Ваздухоплов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пробни авиони агенције НАСА
Voodoo, модификовани P 51 Mustang је био шампион Ренове ваздушне трке 2014 године

Ваздухоплов је направа која се креће у атмосфери (ваздуху) физички одвојена од површине земље и то укључује летилице са фиксним и ротационим крилом; чврсте и мекане конструкције; теже и лакше од ваздуха. Ваздухоплов који се креће кроз ваздух и има сопствени погон се обично назива летелица. Он се супротставља сили гравитације користећи статичко подизање или динамичко подизање аеропрофила,[1] или у неким случајевима потисак надоле из млазног мотора. Уобичајени примери ваздухоплова обухватају авионе, хеликоптере, ваздушне бродове (укључујући блимпове), једрилице, и балоне на врући ваздух.[2]

Ваздухоплов је справа која је у стању да се са својим сопственим средствима одржава у ваздуху, лебди или лети. Могу се поделити у две групе: аеростати (балони, ваздушни брод, дирижабл) и аеродини (авион, хеликоптер).

Људска активност која је везана за ваздухоплове се зове „авијација“. Ваздухопловом са посадом управња пилот, док беспилотне летелице могу да буду даљински контролисане или самоконтролисане рачунаром. Ваздухоплови се могу класификовати по различитим критеријумима, као што су тип уздизања, погон ваздухоплова, употреба и друго.

Врсте ваздухоплова[уреди]

Према основама на којима се заснива моћ летења тј. одржавања у ваздуху, ваздухоплови се деле на две врсте:

  • ваздухоплови лакши од ваздуха (статичке летеће машине) или аеростати
  • ваздухоплови тежи од ваздуха (динамичке летећеи мапине) или аеродини.

Ваздухоплови лакши од ваздуха[уреди]

Ваздухоплови лакши од ваздуха осигуравају узгон на Архимедовом начелу, будући да им је густина мања од густине околног ваздуха којег такав ваздухоплов истискује. Ови ваздухоплови су познати и под именом балони.

Први ваздухоплов лакши од ваздуха био је балон пун топлог ваздуха који су саградила браћа Монголфје и успео је 15. октобра 1783. да лети нешто више од 4 минуте. Таквим балоном није се могло летети у смеру по жељи посаде и путника, него се кретао ношен ветром.

Велики преокрет направио је Дејвид Шварц, који је направио први управљиви ваздушни балон металне конструкције. У његову част издана је и посебна медаља[3]. Међутим заслуге су припале немачком грофу Цепелину који је пројект откупио од Шварцове удовице, те конструисао прототип 1897. године. За управљиве балоне се стога често користе имена „цепелин“ или „дирижабл“ (од француског dirigeable, управљив). Шварц је током пројектовања радио и на материјалима, чиме је отворио пут открићу лагане и чврсте легуре алуминијума, познате под именима дурал, дуралуминијум, или Шварцов алуминијум, која је и данас врло популаран материјал за израду ваздухоплова.

Ваздухоплови тежи од ваздуха[уреди]

У ову групу спадају сви ваздухоплови чија је тежина већа од тежине истиснутог ваздуха и лете на основи постојања аеродинамичке носеће силе узгона која се супроставља деловању властите тежине летилице. Ваздухоплови тежи од ваздуха остварују узгон тако да се део ваздухоплова посебног облика, крило, креће кроз ваздух чиме производи аеродинамичку силу, чија једна компонента је усмерена увис.

Ваздухоплови с покретним крилима[уреди]

Крила ваздухоплова могу бити покретна, тако да се врте око осе, и тада се називају краковима, а читав склоп таквих крила и заједничке осовине се назива ротор. Ваздухоплови с оваквим конструкцијским решењем су хеликоптери и аутожири. Битно својство које хеликоптер остварује употребом погоnjеног ротора је могућност лебдења у месту, попут балона, а уз одговарајући састав управљања може се кретати у свим смеровима.

Ваздухоплови с непокретним крилом[уреди]

Ако су крила ваздухоплова непомична, рецимо спојена на труп, тада се цели ваздухоплов мора кретати кроз ваздух да би му крила могла остварити потребан узгон. Такви се ваздухоплови називају авиони.

Да би такав ваздухоплов могао полетети, он већ на земљи мора постићи довољну брзину кретања кроз ваздух, те му је потребан аеродром с довољно дугачком узлетно-слетном стазом („пистом“).

Ваздухоплови мекане конструкције[уреди]

Димензије ваздухоплова[уреди]

Grumman Gulfstream

Основне димензије ваздухоплова које се наводе приликом његовог описа су његова дужина, висина, распон крила и површина крила. Дужина (3) се мери од носа ваздухоплова до најистуренијег дела репних површина. Висина (2) се мери од тла до највишег дела ваздухоплова, зависно од изведбе то може бити окомити или водоравни стабилизатор. Распон (1) (размах крила) (енгл. Wинг спан) је дужина која спаја врхове левог и десног крила. Код авиона с промењивом геометријом крила распон није стална величина. Површина крила () подразумева укупну површину левог и десног крила, а за поједино крило је једнака умношку размаха (удаљености врха крила од трупа) крила с просечном ширином крила.

Погон ваздухоплова[уреди]

За погон ваздухоплова се типично користе мотори с унутрашњим сагоревањем. Изузетно се користи и електрични погон на ваздухопловним моделима и неким експерименталним ваздухопловима без посаде.

Клипни мотори су били прво кориштени за погон ваздухоплова, а и данас су се задржали на многим мањим и спортским ваздухопловима. Као погонско гориво обично користе бензин, али се у задње време појављују у примени и дизелски мотори. У оба случаја кисеоник се узима из ваздуха у којем се налази ваздухоплов. Недостатак клипних мотора је да с висином, како опада густина ваздуха, опада и снага мотора.

Млазни и турбински мотори су се појавили током Другог светског рата. Начелно су та два мотора иста, разликују се у оптимизацији излазног дела. Млазни мотор кинетичку енергију врелог гаса највећим делом претвара у брзину гаса који затим испушта кроз млазник и према Њутноновом закону акције и реакције производи потисну силу према напред. Турбински мотор већину енергије гаса претвара на излазној турбини у механичку енергију (окретање вратила), која се затим користи на пример за окретање погонског пропелера (код турбо-проп авиона) или ротора хеликоптера. Овај погон је популарнији од обичног млазног мотора, јер је гасна турбина ефикаснија него код млазног мотора. Међутим будући да и пропелери имају ограничења, постоји и комбиновани („турбо-вентилаторски”) погон, где је пропелер замењен импелером, односно вентлатором с многобројним крилцима смештеним у кратку цев. Тај погон користе савремени велики путнички авиони.

Ракетни мотор је посеба врста млазног мотора који ваздух не усисава из атмосфере, него кисеоник добија из посебног спремника.[4] Ови мотори одликују се врло високим односом снаге и масе, али како осим горива морају да носе и масу кисеоника (или заменског хемијског једињења), ретко се користе у ваздухопловима. Своју примену налазе на ракетама и свемирским летелицама

Ваздухоплови без мотора[уреди]

Ваздухоплови са мотором[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Aircraft - Define Aircraft at Dictionary.com”. Dictionary.com. Приступљено 1. 4. 2015. 
  2. „Different Kinds & Types of Aircraft”. www.wingsoverkansas.com. 
  3. Amerisrael, Numismatic association, A Plaquette for David Schwartz, pristupljeno 8. 7. 2016.
  4. Gunston, Bill (1987). Jane's Aerospace Dictionary 1987. London, England: Jane's Publishing Company Limited. стр. 274. ISBN 0-7106-0365-7. 

Спољашње везе[уреди]