Климатизација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Koncept VRF sistema
Spoljašnja toplotna pumpa

Klimatizacija (AC, A/C, или air con)[1] процес је обраде ваздуха у одређеном простору са циљем стварања одговарајућих услова за боравак људи и других живих бића у њему. У ширем смислу термин се може односити на било који облик хлађења, грејања, вентилације или дезинфекције, који мењају стање ваздуха. У грађевинарству, комплетан систем грејања, вентилације, и кондиционирања ваздуха се назива HVAC.[2]

Климатизација као грана технике обухвата техничке поступке за остваривање жељених параметара ваздуха, те њихово одржавање у простору помоћу термотехничких уређаја током читаве године. Жељени параметри које треба контролисати у оптималним граничним вредностима су: температура, влажност ваздуха, брзина струјања, чистоћа ваздуха, ниво буке, итд. Климатизациони уређаји обавезно укључују довођење свежег ваздуха у простор који се климатизује, тј. укључују и вентилацију простора, јер, у техничком смислу, уређаји који немају довод свежег ваздуха нису уређаји климатизације (нпр. сплит уређаји нису климатизациони уређаји јер немају могућност овлаживања нити одвлаживања ваздуха, већ служе само за грејање и хлађење ваздуха).

Клима уређаји често користе вентилатор за дистрибуцију климатизованог ваздуха у заузети простор, као што је зграда или аутомобил ради побољшања термалног комфора и квалитета ваздуха у затвореном простору. AC јединице на бази расхладног флуида се крећу од малих јединица које могу да охладе малу спаваћу собу за једну одраслу особу, до масивних јединица инсталираних на крову канцеларијских торњева које могу да охладе целу зграду. Хлађење се типично остварује помоћу циклуса хлађења, а понекад се користи и евапорација или слободно хлађење. Системи климатизације такође могу да буду базирани на десикантима (хемикалијама које уклањају влагу из ваздуха) и подземним цевима које могу да дистрибуирају топлоту загрејаног расхладног средства на тло ради хлађења.[3]

Намена[уреди]

Климатизација обухвата грејање, хлађење, одвлаживање, пречишћавање и вентилацију ваздуха.

  • Грејање: клима уређаји нам омогућавају прецизну контролу температуре и одржавање њене константне вредности током целе године без обзира на спојлне прилике.
  • Хлађење: клима уређаји, омогућују хлађење просторија чиме се ствара пријатна атмосфера за боравак људи.
  • Одвлаживање: у режиму хлађења клима уређај може одвлаживати ваздух пружајући осећај свежег ваздуха. Људском организму пријају вредности од 40 до 60 % влаге.
  • Прочишћавање: клима уређаји могу произвести свеж и чист ваздух јер су опремљени филтерима који апсорбују прашину и нечистоћу из ваздуха.

Вентилација: вентилација може бити уграђена у клима уређаја. Она делује на принципу да узима зрак из унутрашњости просторије и замењује га свежим спољним ваздухом.

Основна подела климатизационих уређаја према намени[уреди]

Комфорна климатизација[уреди]

То су уређаји који стварају температурне услове за боравак људи. Одржавају температуру од 20 до 27 °Ц, те релативну влажност од 40 до 60% уз брзину струјања ваздуха у зони боравка људи до 0,3 m/s.

Индустријска климатизација[уреди]

Индустријска климатизација обухвата уређаје који стварају оптималне услове за одвијање неког производног или технолошког процеса, као што су температура, влага, чистоћа ваздуха. Примењују се у погонима за производњу електронских чипова, млека, рачунара, вина, шампањца... Параметре уређаја дефинишу технологија и захтеви производње, а не потреба особа које бораве у идустријском простору.

Врсте климатизационих уређаја[уреди]

Према врсти састава климатизациони уређаји могу се поделити на:

  • Климатизациони уређаји ниског притиска и брзина - Брзина струјања у каналском разводу износи 2 до 10 m/s (2-6 m/s за комфорну климатизацију, 6-10 m/s за индустријску климатизацију). Везан за брзину струјања је проблем буке коју ствара ваздух струјећи кроз канале, поготово при струјању кроз канале великих димензија. Падови притиска износе од 500 до 2.000 Pa. Користе се код уређаја комфорне климатизације: хотели, позоришта, музеји, итд.
  • Климатизациони уређаји високог притиска и брзине - Брзина струјања у каналском разводу износи 10 до 30 m/s, уз падове притиска од 1500 до 3.000 Pa. Канали су најчешће кружног пресека првенствено због крутости спојева. Користе се када је ограничена могућност смештаја каналског развода, обично за уреде на излазима (анемостати – уређаји који распршују млаз у много смерова и на тај начин смањују брзину струјања). Још један конструкциони елемент је растеретна кутија која служи за смањење брзине струјања ваздуха.

Према начину конструкције клима уређаје делимо на : моноблок и сплит систем .

С обзиром на сложеност процеса припреме ваздуха климатизационе уређаје делимо на;

  • Вентилациони уређаји - осим довођења свежег ваздуха могу обавити 1 од 4 термодинамичка процеса припреме ваздуха, најчешће грејање или хлађење.
  • Уређаји делимичне климатизације - осим довођења свежег ваздуха могу обавити још 2 или 3 термодинамичка процеса припреме ваздуха, најчешће грејање, хлађење. и одвлаживање.
  • Уређаји климатизације - осим довода свежег ваздуха, могу остварити сва 4 основна термодинамичка процеса припреме ваздуха. Они се темеље на процени могућности уређаја да током погона оствари 4 термодинамичка процеса припреме ваздуха: грејање, хлађење, овлаживање, одвлаживање.
  • Топлотна пумпа

Пројектовање климатизације[уреди]

Основни критеријуми за избор климатизационих уређаја су: функционалност, топлотни и расхладни учинак, могућност смештаја у простору, инвестициони трошкови, трошак погона, поузданост погона, флексибилност уређаја и могућност одржавања.

Између наведених критеријума успоставља се међусобна веза, а пројектант у договору с инвеститором одређује које је најпогодније решење за климатизацију одређеног простора.

За климатизацију стамбених и пословних простора пројектују се инсталације у облику цевовода где се минимизују губици у мрежи и оптимизују параметри као што су притисак, брзина протока флуида, температура и влажност.

Топлотне пумпе[уреди]

Топлотна пумпа омогућава да се топлота из околине искориштава за грејање затвореног простора. Топлоту из тла преузима медијум који кружи подземним цевима. Овако загрејан медијум стиже у топлотну пумпу где предаје топлоту другом гасовитом медијуму у испаривачу. Овај се загрева, расте му притисак, али компресор га претвара у течно стање при чему се додатно подиже температура (нпр. са 3° - 7°C на 50° или 70  °Ц). Овако загрејан медијум се одводи цевима до измењивача у великом спремнику где топлоту предаје води (или другом медијуму - нпр. цевима подног грејања). Притом се хлади и повратним водом враћа у топлотну пумпу. Како је цео систем под притиском који у појединим корацима процеса досеже и 15 бара, овај охлађени медијум се пропушта кроз експанзијски вентил, након чега се ширењем нагло хлади (и до -3  °Ц) и улази у испаривач. Због велике температурне разлике између медијума загрејаног топлотом тла (8° - 12  °Ц) и охлађеног гасовитог медијума, у испаривачу топлота нагло прелази на гасовити медијум и загрејава га нпр. до + 3  °Ц при чему се у гасу подиже притисак. Ово се понавља стално у круг.

Референце[уреди]

  1. ^ „аир цон Дефинитион ин тхе Цамбридге Енглисх Дицтионарy”. дицтионарy.цамбридге.орг. Приступљено 1. 3. 2018. 
  2. ^ МцДоwалл, Роберт (2006). Фундаменталс оф ХВАЦ Сyстемс. Елсевиер. стр. 3. ИСБН 9780080552330. 
  3. ^ Дарлинг, Давид. „Еартх цоолинг тубе”. давиддарлинг.инфо. Приступљено 1. 3. 2018. 

Спољашње везе[уреди]