Историја бубрежне биопсије

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Такође погледајте: Биопсија бубрега
Микрографија биопсијом узетог узорка бубрега

Историја бубрежне биопсије је веома занимљива област историје медицине која је у значајној мери утицал на развој нефрологије у моћну субспецијалност интерне медицине каква је она данас. Доношење закључка о типу промене код бубрежних болести на основу клиничке слике, лабораторијских налаза и сликовних претрага не представља довољно поуздан избор у савременој дијагностици. Као дијагностичко средство у процени природе болести, стања и раширености патолошких промене, развијена је уназад 6 деценија и посебна дијагностичка метода — биопсија бубрега.[1]

Биопсија бубрега данас је замењена делимично новоуведеним техникама имунофлуоресценције и електронске микроскопије и тако су могућности и тумачење бубрежних биопсија, једним делом постала део историје медицине, као моћни чинилац који је одредио појаву и развој нефрологије као специјалности око 1960. године. Међутим и поред нових техника метода је преживела и опстала, заједно са класичном физиологијом бубрега као органа и његових јединица нефрона, као незамисливи део праћења стања и токова дијализе и трансплантације бубрега.[2]

Тешко је тачно навести ко је урадио прву биопсију, пошто то зависи од тога како се дефинише биопсиј (нпр као отворена, затворена) и / или према томе како се изводи (нпр као део друге процедуре или је сама себи циљ).[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Пре биопсије бубрега, перкутана аспирациона биопсија иглом прво је успешно коришћена за узорковање ткива јетра 1895. године.[4] До 1939. године Паул Иверсен и Кај Рохолм објавили су први велики, систематски низ биопсија јетре.[5] Други органи, који нису били толико велики и лако доступни, као површнија јетра, укључујући и бубрег, сматрани су тада лошим кандидатима за ову процедуру.

Иако је прва бубрежна биопсија изведена пре више од једног века, њена широка распрострањенст и увођење у клиничку употребу, почело је ток од педесетих година 20. века, након што је Нилс Алwалл почео да користи технику аспирације за биопсију бубрега. Он је након што би положај игле претходно локализовао помоћу рендгенског зрака, успешно добио ткиво бубрега у 77% пацијената. То је вишеструко помогло даљем развоју дијагностике и бољем разумевању бубрежне патологије и тиме значајно утицало на нсгли развој нефрологије.[6]

Средњи век[уреди | уреди извор]

Ал-Захраwи (Албуцасис)

Историја биопсије почиње од Абū ал-Qāсим Кхалаф ибн ал-‘Аббāс ал-Захрāwī ал-Ансари, арапског лекара, хирург и фармацеут, на Западу познат као Ал-Захраwи, Албуцасис или Захравиус (936-1013) рођеног у Ал-Захри, предграђу, шест миља северозападно од Кордобе, главног града муслиманске Шпаније (Ал-Андалус), који је први описао тироидектомију код гушавости и извођење биопсије тироидне жлезде иглом.

Његови преци били су из племена Ал Ансара Ал Мадине Ал Мунаwwарах, које је дошло са арапског полуострва са муслиманском војском која је освојиле и живеле у Шпанији. Ал-Захраwи је ретко путовао и већину свог живота проводио је у свом родном граду Ал-Захри.

Део хируршких инструмента Ал-Захраwија

Као судски лекар радио је код Цалипх Ал Хакам-II, у периоду који се сматра „Златним добом арапске Шпаније” када су природне и математичке науке достигле свој врхунац развоја. Познат је као први лекар који је описао ванматеричну трудноћу, и први љекар који је спознао насљедну природу хемофилије. Његово пионирско деловање, односно иновације на пољу хируршких процедура и инструмената су имале значајан утицај на западну и источну медицину све до Новог века, а нека се користе дан-данас.[7]

Након дугогодишње и истакнуте медицинске каријере, умро је 1013. године у 77. години живота

Ал-Захраwи је за собом оставио, око 1000 године написане, своју познату књигу „Ал Тасрееф Лиман Ајаз Аан Ал-Талееф (или ал-Тасрееф) — „Разматрање медицинске науке за оне који то не могу компилирати” или „Помоћ за Они који немају капацитет да читају велике књиге”. То је била збиркао око педесет година сакупљаног медицинског знања, обуке, праксе и искуства. Тридесет томова медицинске енциклопедије обухватиле су различите аспекте медицинског знања. Поред поглавља о медицини и хирургији, били су ту и делови о акушерству, фармакологији, терапији, дијететици, психотерапији, превентивним мерама и медицинској хемији. Ово дело је било толико утицајно да је књигу превео на латински језик Герард из Кремоне (1114—1187), познати преводилац арапских научних радова.[8]

Француски хирург и „Обновитељ хирургије”, Гуy де Цхаулиац (1300—1368), у својој познатој књизи „Инвентариум Сиве Цхирургиа Магна” цитирао је дело Ал-Захраwија више од 200 пута.[9][10]

Модерно доба[уреди | уреди извор]

Историја изучавања бубрежне патологије у модерном добу може се поделити на две ере: једну почевши од проналаска микроскопа и његове примене на бубрежно ткиво; други са увођењем биопсије бубрега, што се поклопило са развојем електронске микроскопије и имунофлуоресцентне микроскопије, што је омогућило визуелну анализу патолошких промена и детаљну патогенезу и патофизиологију. Ове две ере почеле су 1650. односно 1950. године; интервал од не мање од три века током којег су се клиничари и патолози борили са недостатком јасног разумевања узрока и еволуције бубрежне болести.[3]

Зачетник биопссије у савременој ери, руски лекар, MM Руднев био је прва особа која је извела дијагностичку биопсију 1875. године.[11]

Биопсија је постала могућа тек крајем 19. века у златно доба развоја хистологије и микробиологије, када је и уведен термин „биопсија” у медицинску терминологију (1879) од стране француског лекара Ернеста Бесниера.[12] Ернест Хенри Бесниер (1831-1909) био је француски дерматолог и медицински директор Хôпитал Саинт-Лоуис у Паризу. Игличаста биопсија јетре, која је први пут изведена 1895. године, као рутинска метода у дијагностици постаће то тек 50 година касније, средином 20. века.

Главне прекретнице у развоју бубрежне биопсије у 20. веку[уреди | уреди извор]

Фаза у развоју Година Извор
Прва биопсија бубрега 1901. [13]
Прва радиографијом контролисана перкутаних биопсије бубрежних 1944. [13]
Резна игла 1954. [14]
Перкутана бубрежна биопсија под директном радиолошком контролом 1962. [15]
Ултразвучна локализација за бубрежну биопсију 1974. [16]
Примена аутоматизованог биопсијског пиштоља са ултразвуком у реалном времену за нативну биопсију бубрега 1979. [17]
Аутоматизована, биопсија са резном иглом 1980-их [18]

Бубрежна биопсија као део друге процедуре[уреди | уреди извор]

Прва бубрежна биопсија, у модерном добу, била је изведена од стране Еугена Хана у Берлину 1881. године, као део нефропексије.

Хана је следио Региналд Харрисон у Ливерпоолу који је 1896. године, применио биопсију бубрега као део поступка бубрежне декапсулације примењене за лечење Бригхтове болести.[19]

Сличан материјал биопсијом добијен је убрзо након тога у Њујорку, Торонту и Глазгову. Ханову технику бубрежне декапсулације популарисао је и гинеколог Георге Едебохлс (1901).[20][21]

Отворена биопсија бубрега[уреди | уреди извор]

Отворена биопсија бубрега је операција када се ткиво за преглед узима директно из бубрега током хируршке интервенције под општом анестезијом. Прва такву бубрежну биопсију, као отворени хируршки поступак, у коме је примарни циљ било узимање малог комада ткива за микроскопију у дијагностичке сврхе, обавио је Норман Б Гwин, у Торонту 1923. године.[22]

Да повређивана бубрег у току биопсије може због крварења довести до фиброзе и, коначно, хроничне хипертензије, а можда чак и бубрежне инсуфицијенције, која може резултовати ако је контралатерални бубрег угрожен, први је опсиао доктор Ирвин Пајта, 1939. године чврстим омотавање целофана око животињских бубрега, чиме је узроковао хипертензију код експрименталних животиња.[23]

Перкутана бубрежна биопсија[уреди | уреди извор]

Микрографија перкутаном биопсијом узетог узорка бубрега, са знацима жаришне сегменталне склерозе

Први чланак који је изложио примену перкутане бубрежне биопсије објавио је 1950. године кубански доктор Антонино Пéрез-Ара, запослен у војној болници у Хавани - у локалном часопису.[24] Међутим то је у медицинским круговима прошло недовољно запажено, све док Иверсен и Брун у Копенхагену 1951. године нису објавили своје резултате.[25] Користећи ову методу, Иверсен и Брун добили су адекватно биопсијско ткиво код 42 од 66 прегледаних пацијената са минималним компликацијама крварења. У овом класичном раду, Иверсен и Брун описали су начин позиционирања пацијента у седећи положај и локализацију бубрега путем интравенске пијелогрофије, начин убацивања игле на означену дужину, аспирацију ткива бубрега (приближно 1-2 цм дужине) вакуумом уз помоћ шприца У овом раду описали су и могућност дијагностиковања амилоидозе, дијабетесне нефропатије, хиперкалциемије и хроничног гломерулонефритиса на основу настале патологије. Након тога већи број лекара широм света убрзо је почео са првим покушавајима извођења бубрежне биопсије, перкутаном техником аспирације. Након овог рада, успех методе је био неуједначен и зависио је од искуства оператера; усавршавања технике, врсте игала итд.

Када је група лекара под вођством Роберт Карк и Муехрцке (1954), представила у Чикагу нову техники биопсије и извала обука многих лекара у техници биоипсије, убрзо је широко прихватаћена методас примене перкутане бубрежне биопсије. Новом методом Роберт Карк и Муехрцке су заправо модификовали поступак позиционирања пацијента у лежећем, а не у усправном положају, користећи при томе прво иглу за сондирање, како би прво локализовали бубрег пре коначног убацивања игле за биопсију, користећи иглу Вим-Силверман.

До 1958. године доктор Брун је обавио велику серију од 500 биопсија,[26] а енглески лекар Рун 1959. година, објавио коришћења бубрежне биопсије у дијагностици гломерулонефритиса, као једну од најранијих метода.[27]

Давид Керр, 1960. објавио је један од раних чланака у Великој Британији о примени бубрежне биопсије; користећи модификовану иглу Менгхини.

У марту 1961. године у Великој Британији одржан је утицајни симпозијум ЦИБА фондације на тему „Биопсија бубрега, клинички и патолошки значај”,[28] након што је 1960. године, на првом састанку у Евиану и Женеви, објављено неколико радова о биопсији бубрега.

Следили су нове иновације Цамеронс (1997),[29] и Wалкерс (2009) су извршили рецензију биопсионе технике.

У данашње време, сликовне методе које се користе у бубрежној биопсији за дијагнозу код већине типова примарних и секундарних бубрежних болести, инммају и одређена ограничења иакло се верује да једино бубрежна биопсија може пружити везу између дијагнозе бубрежне болести и његових патолошких стања. Међутим, понекад постоји значајна неусклађеност између пацијентовог бубрежног исхода и патолошких налаза у биопсији бубрега. Ово је веме (21. век) за применуи неких нових дијагностичких метода које треба да отклоне недостатке конвенционалне перкутане вођене бубрежне биопсије. Иако је нанотехнологија и даље у повоју у сликању бубрега; међутим, чини се да је то следећи корак у биопсији бубрега, који може пружити рјешења за сва ограничења конвенционалних модалитета.

Биопсија бубрега у перспективи[уреди | уреди извор]

Развој хибридних метода за снимање, попут оптичког / ултразвука, омогућава већу пенетрацију дубине слике у биолошким ткивима и омогућава добијање 3Д слике високе резолуције унутрашњих органа.[30][31] По бројним сазнању, дубина пенетрације се може сматрати заједничким ограничавајућим фактором у скоро свим механичким и електромагнетним модалитетима заснованим на сликању високе резолуције. Метаматериална сочива чине да унутрашњи органи изгледају ближе него што заправо јесу. Овај метод омогућује дубинско снимање, уз одржавање односа дубине према резолуцији. Примена ове технике у сликању ткива је три пута боља од граница дифракције.[32] Развој нових компјутерских алгоритама дефинитивно ће помоћи у побољшању перформанси различитих модалитета медицинских слика у будућности.[33]

У последњим деценијама нанокомпозити на бази угљеника се широко користе у ПА сликовним методам. Ови НП-ови су снажна НИР апсорпција и за разлику од злата НП-ови угљенични НП-ови су нонтоксични и фотостабилни. Базирајући се на горе поменутом наративу, оптички снимак је и даље у повоју и чини се да је оптичка биопсија следећи корак у медицинском сликању, јер пружа рјешења за бројна ограничења конвенционалних модалитета.[34]

Кадровске промене[уреди | уреди извор]

У недавној прошлости уочене су промене у примени метода дијагностике болести бубрега од стране нефролога и радиолога, који занемарују примену перкутане биопсије бубрега. То је довело до забринутости да „трајни губитак” ове процедуре може угрозити статус нефрологије као субспецијалности.[35]

Зато нефролози широм света дижу глас, и износе става да се мора наставити са квалитетном обуком младих нефролога у правилној техници изначају и вредности обављања бубрежних процедура или како они то кажу:

У противном губимо контролу над процедуром која је била саставни део развоја нефрологије као субспециајалности.[36]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Агарwал, С. К., Сетхи, С., & Динда, А. К. (2013). Басицс оф киднеy биопсy: А непхрологист'с перспецтиве. Индиан Ј Непхрол 23: 243.
  2. ^ „Киднеy Биопсy | ХеалтхЛинк БЦ”. www.хеалтхлинкбц.ца. Приступљено 2022-03-29. 
  3. ^ а б Wеенинг, Јан Ј.; Јеннетте, Ј. Цхарлес (2012). „Хисторицал милестонес ин ренал патхологy”. Вирцхоwс Арцхив. 461 (1): 3—11. ИССН 0945-6317. ПМЦ 3400763 Слободан приступ. ПМИД 22661128. дои:10.1007/с00428-012-1254-7. 
  4. ^ Иверсен, П. анд C. Брун. Аспиратион биопсy оф тхе киднеy. Ј Ам Соц Непхрол 1997. 8:1778–1787
  5. ^ Иверсен, П. анд К. Рохолм . Он аспиратион биопсy оф тхе ливер, wитх ремаркс он итс диагностиц сигнифицанце. Ацта Мед Сцанд 1939. 102:1–16.
  6. ^ Yокоyама Х, Кида, Хисторy оф непхрологy ин тхе паст 100 yеарс: Трансцутанеоус киднеy биопсy. Нихон Наика Гаккаи Зассхи. 2002 Маy 10;91(5):1390-2.
  7. ^ Ахмад, З. (Ст Тхомас' Хоспитал) (2007), "Ал-Захраwи - Тхе Фатхер оф Сургерy", АНЗ Јоурнал оф Сургерy 77 (Суппл. 1),
  8. ^ Р. W. Соутхерн, Тхе Макинг оф тхе Миддле Агес, Неw Хавен: Yале Университy Пресс. (1953). стр. 64-65.; L. D. Реyнолдс анд Нигел Г. Wилсон, Сцрибес анд сцхоларс: А гуиде то тхе трансмиссион оф Греек анд Латин литературеОxфорд: Цларендон Пресс. (1974). стр. 106.
  9. ^ ал-Захрāwī, Абū ал-Qāсим Кхалаф ибн ʻАббāс; Студиес, Густаве Е. вон Грунебаум Центер фор Неар Еастерн . Албуцасис он сургерy анд инструментс. Университy оф Цалифорниа Пресс. 1973. ISBN 978-0-520-01532-6.
  10. ^ Цосман, Маделеине Пелнер; Јонес, Линда Гале. Хандбоок то лифе ин тхе медиевал wорлд. Инфобасе Публисхинг. ISBN 978-0-8160-4887-8. стр. 528–529.
  11. ^ Vaĭl' SS. [M.M. Rudnev - one of the founders of Russian pathological anatomy (on the centenary of his death)]. Klin Med (Mosk). 1979 Jul;57(7):107-10.
  12. ^ Nezelof C1, Guinebretière JM. [1879, Ernest Besnier inventor of the word "biopsy"]. Rev Prat. 2006 Nov 30;56(18):2081-5.
  13. ^ а б Imaging-guided percutaneous renal biopsy: rationale and approach. Uppot RN, Harisinghani MG, Gervais DAAJR Am J Roentgenol. 2010 Jun; 194(6):1443-9.[PubMed] [Ref list]
  14. ^ Kark R., Muehrcke R. Biopsy of kidney in prone position. The Lancet. . 263 (6821). 1954: 1047—1049. doi:10.1016/s0140-6736(54)91618-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PubMed] [Cross Ref] [Ref list].
  15. ^ Ginsburg J. W., Durant J. R., Mendez L. Percutaneous renal biopsy under direct radiologic direction. JAMA. . 181 (3). 1962: 211—213. doi:10.1001/jama.1962.03050290033006.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PubMed] [Cross Ref] [Ref list]
  16. ^ Hasch E. Ultrasound in the investigation of disease of the kidney and urinary tract in children. ACTA PAEDIAT.SCAND. . 63 (1). 1974: 42—48. doi:10.1111/j.1651-2227.1974.tb04347.x.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PubMed] [Cross Ref] [Ref list]
  17. ^ Saitoh M., Watanabe H., Ohe H., Tanaka S., Itakura Y., Date S. Ultrasonic real‐time guidance for percutaneous puncture. Journal of Clinical Ultrasound. . 7 (4). 1979: 269—272. doi:10.1002/jcu.1870070406.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PubMed] [Cross Ref]
  18. ^ Walker P. D. The renal biopsy. Archives of Pathology and Laboratory Medicine. 2009;133(2):181–188. [PubMed]
  19. ^ Harrison R. A CONTRIBUTION TO THE STUDY OF SOME FORMS OF ALBUMINURIA ASSOCIATED WITH KIDNEY TENSION AND THEIR TREATMENT. (1896) The Lancet, 147 (3775). стр. 18.–20.
  20. ^ THOMAS HORDER, SUBACUTE NEPHRITIS TREATED BY DECAPSULATION. Nov. '3, 1920
  21. ^ THE RESULTS OF DECAPSULATION IN NEPHRITIS BY G. CAMPBELL, M.D., M.R.C.P. (From the Department of Paediatrics, University of Glasgow, and the Biochemical Department, Royal Hospital for Sick Children, Glasgow.)
  22. ^ H E M. Dr. Norman B. Gwyn. Can Med Assoc J. 1940 May;42(5):468-9. Dr. Norman B. Gwyn.
  23. ^ McCune TR, Stone WJ, Breyer JA. Page kidney: case report and review of the literature. Am J Kidney Dis. 1991 Nov. 18(5):593-9.
  24. ^ Nefrologia. . 29 (1). 2009: 71—6. doi:10.3265/Nefrologia.2009.29.1.71.1.en.full.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [Celebrating fifty years of percutaneous renal biopsies in Spain]. [Article in Spanish] García Nieto V1, Luis Yanes MI, Ruiz Pons M.
  25. ^ Iversen P, Brun C: Aspiration biopsy of the kidney. Am J Med 11: 324–330, 1951
  26. ^ BRUN C, RAASCHOU F. The results of five hundred percutaneous renal biopsies. AMA Arch Intern Med. 1958 Nov;102(5):716-21.
  27. ^ RENAL BIOPSY AND GLOMERULONEPHRITIS By J. H. Ross, M.D., M.R.C.P.
  28. ^ Calif Med. 1962 Oct; 97(4): 256. PMCID: PMC1575308 RENAL BIOPSY—Clinical and Pathological Significance Ciba Foundation Symposium Reviewed by K. Peter Poirier
  29. ^ Am J Nephrol. 1997;17(3-4):347-58. The introduction of renal biopsy into nephrology from 1901 to 1961: a paradigm of the forming of nephrology by technology. Cameron JS1, Hicks J.
  30. ^ Hsu M., Liao J. C. Advances in Image-Guided Urologic Surgery. Berlin, Germany: Springer; 2015. Endoscopic fluorescence imaging of bladder cancer: photodynamic diagnosis and confocal laser endomicroscopy; pp. 3–9. [Ref list]
  31. ^ Cheng L, Shen S, Shi S, Yi Y, Wang X, Song G, Yang K, Liu G, Barnhart TE, Cai W, Liu Z Adv Funct Mater. 2016 Apr 5; 26(13):2185-2197. [PubMed] [Ref list]
  32. ^ Luo Y., Zhu S.-Z., Ye H., Mao H.-W., Wang C.-M. Tunable optical properties with planar metamaterial lens. Journal of Modern Optics. . 62 (12). 2015: 971—977. doi:10.1080/09500340.2015.1015634.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [Cross Ref] [Ref list]
  33. ^ Kanawade R., Lengenfelder B., Menezes T. M., et al. Improved cancer diagnostics by different image processing techniques on OCT images. Proceedings of the SPIE Optical Coherence Imaging Techniques and Imaging in Scattering Media; 2015; Bern, Switzerland. Optical Society of America; [Cross Ref] [Ref list]
  34. ^ Novel in vivo techniques to visualize kidney anatomy and function. Peti-Peterdi J, Kidokoro K, Riquier-Brison A Kidney Int. 2015 Jul; 88(1):44-51. [PubMed] [Ref list]
  35. ^ Weening JJ, Brenner BM, Dirks JH, Schrier RW. Toward global advancement of medicine: the International Society of Nephrology experience. Kidney Int. 1998;54:1017–1021. . doi:10.1046/j.1523-1755.1998.00057.x.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  36. ^ Korbet SM Percutaneous renal biopsy. Semin Nephrol. 2002; 22(3):254-67 (ISSN 0270-9295) MEDLINE Abstract

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_bubrežne_biopsije&oldid=26754497”