Клиничка смрт

С Википедије, слободне енциклопедије
Клиничка смрт
Мртвачко бледило у горњим и мртвачке мрље у доњим ненаслоњеним пределима тела представљају знака реверзибилног престанка респирације и циркулације, али не увек и мождане активности

Клиничка смрт (енгл. неар-деатх еxпериенце или скраћено НДЕ) представља реверзибилни престанак респирације, циркулације и мождане активности. Брзом лекарском интервенцијом – одговарајућом кардиопулмоналном реанимацијом могуће је поново успоставити виталне функције и омогућити нормалан наставак живота. То стање не представља кортикалну смрт, јер је могуће преживљавање, и може трајати дуги низ година, те се у законском смислу и не сматра можданом смрћу. Период трајања овог стања до терминалне смрти, са изузетком ретких случајева, у просеку траје не више од 3—4 минута, максимално 5—6 минута (са почетном ниском или нормалном телесном температуром) и несигурним знацима смрти.

Данас се сматра се да је искуство клиничке смрти и транскултуралан феномен који има карактеристике које су заједничке свим друштвима и старосним групама. Искуство клиничке смрти може се схватити преко неколико психолошких теорија — као симптом деперсонализације, као одбрана од страха од смрти, као синдром лажног сећања, као сећање на сопствено рођење и као стање аутоскопије[1].

Историјат НДЕ[уреди | уреди извор]

Од античких легенди до данашњих дана добро су позната и у литератури описана различита искуства клиничке смрти.[2] Ову област највише је истраживо Бруцеу Греyсону, као и искуства из клиничке смрти као афективно снажног психолошког доживљаја са трансцендентним и мистичним елементима који се јављају код људи на самрти или у ситуацијама изузетно јаког психолошког стреса или трауме.

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Према Медицинској енциклопедији — смрт је стање организма које настаје након престанка животних функција, првенствено функција централног нервног система, кардиоваскуларног и респираторног система.[3] Међутим, без обзира што је дијагноза тоталне биолошке смрти морфолошки и функционално најчешће јасна, у клиничкој је смрти могуће остварити реверзибилност. То значи да у човековом организму, у ткиву и органима још постоје одређене животне резерве, па је могућа његова ревитализација и поновно продужење живота. Зато је тешко повући оштру границу између две комплементарне фазе које се међусобно искључују: живота и смрти.[1]

Према амаричком лекару Бруцеу Греyсону, који је највише писао на тему искуства клиничке смрти, овај феномен се дефинише као — афективно снажан психолошки доживљај с трансцендентним и мистичним елементима који се јављају приликом осећаја надолазеће смрти или у ситуацијама јаке телесне или психолошке опасности.[4]

Иако се данас, многи аутори слажу у томе да постоје јасни елементи/карактеристике искуства клиничке смрти, део научника, то оспорава и сматра да је то искуство заправо дискретан, лични феномен који код сваког појединачно има своје специфичности. Временом је ипак, превладало мишљење да се НДЕ састоји од веома сличних појавних облика.

Пет стадијума у развоју искуства о клиничкој смрти

У свом истраживању на 102 особе које су преживеле искуство клиничке смрти, Кеннетх Ринг је закључио да постоји пет стадијума искуства клиничке смрти.

Први стадијум — сазнање да је особа умрла. То сазнање испитаници не везују уз болест или бол, него уз осећај коначно постигнутог унутрашњег мира.

Други стадијум — везује се уз различите аутоскопске доживљаје који иду све до осећаја извантелесног искуства (енгл. оут оф бодy еxпериенце).

Трећи стадијум — означава транзицију: излазак из живота и улазак у свет таме, што се често понавља у облику путовања кроз мрачни тунел.

Четврти стадијум — карактерише јака светлост на крају тунела која се углавном доживљава као позитивно искуство (нпр поистовећује се с безграничном љубави, почетком новога живота и сл.).

Пети стадијум — је наставак четвртог, и у њему се наглашава лепота мистериозне светлости али и појава друге боје и осећај придоне сликовитости у каснијем емоционалном значењу тог доживљаја.[5]

Разлика између клиничке и мождане смрти[уреди | уреди извор]

У случају када хипоксија мозга траје дуже, као последица исхемије и прекида циркулације (траума, тровање, продужена реанимација), настаје оштећење ганглијских ћелија мождане коре и последичног трајног губитка свести у виду перзистентне коме, уз очувано функционисање дисања и крвотока. То стање представља кортикалну смрт и може трајати дуги низ година, те се у законском смислу и не сматра можданом, већ клиничком смрћу.

Нова сазнања о клиничкој смрти[уреди | уреди извор]

Раније се сматрало да током клиничке смрти мозак умируће особе потпуно престаје да ради или да је његова активност минимална, и знатно слабија него у свесном стању. Међутим, резултати истраживања на животињама показују да се у мозгу дешава управо супротно — да је активност мозга у тренутку смрти далеко снажнија него у будном стању. Џим Борџигин, професорка на Мичигенском универзитету, у својим истраживањима је:

Мерењем електроенцефалограмом (ЕЕГ) спроведеним код анестезираних глодара којима је претходно изазван застој срца, у периоду од тридесетак секунди од тренутка када је срце престало да им куцају регистровала нагли пораст и јаку кохеренцију у можданим таласима високих фреквенција, такозваним гама осцилацијама. [6]

Ови мождани таласи које је регистровао тим докторице Џим Борџигин, сматрају се основом свести код људи, задужених да помажу у повезивању информација из различитих делова мозга.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б А. Миндољевић Дракулић, С. Келеува: Психолошки аспекти искуства клиничке смрти. Соц. психијат. Вол. 44 (2016) Бр. 3, стр. 208-218
  2. ^ Замаровскy V. Јунаци античких митова. Загреб: Школска књига, 1985.
  3. ^ Медицинска енциклопедија. Загреб: Југославенски лексикографски завод, 1970.
  4. ^ Греyсон Б. Тхе неар-деатх еxпериенце сцале: Цонструцтион, релиабилитy анд валидитy. Ланцет 2000; 355: 460-3.
  5. ^ Ринг К. Лифе ат деатх: А сциентифиц инвестигатион оф тхе неар-деатх еxпериенце. Неw Yорк: Qуилл, 1982
  6. ^ „Научници објаснили клиничку смрт!”. Телеграф рс. 13. август 2013. Приступљено 28. 11. 2018. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).