Јавна кампања цивилног друштва

Јавна кампања цивилног друштва има за циљ мобилизацију подршке грађана и користити алате демократског друштва попут лобирања у циљу постизања друштвене промене. Јавна кампања цивилног друштва може имати локалне, националне или међународне циљеве. Могу их спроводити неформалне групе посвећене једном циљу или професионалне невладине организације које могу истовремено водити и више различитих кампања. Неке јавне кампање могу укјучити и комбинацију више организација цивилног друштва.

Спровођење јавних кампања се све више препознаје као важан начин за невладине организације да остваре своје циљеве. Многе организације ангажују људе који ће водити кампање, израђују материјале и обучавају своје чланове како да комуницирају током кампање. Многе групе и организације међутим, нерадо спроводе јавне кампање, сматрајући да се на тај начин њихове активности могу доживети “политички”, или да могу увредити донаторе.

Решавање друштвених проблема који су у фокусу активности невладиних организација често захтевају политичку акцију – промену политика и прописа. Пре више од 200 година, постојале су хуманитарне организације које су се бавиле добробити робова, али поред тога било је потребно укинути инсититуцију робовласништва. На свету још увек постоје многе лоше праксе. Да би се оне промениле треба спроводити јавне кампање. Не могу се сви проблеми решити кроз јавне кампање. Понекад је потребно обезбедити услугу као предузеће, социјално предузеће или хуманитарна организација. Међутим, за решавање неких проблема, потребно је да се утиче на политике, прописе и праксе држава, индустрија, компанија и других актера, што се може постићи кроз спровођење јавних кампања.

Историја

Током историје, различите мобилизације и револти, појављивали су се у различитим културама. Тако нпр. 206 године пре нове ере, кинески грађанин Чен Ше, схватио је да његова група регрута за војску неће стићи на место сусрета због јаких киша, те да ће их због тога снаћи казна. Они су се побунили и ускоро су им се прикључиле хиљаде. Како се вест о овоме ширила, друге грађанске буне су се јавиле широм региона па су и генерали почели да беже. Убрзо затим, царство Ћин је доживело колапс. Разлог за то није била насилна револуција, већ веома брзо ширење идеје међу људима.

У старом Риму, а у нешто мањој мери и у Грчкој, где је учешће грађана постало део политичке културе кроз праксе јавних скупова и избора жребом, пракса јавних кампања је била заступљена. У каснијим вековима, јавне кампање, иако на почетку свог развоја, биле су подстакнуте хришћанским идејама једнакости међу људима и повезане са идејама истине и правде. Овакви дискурси су помогли да се семе кампања за друштвене промене посеје. Примери су Енглески револт сељака из 1398. године у коме је више од 100.000 сељака марширало на Лондон у циљу укидања пореза “на главу”; затим револт Анабаптиста и Левелера током енглеског грађанског рата и Квекере који су континуирано доприносили развоју цивилних кампања у каснијем периоду.

Друштвени покрети и јавне кампање новијег датума на које углавном мислимо када говоримо о јавним кампањама цивилног друштва, јавиле су се у Европи у 18. веку. Историчар Чарлс Тилли сматра да је 1760. година била прекретница имајући у виду појаву дисциплинованог израза друштвене солидарности радника који нису били гласачи са парламентарном кампањом Џона Вилкса. Окупљени људи су заустављали кочије и терали богате суграђане да вичу “Вилкс и слобода”. Вилкс је добио високу фукнцију и касније је подржао америчку независност као члан парламента. Вилксова суђења су установила први преседан за право британских периодичних новина да извештавају и критикују акције Владе.

Прве јавне кампање у модерно доба су биле резултат друштвених промена које су се тада дешавале и имале су исте одлике као јавне кампање које се дешавају данас. Настале су због друштвене искључености и неуспеха доносилаца одлука да добро управљају или да одговоре на потребе грађана. Оне су имале тенденцију да мобилишу велики број грађана и организују окупљања и дискусије. Њихов циљ је био неки вид друштвене промене. Насиље је често пратило јавне кампање, али се углавном користило као израз снаге и подршка захтевима, а ретко као алат за директно преузимање моћи.

Ефективност јавне кампање

Јавна кампања није свуда једнако ефективна. Нпр у старој Персији или култури Маја – обе са веома ауторитативним и диктаторским уређењем, пракса спровођења јавних кампања није била изражена, чак ни у периоду њиховог пада. Разлог томе лежи у чињеници да иако јавну кампању покреће неки друштвени проблем, да би била ефективна, оне мора имати потенцијал да утиче на власт – или кроз изазивање нереда, или кроз утицај на одлуке које се доносе.

Подизање јавне свести о теми која раније није била позната, може бити корисна тактика када је део већег подухвата да се оствари друштвена промена. Међутим, да би се друштвена промена заиста остварила, морамо да размотримо науку која каже да постоје начини који ефективније, више стратешки и фокусирано подстичу друштвене промене. Истраживања показују да јавне кампање, осим што често бивају неуспешне и бацају ресурсе када се фокусирају само на подизање јавне свести, понекад могу и да учине више штете него користи. Кампања подизања јавне свести, када се погрешно спроводи, са собом носи четири главна ризика: може да не произведе никакву акцију; може да дође до погрешне публике; може да произведе штету и може да произведе негативну реакцију јавности.

Пример ефективне јавне кампање

Лако је претпоставити да поделити информацију на занимљив начин може бити довољно да мотивише људе да усвоје нова понашања. Истраживање међутим показује, да то није тако. Пример кампање “Зомби апокалипсе” Центра за контролу и превенцију болести у Америци говори у прилог томе.

Наиме, у мају 2011. године, Центар за контролу и превенцију болести, покренуо је кампању да подигне свест грађана о потреби припреме за потенцијалну ванредну ситуацију, попут терористичког напада, поплаве или земљотреса. Вођа тима за односе са јавношћу је био фрустриран чињеницом да Центар сваке године користи исте поруке да промовише значај припремљености за ванредну ситуацију, и то са врло ограниченим ефектима. “Имамо сјајну поруку о значају припремљености, а не морам да вам говорим да припремљеност и јавно здравље нису секси теме”, рекао је у интервјуу за новине “Атлантик”. Због тога је храбро одлучио да промени приступ привлачењу пажње за озбиљну тему: кроз хумор.

Центар за контролу и превенцију болести објавио је блог пост “Основе припремљености: зомби апокалипса”, базиран на ставу да ако је грађанин у стању да се заштити од живих мртваца, онда ће свакако бити у могућности да преживи и пожар или земљотрес. Ово је био паметан, хумористички, релевантан и повезујући приступ комуникацији – све оно чему успешна кампања тежи. За само неколико минута од тренутка публикације, више од 30.000 људи је прочитало пост и узроковало пад веб сајта Центра. Пост је постао виралан широм света на Твитеру, а објавили су га и ЦНН и Вол Стрит Журнал.

Наслањајући се на вирални успех блог поста, Центар за контролу и превенцију болести је покренуо кампању на друштвеним мрежама где је информаисао храђане како да се припреме за потенцијалну ванредну ситуацију тако што ће припремити пакет залиха за случај нужде. Кампања је имала слоган: “Набави пакет, направи план, буди спреман”. У овом случају Центар није само покушао да подигне свест већ је постојао јасан позив на акцију – да се направи пакет залиха. Користећи хумор и популарну културу, Центар за контролу и превенцију болести је успео да досегне стотине хиљада људи и свакако да подигне свест.

Типови јавних кампања

Јавно заступање

Јавно заступање је планирана акција усмерена на промену закона, политика, односно уверења, ставова и понашања грађана у циљу постизања неке одрживе промене. Оно је кључни алат који организације цивилног друштва користе да би оствариле жељене друштвене промене.

Јавно заступање доводи до промена на више нивоа:

1. Демократска промена – где грађани разумеју своју моћ и користе је да утичу на процесе доношења одлука. Јавно заступање чини јавне процесе разумљиве грађанима и мотивише их да разумеју и усвоје одређене вредности, односно постану вођени постизањем друштвене, а не личне користи.
2. Промена на нивоу политика и прописа – проблем који су грађани идентификовали је решен тиме што је промењен правни пропис, донесена политика и слично.
3. Системска промена – где је сам процес доношења одлука постао транспарентнији, укључује грађане, а доносиоци одлука су одговорни за своје поступке.

Лобирање

Лобирање је појам који укључује активности утицаја на доносиоце одлука, како политичких, тако и свих за које су заједница или појединци/ке заинтересовани. Лобирање је циљана активност и углавном се састоји од директног утицаја на доносиоце и доноситељке одлука.

Кључни елемент кампање лобирања је истраживање и предлагање промене неке политике. Организација која спроводи кампању обично прати легислативне процесе и мобилише своју базу подржавалаца да обезбеди масовно лобирање.

Лобирање, слично као и јавно заступање, захтева улогу “пса чувара”, односно посматрача и више је од тога. Укључује сарадњу, успостављање мрежа и партнерстава, комплементарност рада различитих организација, спровођење дубинских, дугорочних истраживања, флексибилно реаговање на нова знања или мишљења, развој алтернатива и упорно стрмљење ка реформама политика.

Директна акција

Директна акција је термин који је првобитно означавао политички активизам где актери коридте своју моћ (економску или физичку) да директно остваре одређене циљеве или интересе, у поређењу са активностима које имају за циљ да утичу на друге (нпр. на доносиоце одлука), тако што ће нпр. открити постојећи проблем користећи физичко насиље, истичући алтернативу или демонстрирајући могуће решење.

I директна акција и акција која има за циљ да утиче на друге може да укључи ненасилне и насилне активности које таргетирају особе, групе или имовину која се сматра увредљивом за учеснике акције. Примери ненасилне директне акције (такође назване ненасиље, ненасилни отпор или грађански отпор) могу да укључе ометајуће протесте, штрајкове, радничко самоуправљање, уличне блокаде или хактивизам, док насилне директне акције могу да укључе политичко насиље или физичко насиље. Тактике као што су саботажа или уништавање имовине се у правном смислу сматрају насилним.

Демонстрација

Демонстрација је акција коју спроводи велика група људи или више група људи које се залажу за неки политички или други циљ или људи који учествују у протесту против неког узрока проблема. Обично се састоји од шетње у формацији масовног марша и почиње или се завршава на договореној локацији или подразумева окупљање и слушање говорника. Није исто што и масовни састанак.

Петиција

Петиција је захтев да се нешто уради, најчешће усмерена на представника Владе или неку јавну институцију. У колоквијалном смислу, петиција је документ који је адресиран на неког представника јавне институције и потписан од стране бројних појединаца. Петиција може бити орална, писмена, а може се пренети и путем интернета.

Вођење јавне кампање

Како утицати на људе да им нека тема или проблем постане важан или да учествују у креирању неке важне промене у друштву? Јавне кампање цивилног друштва управо томе служе – да промене ставове и емоције људи. Јавне кампање су често у средишту стратегије организације која их спроводи, мотивишу њене најважније активности и утичу на то како ће организација алоцирати своје ресурсе. Ефективне кампање захтевају пажљиво планирање и извођење.

Избор кампање

Свака кампања изискује новац, време и људе. Важно је бити селективан и изаћи са кампањама које ће задобити интересовање јавности и медија. Једно од најважнијих питања које морате стално себи постављати приликом одабира кампање је: “Које су шансе за успех?” Постоји осам корака које би требало предузети пре лансирања кампање:

1. Утврђивање потенцијалних тема кампања
2. Одабирање најзначајнијих тема
3. Разматрање ужег избора
4. Ређање тема по приоритетима
5. Усавршавање циљеве кампање
6. Израда скице распореда
7. Прављење коначног избора
8. Формирање тима за вођење кампање

Планирање

Најбоље кампање су оне које су најбоље испланиране. Најважнија ствар у планирању је контрола. Образац који треба следити је следећи:

1. Поставити циљеве и задатке
2. Подела и почетак спроводјења акција
3. Надгледање резултата
4. Упоређивање резултата са постављеним циљевима
5. Анализа било каквих противуречности
6. Одлучити о акцијама (кориговати циљеве/задатке или наставити по већ утврђеном)

Умрежавање

Скоро свака кампања може имати користи од подршке других организација. Политичари, медији и јавност су импресионирани када виде групе да раде заједно. Сарадња са другим организацијама може показати величину подршке за дотични циљ и разноликост подршке за дотични циљ.

Мотивисање и вођење волонтера

Волонтери могу радити велики број различитих послова. Они могу бити највећа предност у кампањи. Али морате планирати како да руководите сњима што ефикасније, и бити сигурни да су довољно мотивисани током читаве кампање. Сви имају неке специфичне вештине које могу бити корисне у кампањи – веома је важно спознати шта свака особа зна да ради, и то му онда и треба поверити.

Добијање подршке грађана

Грађани су важан фактор у свакој кампањи. Као потрошачи, гласачи и донатори, они могу бити веома утицајни на доносиоце одлука. Грађани одлучују о томе који ће производ да купе а који ће одбити, они одлучују које ће активности спроводити у слободно време, а које не, за кога ће гласати или коју ће организацију цивилног друштва подржати.

Већина кампања у одређеној мери укључује и медије. Постоји више метода за привлачење пажње медија: лични контакт са новинарима, саопштења за медије, конференције за медије, давање интервјуа, одржавање јавних сусрета, организација догађаја/јавних штандова, писање писма медијима, телефонско укључење у ТВ- и радио емисије, јавни извештаји, укључење познатих личности и друго.

Коришћење друштвених медија, такође помаже организацијама које воде кампање да регрутују чланове и да комуницирају своје поруке. Друштвени медији могу имати различите форме: интернет портали, блогови, друштвене мреже, интернет форуми, подкаст, фотографије и видео материјал.