Пређи на садржај

Једначина брзине

С Википедије, слободне енциклопедије

Једначина брзине или закон брзине хемијских реакција је једначина која повезује реакциону брзину са концентрацијама или притистцима реактаната и константним параметрима (нормално константом брзине и парцијалним редовима реакције).[1] За многе реакције брзина је дата путем степеним законом као што јеЧ

где [А] и [Б] изражавају концентрацију реактаната А и Б, респективно (обично су изражене у моловима по литру (моларност, M)). Експоненти x и y су парцијални редови реакције и морају се одредити експериментално; они су обично једнаки са стехиометријским коефицијентима. Константа к је константа брзине реакције или коефицијент брзине реакције. Вредност коефицијента к може да буде зависна од услова као што су температура, јонска јачина, величине површине адсорбента, или светлосна ирадијација.

За елементарне реакције, којсе се састоје од једног корака, ред је једнак молекуларности као што предвиђа колизиона теорија. На пример, бимолекуларна елементарна реакција А + Б → продукти је свеукупно ракција другог реда и првог реда за сваки реактант, са једначином брзине . За мултистепене реакције, ред сваког степена је једнак молекуларности, мада то у општем случају није тачно за свеукупни ред реакције.

Једначина брзине реакције са претпостављеним вишестепним механизмом се обично може теоретски извести користећи претпоставке квази-стабилног стања базиране на елементарним реакцијама, и упоређивањем са експерименталном једначином брзине ради тестирања претпостављеног механизма. Једначина може да има фракционе редове, и може да буде зависна од концентрације интермедијера.

Једначина брзине је диференцијална једначина, која се може интегрирати да би се добила интегрирана једначина брзине која повезује концентрације реактаната или продуката са временом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]