Блокада
Блокада је скуп економских, политичких и војних мјера да би се изоловала држава, државе или њихове оружане снаге прекидом веза са осталим свијетом.[1]
Док се већина блокада историјски дешавала на мору, блокаде се такође користе на копну како би се спречио улазак у неко подручје. На пример, Јерменија је земља без излаза на море коју Турска и Азербејџан блокирају.[2] Дакле, Јерменија не може да обавља међународну трговину преко тих земаља, и углавном тргује преко Грузије. Ово ограничава економски развој земље.[3]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Циљ блокаде је да се блокирана држава или оружане снаге присиле на преговоре, капитулацију, предају дијела територије или на друге уступке. Генерално се могу подијелити на економске и војне блокаде. Обје су вршене много пута у прошлости.[1]
Економска блокада
[уреди | уреди извор]Неке познате економске блокаде су континентална блокада против Велике Британије током Наполеонових ратова, блокада Југа у Америчком грађанском рату, блокада Берлина послије Другог свјетског рата, санкције УН према СР Југославији током 1990-их година, и тако даље.
Војна блокада
[уреди | уреди извор]Неке познате војне блокаде су током опсаде Цариграда 717-718. од стране Арапа, блокада Порт Артура у Руско-јапанском рату 1904-1905., и Сјеверни бараж и Доверски бараж за блокаду Њемачке у Другом свјетском рату.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Иако су примитивне поморске блокаде биле у употреби миленијумима, прве успешне покушаје успостављања потпуне поморске блокаде извршила је британска Краљевска морнарица током Седмогодишњег рата (1754–1763) против Француске.[4] После британске поморске победе код залива Киберон, која је окончала сваку непосредну претњу од велике инвазије на Британију,[5] Британија је успоставила блиску блокаду на француској обали. Ово је изгладнело француске трговинске луке, ослабивши француску економију. Адмирал Едвард Хок преузео је команду над флотом која је блокирала Брест и проширио блокаду на целу француску обалу Атлантика од Денкерка до Бордоа, као и до Марсеја на француској обали Средоземног мора.[6]
Стратешки значај блокаде показао се током Француских револуционарних ратова и Наполеонових ратова, када је Краљевска морнарица успешно блокирала Француску, што је довело до великих економских поремећаја. Унијина блокада јужних лука била је главни фактор у Америчком грађанском рату. Током Првог светског рата, савезници су блокирали Централне силе, лишавајући их хране и других стратешких материјала. Покушај немачке блокаде подморницама изазвао је знатне несташице у Британији, али је на крају пропао. Овај исход се поновио и у Другом светском рату.
Поморски стратешки мислиоци, као што су сер Џулијан Корбет и Алфред Тајер Махан, писали су да су поморски сукоби добијани првенствено одлучујућим биткама, али и блокадом.[7]
Врсте блокаде
[уреди | уреди извор]
Блиске, далеке и лабаве блокаде
[уреди | уреди извор]Блиска блокада подразумева стављање ратних бродова у видокругу блокиране обале или луке, како би се обезбедило тренутно пресретање сваког брода који улази или излази. То је и најефикаснији и најтежи облик блокаде за спровођење. Потешкоће настају зато што бродови који блокирају морају непрекидно да остану на мору, изложени олујама и тешкоћама, обично далеко од било какве подршке, и рањиви на изненадни напад са стране у блокади, чији бродови могу остати безбедни у луци док не одлуче да изађу.
У удаљеној блокади, блокатори се држе далеко од блокиране обале и покушавају да пресретну све бродове који улазе или излазе. Ово може захтевати више бродова на употреби, али они обично могу да делују ближе својим базама и изложени су много мањем ризику од непријатељских напада. Ово је било скоро немогуће пре 16. века због природе бродова који су се користили.[8]
Лабава блокада је блиска блокада у којој се бродови који блокирају повлаче из видокруга са обале (иза хоризонта), али не даље. Циљ лабаве блокаде је да се намами непријатељ да изађе, али да се остане довољно близу за напад.
Британски адмирал Хорејшио Нелсон применио је лабаву блокаду код Кадиза 1805. године. Француско-шпанска флота под Пјером-Шарлом Вилневом је тада изашла, што је резултирало битком код Трафалгара.[9]
Пацифичка блокада
[уреди | уреди извор]До 1827. блокаде, као део економског ратовања, увек су биле део рата. Ово се променило када су Француска, Русија и Британија притекле у помоћ грчким побуњеницима против Турске. Блокирали су обалу коју су окупирали Турци, што је довело до битке код Наварина. Међутим, рат никада није објављен, те се сматра првом пацифистичком — односно мирном — блокадом.[10] Прва истински пацифистичка блокада, која уопште није укључивала пуцњаву, била је британска блокада Републике Нове Гранаде 1837. године, успостављена да би приморала Нову Гранаду да ослободи затвореног британског конзула.[11]
Правни статус
[уреди | уреди извор]
Од 1945. године Савет безбедности Уједињених нација утврђује правни статус блокада, а чланом 42 Повеље УН савет може да примењује блокаде.[12] Повеља УН дозвољава право на самоодбрану, али захтева да се то одмах пријави Савету безбедности како би се обезбедило одржавање међународног мира.
Према нератификованом документу Сан Ремо Приручник о међународном праву применљивом на оружане сукобе на мору, од 12. јуна 1994. године,[13] блокада је легалан метод ратовања на мору, али је вођена правилима. Приручник описује оно што никада не може бити кријумчарено. Нација која је блокирала може слободно да изабере било шта друго као кријумчарење на листи коју мора да објави.
Ратни чин
[уреди | уреди извор]Да ли се блокада сматра законитом или не, зависило је од закона нација на чију је трговину утицала блокада. Бразилска блокада Рио де ла Плате 1826. током Цисплатинског рата, на пример, сматрана је законитом према британском закону, али незаконитом према француском и америчком закону. Последње две земље најавиле су да ће активно бранити своје бродове од бразилских блокада, док је Британија била принуђена да се залаже за мирно решење између Бразила и Аргентине.[14]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 1), Београд. 1970. стр. 642..
- ^ „Opening Borders: Armenia's Economic Risks”. www.evnreport.com (на језику: енглески). 9. 3. 2021. Приступљено 2021-05-12.
- ^ Sahakyan, Armen (2014-02-20). „Economic Blockades and International Law: The Case of Armenia”. The Armenian Weekly (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-12.
- ^ Harding, Richard (2002). Seapower and Naval Warfare, 1650–1830. Routledge. Приступљено 7. 2. 2013.
- ^ Anderson, стр. 381–83
- ^ Corbett, стр. 86
- ^ Vego, Dr. Milan (2009). „Naval Classical Thinkers and Operational Art”. Naval War College: 4. Архивирано из оригинала 31. 1. 2017. г. Приступљено 12. 12. 2016.
- ^ Palmer, Michael A., Command at Sea: Naval Command and Control since the Sixteenth Century, Harvard University Press, Cambridge, 2005, pp. 22
- ^ Reynolds, Clark G. 1998. "Navies in History". ISBN 1-55750-715-5. стр. 98.
- ^ Oppenheim, L. & Roxburgh, Ronald. 2005. "International Law: A Treatise". ISBN 1-58477-609-9. стр. 53.
- ^ Encyclopædia Britannica, 11th edition. 1911. "Pacific Blockade", vol. 20, p. 433-434.
- ^ D'Amato, Anthony A. 1995. "International Law and Political Reality: Collected Papers". ISBN 90-411-0036-9. стр. 138.
- ^ San Remo Manual on International Law Applicable to Armed Conflicts at Sea, 12 June 1994. ICRC.org
- ^ Sondhaus, Lawrence. 2004. "Navies in Modern World History". ISBN 1-86189-202-0. стр. 98.
Литература
[уреди | уреди извор]- Harding, Richard (2002). Seapower and Naval Warfare, 1650–1830. Routledge. Приступљено 7. 2. 2013.
- Војна енциклопедија, Београд, 1970, књига прва, pp. 642.
- „casus belli”. Chambers 21st Century Dictionary. Allied Publishers. 2001. стр. 219. ISBN 978-81-8424-329-1.
- Bynkershoek, Cornelius van (2007). A Treatise on the Law of War. Lawbook Exchange. ISBN 978-1-58477-566-9.
- Bynkershoek, Cornelius van (1995). On Questions of Public Law. William S. Hein & Company. ISBN 1-57588-258-2.
- Garner, Bryan A. (2001). A Dictionary of Modern Legal Usage. Oxford University Press. стр. 137—. ISBN 978-0-19-514236-5.
- Russell, Frederick H. (1997). The Just War in the Middle Ages. Cambridge University Press. ISBN 0-521-29276-X.
- Childress, James F. (1978). „Just-War Theories: The Bases, Interrelations, Priorities, and Functions of Their Criteria”. Theological Studies. 39 (3): 427—45. S2CID 159493143. doi:10.1177/004056397803900302.
- Zorich, Zach (јун 2016). „The First Casus Belli”. Archeology. „access to the best hunting grounds”
- „Chapter VII | United Nations”. www.un.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2021-04-08. г. Приступљено 2017-04-02.
- Watson, William (1887). Life in the Confederate Army: Being the Observations and Experiences of an Alien in the South During the American Civil War. United States: Chapman & Hall. стр. 113. ISBN 9780722282977. Приступљено 5. 8. 2014.
- Musicant, Ivan (1998). Empire by Default: The Spanish–American War and the Dawn of the American Century. New York: Henry Holt and Company. стр. 151—152. ISBN 978-0-8050-3500-1.
- Reilly, John C.; Scheina, Robert L. (1980). American Battleships 1886–1923: Predreadnought Design and Construction. Annapolis, Maryland: Naval Institute Press. стр. 30. ISBN 978-0-87021-524-7.
- Edgerton, Robert B. (2005). Remember the Maine, to Hell with Spain. Lewiston, New York: Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-7734-6266-3.
- Jons, O. P. (март 2005). Remember the "MAINE". Maritime Heritage and Modern Ports. Second International Conference on Maritime Heritage and the Fourth International Conference on Maritime Engineering, Ports and Waterways. WIT Press. стр. 133—142. Архивирано из оригинала 12. 5. 2009. г. Приступљено 11. 2. 2008 — преко U.S. Department of Transportation: National Transportation Library.
- „China's Little Secret”. Foreign Policy. 19. 2. 2014.
- „Joint Resolution to Authorize the Use of United States Armed Forces Against Iraq”. Office of the Press Secretary. 2. 10. 2002.
- „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2008-10-17. г. Приступљено 2008-09-28.
- „Remarks to the United Nations Security Council”. 4. 2. 2005.
- „The CIA Just Declassified the Document That Supposedly Justified the Iraq Invasion”. Vice News. 15. 3. 2015.
- „Ethnic Russians: Pretext for Putin's Ukraine Invasion?”. National Geographic. 2. 5. 2014.
- „Top 5 Myths About Russia's Invasion of Crimea”. The Moscow Times. 10. 3. 2014.
- AFP (2022-02-21). „Putin signs friendship and aid agreements with Ukraine separatist leaders”. Insider Paper (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-26.
- Spectator, The (24. 2. 2022). „Full text: Putin's declaration of war on Ukraine | The Spectator”. www.spectator.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-03.
- Radnitz, Scott. „What are false flag attacks – and did Russia stage any to claim justification for invading Ukraine?”. The Conversation (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-16.
- Braumoeller, Bear F. (2019). Only the Dead: The Persistence of War in the Modern Age. Oxford: Oxford University Press. стр. 288. ISBN 9780190849542.
- Donald, David Herbert (5. 11. 1996). Lincoln (на језику: енглески). Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-82535-9.
- Holsti, Kalevi (1991). Peace and War: Armed Conflicts and International Order, 1648–1989. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 379. ISBN 9780521399296.
- Slater S.J., Thomas (1925). „Book 6: On War”. A manual of moral theology for English-speaking countries. Burns Oates & Washbourne Ltd.
- Scharf, John Thomas (1894). History of the Confederate States navy from its organization to the surrender of its last vessel. Joseph McDonough, Albany, N.Y. стр. 824. ISBN 1-58544-152-X.
- Wyllie, Arthur (2007). The Confederate States Navy. Lulu.com. стр. 466. ISBN 978-0-615-17222-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Блокада на Викимедијиној остави
