Кнез Бранимир
Кнез Бранимир (Бранимерус, Бранимирус, Браннимерус, Бренамир), био је од 879 до 892. године један од хрватских владара. На власт је дошао након насилног свргавања са власти свог претходника, провизантијски оријентисаног кнеза Здеслава (878 — 879.).[1] За њега се на основу писања млетачког хроничара Ивана Ђакона..неки Славен по имену Бренамир присвојио је власт у Здеславовој кнежевини, претпоставља да није припадао хрватској владарској лози Домагој како то неки мисле, иако је имао поседе на подручју Равних котара. Уз Трпимира, сматра се најзначајнијим хрватским владарем у 9. веку.[2]
Титула[уреди | уреди извор]
Титуле принцепс и цомес Браними Бранимир је добио од папске канцеларија, док на каменим споменицима уз ознаку достојанства доминус носи и назив цомес и дуx.
Историја[уреди | уреди извор]
Кнежевина Хрватска која се у 9. веку налазила на граници латинског запада (Франачко царство) и грчког истока (Византијско царство), на челу са њеним владарима имала је јако изражену тежњу да оствари независност у односу на две велесиле из окружења, и своју власт веже уз папу као поглавара хришћанске Цркве — како би од Папске Државе, Хрватска кнежевина стекла потврду своје власти. Након што је Браним изразио верност папи Ивану VIII, он га је, заједно са хрватским народом и његовом државом, благословио 21. маја 879. у цркви Светог Петра у Риму. Тај благослов према тадашњему међународном праву — у складу с идеологијом папинског универзализма и његовим правом признавања законитости власти и владара – прогласило је Бранимира за законитог владара Хрватске, као независне државе.
Чврста веза са Папском државом, коју је Бранимир за време своје владавине успоставио, наставиће да траје и за време каснијих хрватских владара.[3]
Значај Бранимирове владавине[уреди | уреди извор]
Бранимирова владавине у којој је он изграђивао политичке односе у Европи не ослањајући се ни на Византију ни на Франачку државу, имала је за циљ да ослободи Хрватску политичког утицаја великих сила и учинити је самосталном кнежевином. Тако је власт Бранимира донела Хрватима не само политичку самосталност већ и јачање веза с Римом, који су резултовале верским и културним препородом који се огледао пре свега у израженој црквеној градитељској делатност коју је доминантно спроводио нински бискуп Теодосије. Тада су широм Бранимирове кнежевине изграђене многе нове цркве, моги антички објекти прилагођени новој намени, а старије сакралне грађевине обновљене или дограђене.[4]
О кнезу Бранимиру, периоду и значају његове владавине, од свих раносредњовековних владара хрватске државе, остало је највише писаних документација. Уз бројне епиграфске споменике, за њим је остала кореспонденција са папом Иваном VIII, запис његовог имена и имена његове жене кнегиње Маруше (Мариоса цометисса) у Чедадском евангелијару итд.
Иако се од средине 9. века у хрватској јавља велик узлет градитељства, у Бранимирово време он је пуним интензитетом настављен и током целе друге половине 9. века, пре свага захваљући Бранимировој владавини, за коју се везује врхунац дефинисања хрватског простора, завршетак процеса покрштавања, које је видљив кроз црквено градитељство и бројне погребне обичаје.[5]
Било је то време споменички богатог предроманског уметничког и стилског изражаја. У коме је настала бројна епиграфска споменичка грађа са именом Бранимира, најчешће уклесиваним именом у споменичкој баштини из периода раних хрватских владара. Међу њима се посебно издваја онај из Мућа Горњег, на коме је уз Бранимирово име уклесана и година 888, што је прва документована година на једном хрватском средњовековном епиграфском споменику.[6][7][8]
Споменичко наслеђе из периода владавине кнеза Бранимира[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ф. Сишић: Приручник извора хрватске хисторије, I/1. Загреб 1914, 123–124, 202–208.
- ^ D. Грубер: Бранимир и Мутимир, хрватски кнезови. Просвјета (Загреб), 13(1905) 16, стр. 511–514; 17, стр. 540–547
- ^ Љ. Хауптманн: Које су силе хрватске повијести одлучивале у вријеме народне династије. Зборник краља Томислава. Загреб 1925, 174–175.
- ^ Ј. Лучић: Црквене прилике у Хрватској за кнеза Бранимира (879–892). Цроатица Цхристиана периодица, 10(1986) 17, стр. 1–16
- ^ Љ. Караман: Из колијевке хрватске прошлости. Загреб 1930, 80–81
- ^ Ш. Љубић: Писан споменик из добе хрватскога војводе Бранимира. Рад ЈАЗУ, 1874, 26, стр. 93–102.
- ^ Ф. Рачки: Писан споменик из добе хрватскога војводе Бранимира. Ибид., стр. 103–108.
- ^ Доцумента хисториае Цхроатицае периодум антиqуам иллустрантиа. Заграбиае 1877, 8–14, 374–384. — Р. Хорват: Бранимир и Теодозије. Цртице из хрватске црквене повијести. Даница (календар), 1898, стр. 119–129
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Претходни: Здеслав (878 — 879) |
Кнезови приморске Хрватске: Бранимир (879 — 892.) |
Наследник: Мунцимир (892 — 910) |
|---|
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
