Кафе-књижара

Кафе-књижара у Онанолеу, Канада

Кафе-књижара је културна установа која примарно продаје књиге, разна штампана и електронска издања, школски прибор, уметничке слике, носаче звука и штампана музичка издања, и истовремено служи кафу, пића на бази кафе (кафе лате, капућино, еспресо) хладна пића као што су ледена кафа и ледени чај, воћне сокове, а у зависности од државе у њима се може наћи и нека храна, колачи, лагане грицкалице или пецива.

Кафе-књижара више сличи класичној књижари у којој је мањи део простора адаптиран за рад кафића. Оне могу бити мали бизниси које води власник књижаре или велика издавачка куће, библиотеке и друга команије које се баве производњом и продајом кафе и других напитака, попут нпр. Старбакса. Оно по чему се кафе-књижаре највише разликују од класичних кафича је то што нису препуне људи, нису задимљене дуванским димом, бучне и мрачне.

Светске метрополе већ дуги низ година успешно су спојиле ужитак испијања кафе или чаја и пасију према књигама. У Њујорку је нарочито изражен овај хедонистички спој, и у овом велеграду на сваком кораку може се уживати у књижарама у којима се служи кафа и чита књига.

Историја

Историја кафе-књижара сеже у 16. век када је први такав објеката отворен у Истанбулу 1555. године, уз истовремене покушај увођења кафе као напитка у свакодневну употребу, јер је кафа донекле била оспоравана и сматрана неком врстом дроге. Мода се брзо проширила на Европу, а потом и на цео свет, читање књига уз испијање кафе прво се развијало само у земљама у којима се кроз вишевековну историју култура најбрже ширила и развијала.

Од свог оснивања кафе-књижаре су играле важну улогу у креирању нових културних идеја у светској историји, почев од арапског света у коме је у Цариграду, настала прва кафе-књижара, називана и „школе знања”, па све до њихове појаве у многим земљама и културама Европе у 17. веку.

Прве кафе-књижаре попут Цафé Процопе у Паризу, преко Цафé Роyал у Лондону, Цаффè Флориан у Венецији Цафé Помбо у Мадриду, Цафé Славиа у Прагу, Цафé Централ у Бечу, Цафé Брасилеира у Лисабоно и Цафé Неw Yорк у Будимпешти, временом су постале праве академске канцеларије, импровизовани парламенти, издавачки бирои, центри поезије, политички клубови у којима су зачете многе идеолошке платформа , важни центри авангарде свога времена, центри за ширење утопије и револуције.

У одређеним раздобљима и на одређеним просторима појава кафе-књижара била је деценијама ограничена због њиховог наводно штетног карактера који су утврдили политичари, законодавци, али и лекари који су покушали забранити неконтролисано конзумирање кафе у овим објектима јер су је сматрали, дрогом.

Када су препозната сва позитивна својства кафе први париски кафић почели су да се масовније основају 1700-их. Међутим, кафе-књижаре у Паризу ће једно време бити под строгим надзором власти посебно током Француске револуције, јер су се у њима велика имена тог доба састајала да би мењала власт у граду, користећи се шифрованим именима. У Паризу ће кафе-књижаре доживет праву експанзију средином 1800-тих за шта су заслужни великанаи тога времена Балзак, Боделр, Зола и многи други писаци, ширећи богатство идеја, у средиштима књижевног стваралаштва које и данас чини кафе-књижаре француске престолнице на Монтмартру, Монтпарнасу, Сен Жермену.

Карактеристике

Оно што карактерише кафе-књижару је то да оне нема специфичан и добро дефиниран облик, јер је његова појава развој и уобличавање било од увек дух времена, и зато њихов изглед и намена варирају у складу с различитим чиниоцима попут времена, места или чак и клијентеле. Ово место је временом постало интелектуални, естетски и емоционални универзум који је стално у „покрету”.

Ентеријер кафе-књижаре Поор Мицхаел‘с Емпорyум

Намена и значај

Са културне тачке, кафе-књижаре, које су спој конвенционалних књижара и кафетерија са издашном понудом кафа, пића колача, бисквита (италијански цантуццини) и друго, све више на глобалном нивоу постају центри друштвене интеракције у којима се продају књиге и друга штампана, електронска, ликовна и друга издања, и у исто време простори у којима се читају књиге и окупљају пријатељи уз шољицу доб ре кафе, промовишу књиге, одржавају дебате са писцима, рецитују песме, пројектују филмови, пишу писма и забављају поједници индивидуално или у мањој групи. Од увођења вај-фаја, у њих долазе и посетиоци да приступе интернету са њихових лаптопова и таблета.

Јадна од највећих кафе-књижара у Винипегу - Цхаптерс Индиго сторес

Сама кафе-књижара може служити и као неформални клуб љубитеља књига, у коме његови редовни посетиоци, купце књига, остварују директан контакт са књижевницима, промотерима нових књижевних дела, представницима издавачких кућа и ликовним и музичким уметницима итд.

Поред многих наслова књига који ће задовољити потребе купаца, у кафе-књижарама посетиоци могу да врше избор књига, њиховим прерходим читањем и прелиствањем.

Уживајући у угодном, окружењу у најчешће лепо осмишљеном простору (осамљени) или са пријатељима, многи посетиоци кафе-књижара у њима завршавају послове, напишу понешто, пошаљу мејл, направе селфи са својим пријатељима или омиљеним писцем или прочитају неку књигу.

Кафе-књижаре у Србији

Делфи Цафе, која се налази у оквиру књижаре Делфи у СКЦ у Београд.

За овим зтрендом у свету не заостаје ни Србија. Тако нпр. у Београду постоји вечи прој таквих објеката. Међу њима је можда најпознатија Делфи Цафе, кој се налази у оквиру књижаре Делфи у СКЦ-у. Од осталих кафе-књижара у Србији она се издваја по томе што има највећи број страних издања: страну штампу, више од 15.000 наслова на енглеском, неколико стотина на француском, бројна музичка и филмска издања. Поред тога, с времена на време ова кафе-књижара организују посебан програм – књижевне промоције, трибине или концерте. Таквим радом ова кафе-књижара продужава дух и културни програм СКЦ-а, унеси нови садржаји и ритуал читања чини што пријатнијим, са ширим и бољим увидом у страна издања.

Види још

• Књижара
• Кафић

Литература

• M. Сéрy, « Лес цафéс литтéраирес ду XVIII à нос јоурс », данс Ле Монде де л'éдуцатион (244), 1997. Авец библиограпхие сур Лес Деуx Маготс ет ле Цафé де Флоре .
• Лаиснеy, Винцент. « Цéнацлес ет цафéс литтéраирес : деуx социабилитéс антагонистес », Ревуе д'хистоире литтéраире де ла Франце, вол. вол. 110, но. 3, 2010, пп. 563-588.
• Ј.-П. Бертранд & Г. Сицотте, арт. « Цафéс литтéраирес », данс Ле Дицтионнаире ду литтéраире, дир. А. Виала, D. Саинт-Јацqуес, П. Арон, ПУФ, 2002.
• Гéрард-Георгес ЛЕМАИРЕ, « ЦАФÉС ЛИТТÉРАИРЕС », Енцyцлопæдиа Универсалис.

Спољашње везе

• Где се друже штребери и хедонисти? — 42магазин 2017.