Историја авијације

Рајтова војна летелица на вагону 1908. године

Француски извиђачки балон L'Intrépide из 1796. године, најстарији постојећи летећи уређај, у Музеју војне историје, у Бечу.

Леонардо да Винчијев дизајн махокрила.

Историја авијације протеже се уназад више од две хиљаде година, од најранијих облика ваздухопловства, попут змајева и покушаја прескакања кула до надзвучног и хиперсонског лета млазних авиона тежих од ваздуха. Летење змајева у Кини је практиковано више стотина година пне, и полако се ширило светом. Сматра се да је то најранији облик лета који је формулисао човек. Леонардо да Винчијев сан о лету из 15. века је изражен у неколико рационалних мада ненаучних дизајнова. Он додуше није покушао да спроведе своје идеје у праксу.

Откриваће гаса водоника у 18. веку довело је до изума водоничног балона, готово у исто време када су и браћа Монголфје поновно открила балон са топлим ваздухом и започела летове са посадом. Различите теорије механике од стране физичара током истог периода, нарочито динамика флуида и Њутнови закони кретања, довели су до основа модерне аеродинамике. Један од најзаслужнијих у том раду је био Сер Џорџ Кејли.

Балони, слободно-летећи и привезани, почели су се користити у војне сврхе од краја 18. века, а француска влада је током револуције успоставила балонске јединице.

Термин авијација, именица радње од латинске речи avis „птица”, са суфиксом -ација значење акција или напредак, сковао је 1863. године француски пионир Гијом Жосеф Габриел де ла Ландел (1812–1886) у свом раду с насловом „Авиатион оу Навигатион аéриенне санс баллонс”.

Експерименти са једрилицама пружили су темеље за летења пловила тежих од ваздуха, а почетком 20. века напредак у технологији мотора и аеродинамици први пут су омогућили контролисани, погонски лет. Модерни авион са карактеристичним репом је успостављен 1909. године и од тада је историја авиона везана за развој све снажнијих мотора.

Први велики ваздушни бродови били су крути цепелински балони које је иницијално развио Фердинанд фон Цепелин, а који су убрзо постали синоним за ваздушне лађе и доминирали су летом на даљину до 1930-их, када су велики летећи бродови постали популарни. Након Другог светског рата, летеће бродове су заменили копнени авиони, а нови знатно моћнији млазни мотор је револуционирно изменио ваздушно путовање и војну авијацију.

У последњем делу 20. века појава дигиталне електронике донела је велики напредак у инструментацији летења и електричне команде лета. У 21. веку је дошло до употребе беспилотних летелица у великим размерама за војне, цивилне и рекреативне сврхе. С дигиталним управљањем, фундаментално нестабилни авиони попут летећих крила постали су могући.

Етимологија

Израз авијација, именица радње од латинског ависа „птица” са суфиксом -ација значења акција или напредак, сковао је 1863. године француски пионир Гијом Жозеф Габриел де Ла Ландел (1812–1886) у делу „Aviation ou Navigation aérienne sans ballons”.

Примитивни почеци

Главни чланак: Ране летеће машине

Скакање с торња

Дедал ради на Икаровим крилима.

Још од антике постоје приче да су људи привезали крила налик птичијим, очврснуле огртаче или друге уређаје и покушавали да лете, обично скоком са куле. Грчка легенда о Дедалу и Икару једна је од најранијих познатих; други потичу из Индије, Кине и европског средњег века. Током овог раног периода, питања подизања, стабилности и контроле нису била схваћена, а већина покушаја је завршила озбиљном повредом или смрћу.

Андалузијски научник Абас ибн Фирнас (810–887) тврдио је да је скочио у Кордоби у Шпанији, прекривајући своје тело перјем лешинара и причврстивши два крила на своје руке. Ниједан други извор не бележи тај догађај. Пишући у дванаестом веку, Вилијам из Малмесберија изјавио је да је бенедиктински монах Ајлмер из Малмесберија из једанаестог века причврстио крила за руке и ноге и прелетио малу удаљеност. Осим тврдњи произашлих из Вилијамовог казивања, не постоје други познати извори који би документирали Ајлмеров живот. Према Џону Хардингу, једрилица Ибн Фирнаса била је први покушај лета објекта тежег од ваздуха у историји ваздухопловства.

Многи други скокови су добро документовани током наредних векова. Још 1811. године Албрехт Берблинџер је конструисао орнитоптер и скочио у Дунав код Улма.

Литература

• Денг, Yинке; Wанг, Пингxинг (2005). Анциент Цхинесе Инвентионс. Цхина Интерцонтинентал Пресс. ИСБН 7-5085-0837-8. 
• Еге, L. (1973). Баллоонс анд аирсхипс. Бландфорд. 
• Фаирлие, Герард; Цаyлеy, Елизабетх (1965). Тхе лифе оф а гениус. Ходдер анд Стоугхтон. 
• Халлион, Рицхард П. (2003). Такинг Флигхт:Инвентинг тхе Аериал Аге, фром Антиqуитy тхроугх тхе Фирст Wорлд Wар. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0195160355. 
• Неедхам, Јосепх (1965а). Сциенце анд Цивилисатион ин Цхина. IV (парт 1). 
• Wхите, Лyнн Тоwнсенд, Јр. (пролеће 1961). „Еилмер оф Малмесбурy, ан Елевентх Центурy Авиатор: А Цасе Студy оф Тецхнологицал Инноватион, Итс Цонтеxт анд Традитион”. Тецхнологy анд Цултуре. 2 (2): 97—111. дои:10.2307/3101411. 
• Wрагг, D.W. (1974). Флигхт бефоре флyинг. Оспреy. ИСБН 0850451655. 
• Целебратинг а Хисторy оф Флигхт, НАСА Оффице оф Аероспаце Тецхнологy ХQ, Унитед Статес Аир Форце
• Харрy Бруно (1944) Wингс овер Америца: Тхе Сторy оф Америцан Авиатион, Халцyон Хоусе, Гарден Цитy, Неw Yорк.
• Јоурдаин, Пиерре-Рогер (1908), „Авиатион Ин Францес Ин 1908”, Аннуал Репорт оф тхе Боард оф Регентс оф тхе Смитхсониан Институтион: 145—159, Приступљено 7. 8. 2009 
• Хyнес, Самуел (1988). Флигхтс оф Пассаге: Рефлецтионс оф а Wорлд Wар II Авиатор. Неw Yорк: Фредериц C. Беил / Аннаполис:Навал Институте Пресс.
• Пост, Аугустус (септембар 1910), „Хоw То Леарн То Флy: Тхе Дифферент Мацхинес Анд Wхат Тхеy Цост”, Тхе Wорлд'с Wорк: А Хисторy оф Оур Тиме, XX: 13389—13402, Приступљено 10. 7. 2009  Инцлудес пхотос, диаграмс анд специфицатионс оф манy ц. 1910 аирцрафт.
• Сqуиер, Георге Оwен (1908), „Тхе Пресент Статус оф Милитарy Аеронаутицс”, Аннуал Репорт оф тхе Боард оф Регентс оф тхе Смитхсониан Институтион: 117—144, Приступљено 7. 8. 2009  Инцлудес пхотос анд специфицс оф манy ц. 1908 диригиблес анд аирпланес.
• Ван Влецк, Јенифер (2013). Емпире оф тхе Аир: Авиатион анд тхе Америцан Асценданцy. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс.
• Е. C. Вивиан (октобар 1920). Хисторy оф Аеронаутицс. 
• Андерсон, Јохн D. Јнр. (1997). А Хисторy оф Аеродyнамицс. Цамбридге: Цамбридге Университy Хоусе. ИСБН 0-521-66955-3. 
• Ангелуцци, Ензо; Матрицарди, Паоло (1977). Wорлд аирцрафт: Оригинс – Wорлд Wар I. Лондон: Сампсон Лоw. ИСБН 0-562-00058-5. 
• Прехисторy оф Флигхт
• Оцтаве Цхануте, Прогресс ин Флyинг Мацхинес, 1891–1894
• Денг, Yинке; Wанг, Пингxинг (2005). Анциент Цхинесе Инвентионс. Цхина Интерцонтинентал Пресс. ИСБН 7-5085-0837-8. 
• Еге, L. (1973). Баллоонс анд аирсхипс. Бландфорд. 
• Фаирлие, Герард; Цаyлеy, Елизабетх (1965). Тхе лифе оф а гениус. Ходдер анд Стоугхтон. 
• Гиббс-Смитх, C. Х. (1974). Тхе Ребиртх оф Еуропеан Авиатион. Лондон: Сциенце Мусеум, Лондон. ИСБН 0-11-290180-8. 
• Гиббс-Смитх, C. Х. (2003). Авиатион. Лондон: НМСИ. ИСБН 1-900747-52-9. 
• Халлион, Рицхард П. (2003). Такинг Флигхт. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-516035-5. 
• Јарретт, Пхилип, ур. (2002). Пионеер Аирцрафт: Еарлy Авиатион бефоре 1914. Лондон: Путнам Аеронаутицал Боокс. ИСБН 0-85177-869-0. 
  • Јарретт, Пхилип (2002). „3: Тхе Пассиве анд Ацтиве Аппроацхес”. Ур.: Јарретт, Пхилип. Пионеер Аирцрафт: Еарлy Авиатион бефоре 1914. Лондон: Путнам Аеронаутицал Боокс. стр. 50–66. ИСБН 0-85177-869-0. 
  • —— (2002). „5: Ман Флиес”. Ур.: Јарретт, Пхилип. Пионеер Аирцрафт: Еарлy Авиатион бефоре 1914. Лондон: Путнам Аеронаутицал Боокс. стр. 87–103. ИСБН 0-85177-869-0. 
  • Стокес, П. Р. (2002). „9: Пропулсион Сyстемс”. Ур.: Јарретт, Пхилип. Пионеер Аирцрафт: Еарлy Авиатион бефоре 1914. Лондон: Путнам Аеронаутицал Боокс. стр. 159–186. ИСБН 0-85177-869-0. 
• Неедхам, Јосепх (1965а). Сциенце анд Цивилисатион ин Цхина. IV (парт 1). 
• —— (1965б). Сциенце анд Цивилисатион ин Цхина. IV (парт 2). ИСБН 978-0-521-05803-2. 
• Wхите, Лyнн Тоwнсенд, Јр. (пролеће 1961). „Еилмер оф Малмесбурy, ан Елевентх Центурy Авиатор: А Цасе Студy оф Тецхнологицал Инноватион, Итс Цонтеxт анд Традитион”. Тецхнологy анд Цултуре. 2 (2): 97—111. ЈСТОР 3101411. дои:10.2307/3101411. 
• Wрагг, D.W. (1974). Флигхт бефоре флyинг. Оспреy. ИСБН 0-85045-165-5. 
• „Прогресс оф Мецханицал Флигхт”. Флигхт. 2. 1. 1909. 

Спољашње везе

• „Тхе Гастон анд Алберт Тиссандиер Цоллецтион”. Раре Боок & Специал Цоллецтионс. Либрарy оф Цонгресс. „Публицатионс релатинг то тхе хисторy оф аеронаутицс, (1,800 титлес дисперсед ин тхе цоллецтион)” 
• Царролл Ф. Граy. „Флyинг Мацхинес”. 
• Петер Wхаллеy. „Хисторy оф Флигхт - Кеy евентс”. Кноwледге Медиа Институте. Опен Университy. 
• Рубин, Јулиан. „Wригхт Бротхерс' Еарлy Еxпериментс Wитх Китес анд Глидерс”. Фоллоwинг тхе Патх оф Дисцоверy. 
• „Хисторицал арцхиве синце 1919”. Аероспаце Индустриес Ассоциатион. 
• Царролл Ф. Граy (август 2002). „Тхе фиве фирст флигхтс”. WW1 АЕРО - Тхе Јоурнал оф тхе Еарлy Аероплане. Архивирано из оригинала 23. 04. 2015. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
• Сцхмидхубер, Јüрген (2003). „Фирст Поwеред Флигхт - Плане Трутх”. Натуре (421). стр. 689. 
• Харрис, Рицхард (децембар 2003). „Фирст Флyерс—Тхеy'ре нот wхо yоу тхинк...”. Ин Флигхт УСА. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
• Рицхард П. Халлион (јул 2008). „Аирпланес тхат Трансформед Авиатион”. Аир & спаце магазине. Смитхсониан. 
• „Америцан Авиатион Херитаге” (ПДФ). Натионал Парк Сервице. март 2011. 
• „Транспортатион Пхотограпхс - Аирпланес”. Дигитал Цоллецтионс. Университy оф Wасхингтон Либрариес. ин тхе Пацифиц Нортхwест регион анд Wестерн Унитед Статес дуринг тхе фирст халф оф тхе 20тх центурy. 
• „струт десигн аирпланес”. Университy оф Хоустон Дигитал Либрарy. 1911. 
• Малонеy, Мицхаел (2009). А Дреам оф Флигхт (Доцументарy он тхе фирст поwеред флигхт бy а Бритон ин Бритаин, ЈТЦ Мооре Брабазон, ин 1909). Цоунтрywиде Продуцтионс.