Пређи на садржај

Грађевинарство

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Грађевински радови)
Изградња облакодера
Велико градилиште области Каласатама у Хелсинкију, Финска (2021)

Грађевинарство је професионална инжењерска [en] дисциплина која се бави дизајном, конструкцијом и одржавањем физичких и природно изграђених окружења. Грађевинска техника се бави пословима потребним за грађење свих врста архитектонских зграда, цеста, жељезничких пруга, мостова, тунела, водовода, канализацијe, мелиорацијских објеката, уређењем водотока и искориштавањем водних снага (хидроцентрале), електрана и осталих постројења за производњу свих добара.[1][2] Грађевинско инжењерство је традиционално дељено у бројне огранке. Оно се сматра другом најстаријом инжењерском дисциплином након војног инжењерства.[3][4] Градитељство се одвија у јавном сектору од општине до националних влада, и у приватном сектору од појединачних власника до међународних компанија. Особа која се бави грађевинарством се назива грађевинским инжењером.

Грађевински радови су широка инжењерска дисциплина планирања, пројектовања, градње, одржавања и управљања,[5][6] која се дели на нискоградњу, високоградњу и хидроградњу. Нискоградња обухвата саобраћајнице (путеве, мостове, пруге итд), хидроградња се бави изградњом грађевина за контролу водотокова (бране, уставе, канали ...), архитектура (високоградња) се бави градњом зграда свих врста (куће, стамбене, пословне, административне зграде, итд). Материјали који се најчешће користе у грађевинарству су: шљунак, камен, песак, цемент, челик, дрво, катран, као и многи други.

Грађевинска индустрија значајно доприноси бруто домаћем производу (БДП) многих земаља. Глобална потрошња на грађевинске активности износила је око 4 трилиона долара у 2012. Данас издаци за грађевинску индустрију премашују 11 билиона долара годишње, што је еквивалентно око 13 процената глобалног БДП-а. Предвиђено је да ће ова потрошња порасти на око 14,8 билиона долара 2030. године.[7] Иако грађевинска индустрија промовише економски развој и многим земљама доноси многе неновчане користи, она је једна од најопаснијих индустрија. На пример, око 20% (1.061) смртних случајева у индустрији САД у 2019. години догодило се у грађевинарству.[8]

Општа подела грађевинске технике

[уреди | уреди извор]

Високоградња

[уреди | уреди извор]
  • стамбени објекти, тј. породичне куће, двојни објекти, стамбени блокови, стамбене зграде итд.
  • јавни (друштвени) објекти, тј. објекти здравства, културе, администрације, трговине, угоститељства, саобраћаја итд.
  • привредни објекти, тј. индустријски и пољопривредни објекти.

Нискоградња

[уреди | уреди извор]

Смерови грађевинске технике

[уреди | уреди извор]
Пример архитектонског дела -Катедрала св. Дујма
Пример грађевинског објекта - Фалкиршки точак, ротирајући лифт за чамце у средишњој Шкотској

Према врсти и карактеру послова разликују се два главна смера или огранка грађевинске технике.

У једном се смеру одвија грађење зграда. Зграде се истичу својим главним деловима изнад земље, граде се дакле у вис, па се грађење зграда често назива високоградња.[11][12][13][14] Високоградња је дословни превод интернационализоване старогрчке речи аркитектон (грч. ὰρχιτεκτονική) - архитектура. Грађење зграда се назива и зградарство, али је архитектура најуобичајенији израз.

Са друге стране грађење саобраћајних објеката (цеста, жељезнице, мостова, тунела) и хидротехничких грађевина (водовод, канализација, хидротехничке регулације, мелиорације, искориштавање водних снага те пловност река и канала). Споменути се објекти граде углавном при самом тлу, иако то није правило. Такво се грађење често назива нискоградња, а уобичајенији је назив грађевинарство.

Важно је напоменути да строго дељење грађевине и архитектуре нема превише смисла, јер грађевинарство обухвата многобројне послове за све врсте грађевина, док архитектура обухвата архитектонско пројектовање објеката високоградње. Доказ стабилности и носивости архитектонског пројекта изводи грађевинар у наставку пројектне документације. Исто тако, архитекти су неопходни за неке објекте нискоградње.

У прошлости се послови нискоградње и високоградње нису диференцирали као данас, него је архитектура обухватала све послове градитељства тј. грађевинске технике. Тек недавно с обзиром на историјску хронологију послови једног и другог огранка толико су се умножили и разлучили да је грађевинарство аутоматски постало засебан смер чији задаци и остварења по својој разноликости и значају за општи напредак често надмашују задатке и остварења архитектуре. У неким државама (нпр. у Шпанији) и даље се архитектом назива особа која има знање грађевинског инжењера па може градити цесте и мостове.

Обим и карактеристике индустрије

[уреди | уреди извор]

Економска активност

[уреди | уреди извор]
Поглед из хеликоптера на градилиште Атакама велики милиметер/субмилиметер низ (ALMA) постројење операционе подршке (енгл. Operations Support Facility (OSF))

Производња глобалне грађевинске индустрије била је процењена на 10,8 билиона долара у 2017. години, а предвиђало се да ће у 2018. порасти на 12,9 билиона долара до 2022.[15] и на око 14,8 билиона долара у 2030. години.[7] Као сектор, грађевинарство чини више од 10% глобалног БДП-а (у развијеним земљама грађевинарство чини 6-9% БДП-а),[16] и запошљава око 7% укупне запослене радне снаге широм света[17] (рачуноводствено за преко 273 милиона послова са пуним и непуним радним временом у 2014).[18] Од 2010. године[19] Кина је највеће појединачно грађевинско тржиште на свету.[20] Сједињене Државе су друго највеће грађевинско тржиште са производњом у 2018. од 1,581 трилиона долара.[21]

У Сједињеним Државама у фебруару 2020. године у току су грађевински радови у вредности од око 1,4 билиона долара, према Бироу за попис становништва, од чега је нешто више од 1,0 билиона долара било за приватни сектор (подељено отприлике 55:45% између стамбених и нерезиденцијалних); остатак је био јавни сектор, претежно за државну и локалну управу.[22]

Грађевинарство је главни извор запошљавања у већини земаља; велико ослањање на мала предузећа и недовољна заступљеност жена су уобичајене карактеристике. На пример:

  • У САД је грађевинарство запошљавало око 11,4 милиона људи 2020. године, са још 1,8 милиона запослених у архитектонским, инжењерским и сродним професионалним услугама – што је еквивалентно нешто више од 8% укупне радне снаге у САД.[23] Грађевински радници су били запослени у више од 843.000 организација, од којих је 838.000 било у приватном власништву.[24] У марту 2016, 60,4% грађевинских радника било је запослено у предузећима са мање од 50 запослених.[25] Жене су у знатној мери недовољно заступљене (у односу на њихов удео у укупној запослености), чинећи 10,3% радне снаге у грађевинарству у САД и 25,9% радника стручних служби, у 2019. години.[23]
  • Грађевински сектор Уједињеног Краљевства допринео је 117 милијарди фунти (6%) британском БДП-у 2018. године, а 2019. је запослио 2,4 милиона радника (6,6% свих послова). Они су радили за 343.000 'регистрованих' грађевинских предузећа или за 'нерегистрована' предузећа, обично самозапослених извођача;[26] нешто више од милион малих/средњих предузећа, углавном самозапослених лица, радило је у сектору у 2019. године, који чини око 18% свих предузећа у Великој Британији.[27] Жене су чиниле 12,5% грађевинске радне снаге у Великој Британији.[28]
  • У Јерменији, грађевински сектор је доживео раст у другој половини 2000-их. На основу Националне статистичке службе, грађевински сектор Јерменије је генерисао приближно 20% БДП-а Јерменије током првог и другог квартала 2007. У 2009, према подацима Светске банке, 30% привреде Јерменије је било из грађевинског сектора.[29]

Према Макинсијевом истраживању, раст продуктивности по раднику у грађевинарству заостаје за многим другим индустријама у различитим земљама, укључујући Сједињене Државе и европске земље. У Сједињеним Државама, грађевинска продуктивност по раднику опала је за половину од 1960-их.[30]

Радни однос

[уреди | уреди извор]
Конструкциони радници подижу челични оквир нове зграде у Општој болници у Масачусетсу у Бостону
Оператер камиона у Ал Гамил, највећој грађевинској компанији у Џибутију

Неки радници могу бити ангажовани на физичком раду[31] као неквалификовани или полуквалификовани радници; могу бити вешти трговци; или могу бити надзорно или руководеће особље. Према законодавству о безбедности у Уједињеном Краљевству, на пример, грађевински радници су дефинисани као људи „који раде за или под контролом извођача радова на градилишту“;[32] у Канади то може укључивати људе чији рад укључује обезбеђивање усклађености са законом и грађевинским прописима, и онима који надгледају друге раднике.[33]

Радници чине велику групу у већини националних грађевинских индустрија. У Сједињеним Државама, на пример, у мају 2021. године грађевински сектор је запошљавао нешто више од 7,5 милиона људи, од којих је нешто више од 820.000 радника, при чему су 573.000 били столари, 508.000 електричари, 258.000 оператери опреме и 230.000 менаџери у грађевинарству.[34] Као и у већини пословних сектора, постоји и знатна заступљеност канцеларијских радника у грађевинарству – 681.000 америчких радника је евидентирано од стране Министарства рада Сједињених Држава као 'занимања за канцеларијску и административну подршку' у мају 2021. године.[35]

Веште занатлије

[уреди | уреди извор]

Квалификоване занатлије су обично прошле кроз шегртски период (понекад у радничким синдикатима) или су прошли техничку обуку; у ову групу спадају и теренски менаџери који поседују велико знање и искуство у свом занату или професији. Квалификована мануелна занимања укључују столаре, електричаре, водоинсталатере, конструкционе раднике, оператере тешке опреме и зидаре, као и оне који су укључени у управљање пројектима. У Уједињеном Краљевству то захтева квалификације даљег образовања, често у областима стручних предмета, које се спроводе или непосредно након завршетка обавезног образовања или кроз праксу „на послу“.[36]

Безбедност

[уреди | уреди извор]
Угрожени радници без одговарајуће заштитне опреме


Грађевинарство је једно од најопаснијих занимања на свету, са више смртних случајева на раду него у било ком другом сектору иу Сједињеним Државама и у Европској унији.[8][37] У САД 2019. године, 1.061 или око 20% смртних случајева радника у приватној индустрији догодило се у грађевинарству.[8] У 2017. години, више од трећине смртних случајева у грађевинарству у САД (366 од укупно 971 смртних случајева) било је резултат падова;[38] у Великој Британији, половина од просечних 36 смртних случајева годишње током петогодишњег периода до 2021. приписана је падовима са висине.[39] Одговарајућа сигурносна опрема као што су појасеви, кациге и заштитне ограде и процедуре као што су осигурање мердевина и преглед скела могу смањити ризик од повреда на раду у грађевинској индустрији.[40] Други главни узроци смртних случајева у грађевинској индустрији укључују струјни удар, саобраћајне незгоде и урушавање ровова.[41]

Остали безбедносни ризици за раднике у грађевинарству обухватају губитак слуха услед велике изложености буци, повреде мишићно-скелетног система, излагање хемикалијама и висок ниво стреса.[42] Осим тога, велика флуктуација радника у грађевинарству намеће велики изазов остваривању реструктурирања радних пракси на појединачним радним местима или код појединачних радника. Грађевинарство је идентификовано од стране Националног института за безбедност и здравље на раду (NIOSH) као приоритетни индустријски сектор у Националној агенди истраживања о раду (NORA) да би се идентификовале и обезбедиле стратегије интервенције у вези са питањима здравља и безбедности на раду.[43][44]

Одрживост

[уреди | уреди извор]

Одрживост је аспект „зелене градње“, коју је дефинисала Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава (EPA) као „праксу стварања структура и коришћења процеса који су еколошки одговорни и ефикасни у погледу ресурса током животног циклуса зграде од постављања до пројектовања, изградње, рада, одржавања, реновирања и деконструкције“.[45]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „History and Heritage of Civil Engineering”. ASCE. Архивирано из оригинала 16. 2. 2007. г. Приступљено 8. 8. 2007. 
  2. ^ „What is Civil Engineering”. Institution of Civil Engineers. Приступљено 15. 5. 2017. 
  3. ^ „What is Civil Engineering?”. The Canadian Society for Civil Engineering. Архивирано из оригинала 12. 8. 2007. г. Приступљено 8. 8. 2007. 
  4. ^ „Civil engineering”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 9. 8. 2007. 
  5. ^ "Construction" def. 1.a. 1.b. and 1.c. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) Oxford University Press 2009
  6. ^ "Construction". Online Etymology Dictionary http://www.etymonline.com/index.php?term=construction accessed 3/6/2014
  7. ^ а б „Global Construction Report 2030”. GCP DBA. Приступљено 28. 10. 2021. 
  8. ^ а б в „Commonly Used Statistics: Worker fatalities”. Occupational Safety and Health Administration. United States Department of Labor. Приступљено 1. 3. 2021. 
  9. ^ „International Decade for Action 'Water for Life' 2005-2015. Focus Areas: Integrated Water Resources Management (IWRM)”. www.un.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-18. 
  10. ^ Sadoff, Claudia; Grey, David; Borgomeo, Edoardo (2020). „Water Security”. Oxford Research Encyclopedia of Environmental Science. ISBN 978-0-19-938941-4. doi:10.1093/acrefore/9780199389414.013.609. 
  11. ^ „architecture – Expression of technique | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-09-21. 
  12. ^ Pierre, Leclercq. „ResearchGate Phases of an architectural project”. 
  13. ^ „architecture”. Encyclopedia Britannica. Архивирано из оригинала 16. 11. 2017. г. Приступљено 2017-10-27. 
  14. ^ Pace, Anthony (2004). „Tarxien”. Ур.: Daniel Cilia. Malta before History – The World's Oldest Free Standing Stone Architecture. Miranda Publishers. ISBN 978-9990985085. 
  15. ^ „Global construction set to rise to US$12.9 trillion by 2022, driven by Asia Pacific, Africa and the Middle East”. Building Design and Construction. 8. 10. 2018. Приступљено 29. 4. 2020. 
  16. ^ Chitkara, K. K. (1998), Construction Project Management, New Delhi: Tata McGraw-Hill Education, стр. 4, ISBN 9780074620625, Приступљено 16. 5. 2015 
  17. ^ „Global Construction: insights (26 May 2017)”. Potensis. Приступљено 30. 4. 2020. 
  18. ^ „Construction Sector Employment in Low-Income Countries: Size of the Sector”. ICED. Приступљено 3. 5. 2020. 
  19. ^ „Which countries are investing the most in construction?”. PBC Today. 25. 3. 2019. Приступљено 30. 4. 2020. 
  20. ^ Roumeliotis, Greg (3. 3. 2011). „Global construction growth to outpace GDP this decade - PwC”. Reuters Economic News. Архивирано из оригинала 06. 11. 2020. г. Приступљено 29. 4. 2020. 
  21. ^ Global Construction Perspectives & Construction Economics (2019)(Future of Consultancy: Global Export Strategy for UK Consultancy and Engineering, ACE, London.
  22. ^ Value of Construction Put in Place at a Glance. United States Census Bureau. Accessed: 29 April 2020. Also see Manufacturing & Construction Statistics for more information.
  23. ^ а б „Labor Force Statistics from the Current Population Survey”. US Bureau of Labor Statistics. 2019. Приступљено 30. 4. 2020. 
  24. ^ „Industries at a glance: Construction: NAICS 23”. US Bureau of Labor Statistics. US Bureau of Labor Statistics. 
  25. ^ „TED: The Economics Daily (March 3, 2017)”. US Bureau of Labor Statistics. US Bureau of Labor Statistics. Приступљено 30. 4. 2020. 
  26. ^ Rhodes, Chris (16. 12. 2019). Briefing Paper: Construction industry: statistics and policy. London: House of Commons Library. 
  27. ^ Rhodes, Chris (16. 12. 2019). Briefing Paper: Business statistics. London: House of Commons Library. 
  28. ^ „Construction industry just 12.5% women and 5.4% BAME”. GMB Union. 24. 10. 2019. Приступљено 30. 4. 2020. 
  29. ^ "Armenian Growth Still In Double Digits", Armenia Liberty (RFE/RL), September 20, 2007.
  30. ^ „The construction industry's productivity problem”. The Economist. Приступљено 2017-08-21. 
  31. ^ „Construction worker definition and meaning | Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2018-06-09. 
  32. ^ „Are you a construction worker? Construction (Design and Management) Regulations 2015 (CDM 2015) - What you need to know”. Health and Safety Executive. HSE. Приступљено 22. 4. 2022. 
  33. ^ „Construction Worker - General”. Canadian Centre for Occupational Health and Safety. CCOHS. Приступљено 22. 4. 2022. 
  34. ^ „Construction: NAICS 23”. US Bureau of Labor Statistics. United States Department of Labor. Приступљено 22. 4. 2022. 
  35. ^ „Tables - Occupational Employment and Wage Statistics: National industry-specific and by ownership”. US Bureau of Labor Statistics. United States Department of Labor. Приступљено 22. 4. 2022. 
  36. ^ Wood, Hannah (17. 1. 2012). „UK Construction Careers, Certifications/Degrees and occupations”. TH Services. Архивирано из оригинала 4. 3. 2012. г. Приступљено 4. 3. 2012. 
  37. ^ „Health and safety at work statistics”. eurostat. European Commission. Приступљено 3. 8. 2012. 
  38. ^ Garza, Elizabeth. „Construction Fall Fatalities Still Highest Among All Industries: What more can we do? (April 10, 2019)”. NIOSH Science blog. Centers for Disease Control and Prevention. Приступљено 1. 3. 2021. 
  39. ^ „Construction statistics in Great Britain, 2021” (PDF). HSE. Health & Safety Executive. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 01. 2022. г. Приступљено 19. 4. 2022. 
  40. ^ „OSHA's Fall Prevention Campaign”. Occupational Safety and Health Administration. Приступљено 6. 8. 2012. 
  41. ^ „The Construction Chart Book: The US Construction Industry and its Workers” (PDF). CPWR, 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 05. 2016. г. Приступљено 30. 07. 2022. 
  42. ^ Swanson, Naomi; Tisdale-Pardi, Julie; MacDonald, Leslie; Tiesman, Hope M. (13. 5. 2013). „Women's Health at Work”. National Institute for Occupational Safety and Health. Приступљено 21. 1. 2015. 
  43. ^ „CDC - NIOSH Program Portfolio : Construction Program”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2018-04-05. Приступљено 2018-04-07. 
  44. ^ „CDC - NIOSH - NORA Construction Sector Council”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 2017-12-01. Приступљено 2018-04-07. 
  45. ^ „Basic Information | Green Building |US EPA”. archive.epa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-11. 

Литература

[уреди | уреди извор]


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]