Jura novit curia

Iura novit curia (срп. Јура новит курија, Суд зна право) је правни принцип Континенталног права заснованих на традицији рисмког права. Састоји се у правној фикцији да суд познаје садржину права и правних прописа у поретку у којем поступа, те да страке у поступку пред датим судом нису дужне да доказују постојање правних прописа и садржину тих прописа. Странке у поступку немају обавезу да правно квалификују свој захтев позивањем на одговарајуће материјалноправне одредбе, али када то учине (што је у пракси много чешће), суд није везан таквом правном квалификацијом. Оно што јесте обавеза странака је да изнесу све чињенице на којима заснивају свој захтев, а обавеза је суда да утврди да ли је постављени захтев основан у светлу примене свих материјалноправних норми које по становишту суда могу бити правно релевантне за решење спора.

Правило суд зна право се примењује и на норме страног материјалног права, ако на те норме упућује одговарајућа колизиона норма или споразум странака, а у овом случају странке имају могућност да суду пруже доказ о постојању и садржини страног права.