Ваздух

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Плава светлост је више распршена у гасовима који чине Земљину атмосферу од светлости других таласних дужина, што даје Земљи плавичаст прстен када се гледа из свемира.

Ваздух је механчка смеша гасова која обавија планету Земљу и ствара њену атмосферу.

Хемијски састав[уреди]

У променљивим количинама у ваздуху може бити водене паре, озона, угљен-диоксида, радона и других. Састав ваздуха варира на различитим висинама. При већој висини смањује се садржај кисеоника, а повећава се садржај водоника.

Физичке карактеристике[уреди]

Физичке карактеристике ваздуха су:

Ваздух у земљишту[уреди]

Ваздух се налази и у шупљинама, каналима и порама у земљишту, у којима се налази и вода. Оптимални услови за развој биљака се успостављају када је однос воде и ваздуха 50:50% у зони ризосфере.

Земљиште које је стално натопљено водом садржи мању количину ваздуха при чему се стварају анаеробни услови (мочваре, плаве површине, забарене ливаде, тресаве).

Загађење ваздуха[уреди]

До загађења ваздуха долази приликом сагоријевања фосилних горива. Угаљ, нафта и плин садрже сумпор, од кога сагоријевањем настају оксиди сумпора. Због високе температуре у моторима аутомобила, од азота и кисеоника настају оксиди азота. Оксиди сумпора и азота су загађивачи ваздуха јер надражују слузокожу. Угљеник (IV)-оксид и честице прашине такође загађују ваздух.

У супстанце које загађују ваздух сврставају се најпре оне које се у незагађеном ваздуху не налазе. У загађујуће супстанце сврставају се и сва она хемијска једињења која природно постоје у ваздуху ако је њихова концентрација већа од оне која одговара незагађеном ваздуху. Веома је мало хемијских једињења који нису загађивачи.

Литература[уреди]

  • Ситарица, Рада; Тадић, Милутин (Београд, 2008). Географија 5 за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства
  • Ранђеловић, Владимир. „Ваздух” (PDF). 

Спољашње везе[уреди]