Ваздух

Плава светлост је више распршена у гасовима који чине Земљину атмосферу од светлости других таласних дужина, што даје Земљи плавичаст прстен када се гледа из свемира.

Ваздух је смеша гасова од којих су неки у врло променљивом саставу: азота има 78,08%, кисеоника 20,95%, аргона 0,93% и у врло малим количинама криптона, ксенона, хелијума, неона и других. У променљивим количинама у ваздуху може бити водене паре, озона, угљен-диоксида, радона и других. Састав ваздуха варира на различитим висинама. При већој висини смањује се садржај кисеоника, а повећава се садржај водоника.

Загађење ваздуха

Главни чланак: Загађење ваздуха

До загађења ваздуха долази приликом сагоријевања фосилних горива. Угаљ, нафта и плин садрже сумпор, од кога сагоријевањем настају оксиди сумпора. Због високе температуре у моторима аутомобила, од азота и кисеоника настају оксиди азота. Оксиди сумпора и азота су загађивачи ваздуха јер надражују слузокожу. Угљеник(IV)-оксид и честице прашине такође загађују ваздух. У супстанце које загађују ваздух сврставају се најпре оне које се у незагађеном ваздуху не налазе. У загађујуће супстанце сврставају се и сва она хемијска једињења која природно постоје у ваздуху ако је њихова концентрација већа од оне која одговара незагађеном ваздуху. Веома је мало хемијских једињења који нису загађивачи.

Литература

Ситарица Рада, Тадић Милутин, "Географија 6", за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике Београд, 2008.