Јавно-приватно партнерство

Јавно приватно партнерство (енгл. Public-private partnership; ЈПП, енгл. PPP) је заједничко, кооперативно деловање државе с приватним компанијама у производњи јавних производа или пружању услуга. Декларисани циљ ове неолибералне методе која настаје тек 1992. године је да је економичнија, дјелотворнија и учинковитија (успјешнија) производња јавних производа или услуга у односу на традиционалан начин пружања јавних услуга. Једина службена и јавна државна анализа ЈППа је довршена 2009 године на Новом Зеланду са закључком да постоји премален број доказа о користи ЈППа и да је боље наћи друге начине финансирања државних пројеката.

Дефиниција и класификација

Јавно-приватно партнерство се декларише као кооперација између јавног и приватног сектора на подручју планирања, производње, пружања, финансирања, пословања или наплате јавних послова. Јавни сектор то јест држава се том приликом јавља као произвођач и понуђач такве сарадње – као партнер који уговорно дефинира врсте и обим послова или услуга које намјерава пренијети на приватни сектор и који обављање јавних послова нуди приватном сектору. Приватни сектор то јест приватне компаније се јављају као партнер који потражује такву сарадњу, уколико може остварити профит и који је дужан квалитетно извршавати уговорно добивене и дефиниране послове.

Технички ЈПП је један облик приватизације у којем приватна компанија преузима управу над државним објектом или инфраструктуром у замену за то мора обављати послове дефинисане уговором. Након истека уговором одређене обавезе објект или инфраструктура се враћа под државну контролу.

Разлози за ЈПП

Велика Британија која почетком 90тих година двадесетог века прва почиње с јавноприватним партнерством је уједно једна од првих која врши дделомичну анализу размишљања о овом процесу након прве декаде примене. У тој анализи они који подржавају ЈПП воле говорити да су највећи разлози за наставак овог процеса изграђени објекти за јавну употребу (болнице, школе и слично) који никада не би били изграђени без ЈПП, а те јавне установе у склопу овог економског пројекта имају за грађане потом већу ефикасност у обављању послова од обичних државних установа. Задњи аргумент уједно постаје чињеница да су пројекти ЈППа барем краткорочно јефтинији од изградње тих објеката на нормални начин.

Разлози против ЈПП

С друге стране критичари воле говорити да ће на крају цену свих ЈПП пројеката платити становници из својег џепа. Британски синдикати су у тој студији из 2002. године навели да по већ до тада склопљеним договорима сваки британски становник ће годишње давати за отплату ЈПП склопљених пројеката 5 фунти годишње. Такођер се доказало да неки од до тада склопљених пројеката су донијели енормну добит приватним компанијама то јест штету држави док су у другим случајевима смањене плате радницима који се прешли с плећа државе на оно ЈПП или су пројекти рађени испод тадашњег британског стандарда како би приватни инвеститор уштедео новац и максимизирао профит.  .

Искуства

Босна и Херцеговина

Иако је цјеловита Босна и Херцеговина још увиек без закона о ЈПП њени саставни делови дистрикт Брчко и Република Српска га тренутно проводе. По овом принципу дистрикт Брчко је склопио уговор о градњи центра за дијализу током прве године што је био на снази.

Хрватска

Због великог броја скандала  којима је државни буџет оштећен ЈПП је у Хрватској добио стигму нове врсте пљачке након оне приватизацијске. Цијела Хрватска прича почиње још 1995. када новостворено предузеће БИНА Истра добила је задатак да изгради модерну двотрачну улицу у Истри што ће резултирати побуном локалног становништва, али и останком концесионара којем Хрватска плаћа 17 милиона евра годишње тако да се уопште рачуна како ће приватни инвеститор добити око 3,5 милијарди динара плус приход од путарина (око 40 милион евра годишње) који је ослобођен од ПДВ]]а док ће уложити 1,15 милијарди евра.

Други много већи и звучнији скандал се догодио око ЈПП у Сунчаном Хвару  , слично се потом догодило и с двораном Арена у Загребу.

Види

• Неолиберализам