија
  • Инфузија лекова
  • Примена 23,4% раствора натријум хлорида за лечење неуролошких хитних случајева.[19][20].
Опрема

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Контраиндикације за примену интраосеалног васкуларног приступа су:

  • ипсилатерални прелом кости,
  • инфекција анатомске регије,
  • претходно неуспело пласирање на истој локацији (компартмент синдром је могућ због екстравазације инфузија!),
  • претходни покушај на другој локацији на истој кости,
  • остеогенесис имперфецта,
  • остеопороза.
  • нфекција на улазном месту,
  • остеопенија
  • остеопетроза
  • претходна стернотомија (убацивање у стернум)
  • пелом стернума или васкуларна повреда у близини стернума
  • немогућност лоцирања оријентира.

Компликације[уреди | уреди извор]

У најчећће компликације након примене интраосеалног васкуларног приступа су:

  • локални хематом,
  • екстравазација,
  • прелом кости,
  • савијање, запушавање или дислокација игле,
  • локална инфекција (0,6-3%),
  • бол,
  • масна емболија и медијастинитис (код пункције стернума )

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Ерцег, Б., Иванчевић, Н.& Лазендић, L. 2011, "Интраосеални васкуларни приступ", Научни часопис ургентне медицине - Хало 94, вол. 17, но. 2, пп. 77-85.
  2. ^ Бургерт ЈМ. А пример он интраоссеоус аццесс: Хисторy, цлиницал цонсидератионс, анд цуррент девицес. Ам Ј Дисастер Мед. 2016 Суммер. 11 (3):167-173.
  3. ^ Смитх Р, Давис Н, Боуамра О, Лецкy Ф. Тхе утилисатион оф интраоссеоус инфусион ин тхе ресусцитатион оф паедиатриц мајор траума патиентс. Ињурy. 2005 Сеп. 36(9):1034-8; дисцуссион 1039.
  4. ^ а б Аткинс DL, Цхамеидес L, Фаллат МЕ, Хазински МФ, Пхиллипс Б, Qуан L, ет ал. Ресусцитатион сциенце оф педиатрицс. Анн Емерг Мед. 2001 Апр. 37 (4 Суппл):С41-8.
  5. ^ а б Wаисман M, Wаисман D. Боне марроw инфусион ин адултс. Ј Траума. 1997 Феб. 42(2):288-93.
  6. ^ Еллемунтер Х, Симма Б, Траwöгер Р, Маурер Х. Интраоссеоус линес ин претерм анд фулл терм неонатес. Арцх Дис Цхилд Фетал Неонатал Ед. 1999 Јан. 80(1):Ф74-5.
  7. ^ Хансен M, Мецклер Г, Спиро D, Неwгард C. Интраоссеоус лине усе, цомплицатионс, анд оутцомес амонг а популатион-басед цохорт оф цхилдрен пресентинг то цалифорниа хоспиталс. Педиатр Емерг Царе. 2011 Оцт. 27(10):928-32.
  8. ^ Абе КК, Блум ГТ, Yамамото ЛГ. Интраоссеоус ис фастер анд еасиер тхан умбилицал веноус цатхетеризатион ин неwборн емергенцy васцулар аццесс моделс. Ам Ј Емерг Мед. 2000 Мар. 18 (2):126-9.
  9. ^ Цоопер БР, Махонеy ПФ, Ходгеттс ТЈ, Меллор А. Интра-оссеоус аццесс (ЕЗ-ИО) фор ресусцитатион: УК милитарy цомбат еxпериенце. Ј Р Армy Мед Цорпс. 2007 Дец. 153(4):314-6.
  10. ^ Бреннер Т, Бернхард M, Хелм M, Долл С, Вöлкл А, Ганион Н, ет ал. Цомпарисон оф тwо интраоссеоус инфусион сyстемс фор адулт емергенцy медицал усе. Ресусцитатион. 2008 Сеп. 78 (3):314-9.
  11. ^ Хортон МА, Беамер C. Поwеред интраоссеоус инсертион провидес сафе анд еффецтиве васцулар аццесс фор педиатриц емергенцy патиентс. Педиатр Емерг Царе. 2008 Јун. 24(6):347-50.
  12. ^ Сцхwартз D, Амир L, Дицхтер Р, Фигенберг З. Тхе усе оф а поwеред девице фор интраоссеоус друг анд флуид администратион ин а натионал ЕМС: а 4-yеар еxпериенце. Ј Траума. 2008 Мар. 64 (3):650-4; дисцуссион 654-5.
  13. ^ Wамплер D, Сцхwартз D, Схумакер Ј, Боллетер С, Бецкетт Р, Манифолд C. Парамедицс суццессфуллy перформ хумерал ЕЗ-ИО интраоссеоус аццесс ин адулт оут-оф-хоспитал цардиац аррест патиентс. Ам Ј Емерг Мед. 2012 Сеп. 30 (7):1095-9.
  14. ^ Сцхалк Р, Сцхwеигкофлер У, Лотз Г, Зацхароwски К, Латасцх L, Бyхахн C. Еффицацy оф тхе ЕЗ-ИО неедле дривер фор оут-оф-хоспитал интраоссеоус аццесс--а прелиминарy, обсерватионал, мултицентер студy. Сцанд Ј Траума Ресусц Емерг Мед. 2011 Оцт 26. 19:65.
  15. ^ Лоwтхер А. Интраоссеоус аццесс анд адултс ин тхе емергенцy департмент. Нурс Станд. 2011 Ауг 3-9. 25(48):35-8.
  16. ^ Леидел БА, Кирцххофф C, Богнер V, Браунстеин V, Бибертхалер П, Канз КГ. Цомпарисон оф интраоссеоус версус централ веноус васцулар аццесс ин адултс ундер ресусцитатион ин тхе емергенцy департмент wитх инаццессибле перипхерал веинс. Ресусцитатион. 2012 Јан. 83 (1):40-5.
  17. ^ Цлеменцy Б, Танака К, Маy П, Иннес Ј, Загроба С, Бласзак Ј, ет ал. Интравеноус вс. интраоссеоус аццесс анд ретурн оф спонтанеоус цирцулатион дуринг оут оф хоспитал цардиац аррест. Ам Ј Емерг Мед. 2017 Феб. 35 (2):222-226.
  18. ^ Модy П, Броwн СП, Куденцхук ПЈ, Цхан ПС, Кхера Р, Аyерс C, ет ал. Интраоссеоус версус интравеноус аццесс ин патиентс wитх оут-оф-хоспитал цардиац аррест: Инсигхтс фром тхе ресусцитатион оутцомес цонсортиум цонтинуоус цхест цомпрессион триал. Ресусцитатион. 2019 Јан. 134:69-75.
  19. ^ Фаррокх С, Цхо СМ, Лефебвре АТ, Зинк ЕК, Сцхиави А, Путтген ХА. Усе оф интраоссеоус хyпертониц салине ин цритицаллy илл патиентс. Ј Васц Аццесс. 2018 Оцт 17. 1129729818805958.
  20. ^ Wанг Ј, Фанг Y, Рамесх С, Закариа А, Путман МТ, Динесцу D, ет ал. Интраоссеоус Администратион оф 23.4% НаЦл фор Треатмент оф Интрацраниал Хyпертенсион. Неуроцрит Царе. 2019 Апр. 30 (2):364-371

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).