Јапански календар

С Википедије, слободне енциклопедије
Календар из 1729. године, који користи Јокјо календарску процедуру
Коинобори, заставе украшене да изгледају као коље, омиљени су украс на Дечји дан.

Јапански календар обухвата опсег званичних и незваничних система. Дана 1. јануара 1873. године Јапан је прихватио грегоријански календар. Пре тога се Јапан служио кинеским лунисоларним календаром још од 7. века.[1][2] Јапанске ере су још увек у употреби.[3]

Системи бројања година[уреди | уреди извор]

Три система рачунања година су била на снази у Јапану откад је у Јапану прихваћено рачунање по грегоријанском календару:

Од та три, два су данас остала на снази.

Царски систем бројања година (коки) остао је у од 1872. до Другог светског рата. Царска година 1. (Коки 1) била је година кад је митски цар Џинму основао Јапан, што је према грегоријанском календару било 660. пне. У смислу националне свести, коки обухвата дугу историју Јапана и царске породице јер приказује већу бројку него хришћанско бројање година од Христовог рођења. Коки 2600 (односно 1940) је била посебна година. За ту су облетницу биле планиране Летње олимпијске игре 1940. и Светска изложба у Токију, али било је неопходно да се одложе због избијања Другог кинеско-јапанског рата. Јапански авион Зеро добио је име по овој години. Након другог светског рата кад су САД окупирале Јапан прекинуле су употребу кокија у службеним круговима. Данас се коки ретко користи, осим у неким правним контекстима.

Преступне године[уреди | уреди извор]

Закон из 1898. који је одредио које ће године бити преступне године[4] службено је утемељен на рачунању година по кокију: ако је број године од устоличења цара Џинмуа дељив са четири, година је преступна. Ако се међу годинама које су дељиве са 100 кад се одузме 660 од године по кокију (односно година после Христовог рођења), ако количник није дељив са четири, онда то није преступна година.

Тако је на пример година по кокију 2560 (=1900. по Христовом рођењу) дељива са 4. 2560 умањен за 660 је 1900 што је дељиво са 100. Али, 1900/100 = 19 које није дељиво са 4, тако да коки 2560 није преступна година, као и у већем делу остатка света. Стога су преступне године у Јапану исте као оне у грегоријанском календару.

Дани у месецу[уреди | уреди извор]

Сваки дан у месецу има полусуставно име. Имена генерално садрже јапанско читање ( кун ) бројева до броја десет те кинеско читање (он) за даље бројеве, уз неколико изузетака. Доњи приказ показује писање датума традиционалним бројевима, мада је већина арапских цифара (１日, ２日, ３日, етц.) врло уобичајена у свакодневном писању, практично на нивоу норме.

1. 一日 цуитачи (може се читати и као ичиничи, посебно у правној и пословној комуникацији) 16. 十六日 јуроку-ничи
17 十七日 јушичи-ничи
2. 二日 фуцука 18. 十八日 јухачи-ничи
3. 三日 мика 19. 十九日 јуку-ничи
4. 四日 јока 20. 二十日 хацука
5. 五日 ицука 21. 二十一日 нијуичи-ничи
6. 六日 муика 22. 二十二日 нијуни-ничи
7. 七日 нанока 23. 二十三日 нијусан-нили
8. 八日 јока 24. 二十四日 нијујока/нијујон-ничи
9. 九日 коконока 25. 二十五日 нијуго-ничи
10. 十日 тока 26. 二十六日 нијуроку-ничи
11. 十一日 јуичи-ничи 27. 二十七日 нијушицхи-ничи
12. 十二日 јуни-ничи 28. 二十八日 нијухацхи-ничи
13. 十三日 јусан-ничи 29. 二十九日 нијуку-ничи
14. 十四日 јујока/јујон-ничи 30. 三十日 сању-ничи
15. 十五日 југо-ничи 31. 三十一日 сањуичи-ничи

Цуитачи је сажети облик од цуки-тачи, који значи „почетак месеца”. Задњи дан у месецу зове се цугомори, што значи „скривени Месец”. Ова класична реч долази из традиције лунисоларног календара. Тридесети дан у месецу још се назива именом мисока, а 20. дан у месецу се назива именом хацука. У данашње време су уобичајенији називи по обрасцу број од 28 до 31 + ничи. Ипак, мисоку се више користи у уговорима и слично, наглашавајући тиме да би плаћање требало бити на или до задњег дана у месецу, без обзира на који датум пада задњи дан. Задњи дан у години зове се омисока ( 大晦日, „велики 30. дан”). Та се реч користи и данас.

Постоји традиција употребе речи кичијитсу („дан који је добар” или „срећан дан”) за церемонијалне приредбе као што су дан састављања позивнице за свадбу или дан изградње спомен-плоче. Он није признат као законски показатељ ваљаног датума. Тако на пример опорука која садржи реч кичијицу као њен датум састављања није законски ваљана.

Годишња доба[уреди | уреди извор]

Име Јапанско име Латинично Традицијски надневци
пролеће 春 хару 4. фебруар - 5. мај
лето 夏 нацу 6. мај - 7. август
јесен 秋 аки 8. август - 6. новембар
зима 冬 фују 7. новембра - 3. фебруар

Посебни датуми годишњих доба[уреди | уреди извор]

Овај мурал на зиду станице Шину-Очаномизу подземне жељезнице у Токију слави хазуки, „осми месец”.

Одређени датуми имају посебна имена ради означавања промене годишњих доба. Секи (јап. 二十四節気, нијūсхи секки, кинески: јиеqи) су дани који деле соларну годину на четири једнака дела. Засецу (雑節) је колективни израз за све остале дане годишњих доба, дане који нису секи. Ко (јап. 七十二候, шичијуни ко) су дани који се добијају даљим дељењем секија на три дела. Они су добили име према редовној промени временских прилика у северној Кини, тако да имена не одговарају променама својствена клими јапанских острва. Нека од тих имена као шунбун, рисшу и тоји су још честа у свакодневном животу у Јапану.

Име Данашње јапанско име Старо јапанско име
јануар 一月 (ичигацу) муцуки, 睦月[5]
фебруар 二月 (нигатсу) кисараги, 如月 или кинусараги, 衣更着[5]
март 三月 (сангатсу) јајои, 弥生 „нови живот”[5]
април 四月 (шигацу) узуки, 卯月 "месец у-но-хане".[5] У-но-хана (卯の花) је цвет из рода Deutzia.[6]
мај 五月 (гогацу) сацуки, 皐月 или санаецуки, 早苗月[5]
јун 六月 (рокугатсу) минацуки, 水無月, „месец воде”. Знак 無 који обично значи „изочан” или „нема”, овдје значи атеји, који се користи само за звук „на”. У овом имену на има присвојно значење, тако да миназуки значи „месец воде”, а не „месец без воде”, што је у вези с поплављивањима рижиних поља, која захтевају много воде.[7]
јул 七月 (шичигацу) фумизуки, 文月[5]
август 八月 (хачигацу) хазуки, 葉月. У старом је јапанском је називан 葉落ち月 (хаочизуки).[5]
септембар 九月 (кугацу) нагацуки, 長月[5]
октобар 十月 (југацу) каназуки или каминазуки, 神無月
новембар 十一月 (јūицхигатсу) шимоцуки, 霜月[5]
децембар 十二月 (јунигацу) шивасу, 師走[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Јапански календар (дрворез, 1867)

Током векова, Јапан је користио до четири система за означавање година:[8] кинески сексагенарни циклус, назив ере (元号, генгō) систем, јапанска царска година (皇紀, кōки, ор 紀元 киген) и западна нова ера (Анно Домини) (西暦, сеиреки) систем. У 21. веку, међутим, систем ере (генго) и западни систем (сеиреки) су једини који се још увек користе.

Кинески календар[уреди | уреди извор]

Лунисоларни кинески календар уведен је у Јапан преко Кореје средином шестог века. Након тога, Јапан је израчунао свој календар користећи различите процедуре кинеског календара, а од 1685. користећи јапанске варијације кинеских процедура.[9][10] Његов сексагенарни циклус се често користио заједно са називима епоха, као у горе приказаном Исе календару из 1729. године, који је за „14. годину Киохо, цу;и-но-то но тори“, и.е., 己酉.

У модерним временима, стари кинески календар се практично игнорише; прославе лунарне нове године су стога ограничене на кинеске и друге азијске имигрантске заједнице. Међутим, његов утицај се и даље може осетити у идеји о „срећним и несрећним данима“, традиционалном значењу имена сваког месеца и другим карактеристикама модерних јапанских календара.

Имена ера (генгō)[уреди | уреди извор]

Систем назива ере (元号, генгō) (или, стриктно говорећи, генгō (元号)) је такође уведен из Кине, и у сталној је употреби од 701. године.[11] Владајући цар бира име повезано са њиховим епохама владавине; пре 1868. године, вишеструка имена су бирана током исте цареве владавине, као што су сећање на велики догађај.[12] На пример, владавина цара Комеја (1846–1867) била је подељена на седам епоха, од којих је једна трајала само годину дана.[12] Почевши од Комејевог унука, цара Тајша 1912. године, постојао је само један генго по цару који представља целу њихову владавину.

Ненго систем је и даље у широкој употреби, посебно на званичним документима и обрасцима владе.[13] Такође је у општој употреби у приватном и личном послу.

Садашња ера, Реива, је званично почела 1. маја 2019. године.[14][15][16] Назив нове ере објавила је јапанска влада 1. априла 2019, месец дана пре Нарухитовог наслеђа на престолу.[17][18][16] Претходна ера, Хеисеи, завршила је 30. априла 2019, након што је бивши јапански цар Акихито абдицирао са престола.[14][15][16] Реива је име прве ере чији ликови потичу из јапанског коренског извора; Имена претходних епоха преузета су из кинеске класичне књижевности.[19][14][20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тхе Јапанесе Цалендар Хисторy”. Натионал Диет Либрарy, Јапан. 2002. Архивирано из оригинала 03. 12. 2002. г. Приступљено 19. 3. 2007.  Натионал Диет Либрарy, Јапан "Тхе Јапанесе Цалендар" - Цалендар Хисторy 2
  2. ^ "Цалендар" ат Јапан-гуиде.цом; Брамсен, Wиллиам. (1880). Јапанесе цхронологицал таблес, п. 25.
  3. ^ Броwн, Делмер ет ал. (1979). Гукансхō, пп. 32.
  4. ^ 閏年ニ關スル件 (Едикт јапанско цара бр. 90, 11. 5. 1898)
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и „Цан yоу телл ме тхе олд намес оф тхе монтхс?”. Абоут.цом. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 5. 5. 2011. 
  6. ^ „「卯月」で始まる言葉 - 国語辞書の検索結果 - гоо辞書” (на језику: Јапанесе). Приступљено 23. 11. 2011. 
  7. ^ „「水無月」で始まる言葉 - 国語辞書の検索結果 - гоо辞書” (на језику: Јапанесе). Приступљено 23. 11. 2011. 
  8. ^ Цлемент, Ернест W. (1902). "Јапанесе Цалендарс", ин Трансацтионс оф тхе Асиатиц Социетy оф Јапан, Вол. 30-31, п. 3,
  9. ^ Сее тхе паге он тхе хисторy оф тхе цалендар ат тхе Натионал Диет Либрарy сите: [1].
  10. ^ Брамсен, пп. 5-11.
  11. ^ Брамсен, пп. 2–5.
  12. ^ а б Сее лист оф ненгō wитх тхе реасонс фор тхе цхангес ин Рекисхи Докухон, Јануарy 2008 ("Нихон но Ненго Токусхуу"), пп. 196–221.
  13. ^ „Ундерстандинг Тхе Wаyс Тхат Јапан Теллс Тиме”. Тофугу.цом. 15. 7. 2014. 
  14. ^ а б в „Јапан'с Неw Империал Ера ис Анноунцед: 'Хесеи' Ендс, 'Реиwа' Бегинс”. 
  15. ^ а б МцЦуррy, Јустин (мај 2019). „Јапан wелцомес неw емперор Нарухито ас Реиwа ера бегинс”. Тхе Гуардиан. 
  16. ^ а б в Францесца Парис (1. 4. 2019). „Неw Ера Наме 'Реиwа' Дефинес Јапан Ас Емперор Акихито Препарес То Абдицате”. НПР. Приступљено 8. 3. 2023. 
  17. ^ „Јапан'с неw ера намед "Реиwа," 1ст фром нативе соурце”. 
  18. ^ „Неw Јапан ера то бе цаллед 'Реиwа,' ор пурсуинг хармонy”. Ассоциатед Пресс. 20. 4. 2021. 
  19. ^ МцЦуррy, Јустин (април 2019). „Реиwа: Хоw Јапан'с неw ера наме ис бреакинг традитион”. Тхе Гуардиан. 
  20. ^ „Јапан унвеилс даwн оф тхе 'Реиwа' ера”. 

Литература[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јапански календар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Japanski_kalendar&oldid=27675426”