Japanski kalendar

С Википедије, слободне енциклопедије
Kalendar iz 1729. godine, koji koristi Jokjo kalendarsku proceduru
Koinobori, zastave ukrašene da izgledaju kao kolje, omiljeni su ukras na Dečji dan.

Јаpanski kalendar obuhvata opseg zvaničnih i nezvaničnih sistema. Dana 1. januara 1873. godine Japan je prihvatio gregorijanski kalendar. Pre toga se Japan služio kineskim lunisolarnim kalendarom još od 7. veka.[1] Japanske ere su još uvek u upotrebi.

Sistemi brojanja godina[уреди | уреди извор]

Tri sistema računanja godina su bila na snazi u Japanu otkad je u Japanu prihvaćeno računanje po gregorijanskom kalendaru:

Od ta tri, dva su danas ostala na snazi.

Carski sistem brojanja godina (koki) ostao je u od 1872. do Drugog svetskog rata. Carska godina 1. (Koki 1) bila je godina kad je mitski car Džinmu osnovao Japan, što je prema gregorijanskom kalendaru bilo 660. pne. U smislu nacionalne svesti, koki obuhvata dugu istoriju Japana i carske porodice jer prikazuje veću brojku nego hrišćansko brojanje godina od Hristovog rođenja. Koki 2600 (odnosno 1940.) je bila posebna godina. Za tu su obletnicu bile planirane Letnje olimpijske igre 1940. i Svetska izložba u Tokiju, ali bilo je neophodno da se odlože zbog izbijanja Drugog kinesko-japanskog rata. Japanski avion Zero dobio je ime po ovoj godini. Nakon drugog svetskog rata kad su SAD okupirale Japan prekinule su upotrebu kokija u službenim krugovima. Danas se koki retko koristi, osim u nekim pravnim kontekstima.

Prestupne godine[уреди | уреди извор]

Zakon iz 1898. koji je odredio koje će godine biti prestupne godine[2] službeno je utemeljen na računanju godina po kokiju: ako je broj godine od ustoličenja cara Džinmua deljiv sa četiri, godina je prestupna. Ako se među godinama koje su deljive sa 100 kad se oduzme 660 od godine po kokiju (odnosno godina posle Hristovog rođenja), ako količnik nije deljiv sa četiri, onda to nije prestupna godina.

Tako je na primer godina po kokiju 2560 (=1900. po Hristovom rođenju) deljiva sa 4. 2560 umanjen za 660 je 1900 što je deljivo sa 100. Ali, 1900/100 = 19 koje nije deljivo sa 4, tako da koki 2560 nije prestupna godina, kao i u većem delu ostatka sveta. Stoga su prestupne godine u Japanu iste kao one u gregorijanskom kalendaru.

Dani u mesecu[уреди | уреди извор]

Svaki dan u mesecu ima polusustavno ime. Imena generalno sadrže japansko čitanje ( kun ) brojeva do broja deset te kinesko čitanje (on) za dalje brojeve, uz nekoliko izuzetaka. Donji prikaz pokazuje pisanje datuma tradicionalnim brojevima, mada je većina arapskih cifara (1日, 2日, 3日, etc.) vrlo uobičajena u svakodnevnom pisanju, praktično na nivou norme.

1. 一日 cuitači (može se čitati i kao ičiniči, posebno u pravnoj i poslovnoj komunikaciji) 16. 十六日 juroku-niči
17 十七日 jušiči-niči
2. 二日 fucuka 18. 十八日 juhači-niči
3. 三日 mika 19. 十九日 juku-niči
4. 四日 joka 20. 二十日 hacuka
5. 五日 icuka 21. 二十一日 nijuiči-niči
6. 六日 muika 22. 二十二日 nijuni-niči
7. 七日 nanoka 23. 二十三日 nijusan-nili
8. 八日 joka 24. 二十四日 nijujoka/nijujon-niči
9. 九日 kokonoka 25. 二十五日 nijugo-niči
10. 十日 toka 26. 二十六日 nijuroku-niči
11. 十一日 juiči-niči 27. 二十七日 nijušichi-niči
12. 十二日 juni-niči 28. 二十八日 nijuhachi-niči
13. 十三日 jusan-niči 29. 二十九日 nijuku-niči
14. 十四日 jujoka/jujon-niči 30. 三十日 sanju-niči
15. 十五日 jugo-niči 31. 三十一日 sanjuiči-niči

Cuitači je sažeti oblik od cuki-tači, koji znači „početak meseca”. Zadnji dan u mesecu zove se cugomori, što znači „skriveni Mesec”. Ova klasična reč dolazi iz tradicije lunisolarnog kalendara. Trideseti dan u mesecu još se naziva imenom misoka, a 20. dan u mesecu se naziva imenom hacuka. U današnje vreme su uobičajeniji nazivi po obrascu broj od 28 do 31 + niči. Ipak, misoku se više koristi u ugovorima i slično, naglašavajući time da bi plaćanje trebalo biti na ili do zadnjeg dana u mesecu, bez obzira na koji datum pada zadnji dan. Zadnji dan u godini zove se omisoka ( 大晦日, „veliki 30. dan”). Ta se reč koristi i danas.

Postoji tradicija upotrebe reči kičijitsu („dan koji je dobar” ili „srećan dan”) za ceremonijalne priredbe kao što su dan sastavljanja pozivnice za svadbu ili dan izgradnje spomen-ploče. On nije priznat kao zakonski pokazatelj valjanog datuma. Tako na primer oporuka koja sadrži reč kičijicu kao njen datum sastavljanja nije zakonski valjana.

Godišnja doba[уреди | уреди извор]

Ime Japansko ime Latinično Tradicijski nadnevci
proleće haru 4. februar - 5. maj
leto nacu 6. maj - 7. avgust
jesen aki 8. avgust - 6. novembar
zima fuјu 7. novembra - 3. februar

Posebni datumi godišnjih doba[уреди | уреди извор]

Ovaj mural na zidu stanice Šinu-Očanomizu podzemne željeznice u Tokiju slavi hazuki, „osmi mesec”.

Određeni datumi imaju posebna imena radi označavanja promene godišnjih doba. Seki (jap. 二十四節気, nijūshi sekki, kineski: jieqi) su dani koji dele solarnu godinu na četiri jednaka dela. Zasecu (雑節) je kolektivni izraz za sve ostale dane godišnjih doba, dane koji nisu seki. Ko (jap. 七十二候, šičijuni ko) su dani koji se dobijaju daljim deljenjem sekija na tri dela. Oni su dobili ime prema redovnoj promeni vremenskih prilika u severnoj Kini, tako da imena ne odgovaraju promenama svojstvena klimi japanskih ostrva. Neka od tih imena kao šunbun, risšu i toji su još česta u svakodnevnom životu u Japanu.

Ime Današnje japansko ime Staro japansko ime
januar 一月 (ičigacu) mucuki, 睦月[3]
februar 二月 (nigatsu) kisaragi, 如月 ili kinusaragi, 衣更着[3]
mart 三月 (sangatsu) jajoi, 弥生 „novi život”[3]
april 四月 (šigacu) uzuki, 卯月 "mesec u-no-hane".[3] U-no-hana (卯の花) je cvet iz roda Deutzia.[4]
maj 五月 (gogacu) sacuki, 皐月 ili sanaecuki, 早苗月[3]
jun 六月 (rokugatsu) minacuki, 水無月, „mesec vode”. Znak 無 koji obično znači „izočan” ili „nema”, ovdje znači ateji, koji se koristi samo za zvuk „na”. U ovom imenu na ima prisvojno značenje, tako da minazuki znači „mesec vode”, a ne „mesec bez vode”, što je u vezi s poplavljivanjima rižinih polja, koja zahtevaju mnogo vode.[5]
jul 七月 (šičigacu) fumizuki, 文月[3]
avgust 八月 (hačigacu) hazuki, 葉月. U starom je japanskom je nazivan 葉落ち月 (haočizuki).[3]
septembar 九月 (kugacu) nagacuki, 長月[3]
oktobar 十月 (jugacu) kanazuki ili kaminazuki, 神無月
novembar 十一月 (jūichigatsu) šimocuki, 霜月[3]
decembar 十二月 (junigacu) šivasu, 師走[3]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Japanese Calendar History”. National Diet Library, Japan. 2002. Архивирано из оригинала на датум 03. 12. 2002. Приступљено 19. 3. 2007.  National Diet Library, Japan "The Japanese Calendar" - Calendar History 2
  2. ^ 閏年ニ關スル件 (Edikt japansko cara br. 90, 11. 5. 1898.)
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и „Can you tell me the old names of the months?”. About.com. Приступљено 5. 5. 2011. 
  4. ^ „「卯月」で始まる言葉 - 国語辞書の検索結果 - goo辞書” (на језику: Japanese). Приступљено 23. 11. 2011. 
  5. ^ „「水無月」で始まる言葉 - 国語辞書の検索結果 - goo辞書” (на језику: Japanese). Приступљено 23. 11. 2011. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]