Разговор:Knez Branimir

Knez Branimir

Dalmatinski knez Branimir (879-~892) se, istina, ne pominje u delu ,,Gesta regum Sclavorum, ali bi trebao... Zapravo se pominje, ali o čemu se ovde radi?

Delo ,,Gesta regum... je, istina, puno propusta, umetaka i grešaka, što nenamernih (Ko radi, taj i greši.), što namernih (Politika... Ko krivotvori, nikad nije sasvim siguran u svoje priče.), ali ovo delo zato ne treba tek tako u celini isključivo smatrati bezvrednom izmišljotinom i odbacivati. Svakako je bolje što ga ima, nego da ga nema. Treba imati u vidu ta davna vremena i mogućnosti i način sastavljanja istorijskih dela u tim vremenima. U ta stara vremena, nije bilo savremenih kineskih radnji savremenih svesaka i olovaka i da pisci u njima zapisuju beleške, da pišu, brišu, izmenjuju i dopunjuju podatke, koji im trebaju za sastavljanje dela. Tada se pisalo na osnovu svog ličnog svedočenja dešavanjima, na osnovu usmenih predanja i sećanja na pročitana postojeća dela, ukoliko ne postoji mogućnost da se direktno prepisuje iz tih postojećih dela, i uglavnom se nije obraćala pažnja na sitnije detalje. Tada još nije bilo štampanja knjiga, sve se radilo ručno, pa bi i brojne greške ostale neispravljene, jer se žurilo u završavanju posla, a i trebalo je mnogo više vremena u skupljanju građe, nego danas. Od ,,silnih posejanih grešaka, većim problemom smatram nedovoljan ili slab rad i trud istoričara da ispravno rastumače i razgraniče šta se tačno izdešavalo i da to ispravno i razlažu.

Čitavši i sam to delo (Gesta regum Sclavorum) u pdf formatu, došao sam do sledećeg.

01. Knez Seislav, sin kneza Radoslava i brat kneza Predislava, oca kneza Pavlimira Ratnika, bio je dalmatinski knez Sedeslav, tj. Zdeslav, odnosno ispravno - Svetislav. Po delu, on je vladao 12 Dukljom, a po svoj prilici, pošto ga je na vlasti smenio brat Petrislav, pomogao mu je da postane vladar Dalmacije. Druga stvar je to, da nije on ratovao protiv Mađara koji su ga bacili u reku Savu, već pola veka mlađi i daleko poznatiji srpski knez Časlav. Naslednici srpskog kneza Časlava su bili kneževi Tihomir, Ljudomir, Ljudomirovi sinovi Tugomir (Tihomir II) i Ljudovid, deda Stefana Nemanje - knez Vukan itd., srpski knez Tihomir (955-970) nije mogao biti savremenik dalmatinskog kneza Sedeslava (876-879), jer je bio mlađi oko jednog stoleća od njega, već je to trebao biti dalmatinski knez Branimir (879-892). Da li je ta piščeva greška bila slučajna ili namerna, to bi se trebalo zapitati. Zahvaljujući toj grešci znamo kako se zvao naslednik srpskog kneza Časlava. Zanimljivo!?

02. Srpski knez Ljudomir (971-1006/07) je poginuo od strane dukljanskog kneza Petrislava, oca dukljanskog kneza Jovana Vladimira (1008-1016), a ne od strane Pavlimira Ratnika ili Pavlimirovog oca Petrislava. Otac Jovan Vladimira je najverovatnije bio vazal Vizantije, a Ljudomir cara Samuila, i to bi mogao biti jedini razlog njihovog međusobnog ratovanja.

03. Pošto je umro bugarski car Petar (927-969), kaže delo, romejski car je pokorio Bugarsku, a onda i Srbiju... Istina, car Jovan Cimiskije je 970. pokorio Bugarsku, Petrove sinove, Borisa II i Romana, je uštrojio i pokorio Bugarsku, Roman je formalno bio bugarski vladar, a Boris je utamničen u Vizantiji, odakle se nikad nije živ vratio. Romana je zarobio car Vasilije Bugaroubica 991. god. i Bugarska nije postojala naredna 2 veka. Srbija je pokorena 971. god., kad je osnovan romejski kapetanat Ras. Dukljanin kaže da je srpski vladar, naslednik kneza Časlava, po padu Bugarske otišao u Duklju, kod kneza Prelimira, unuka kneza Pavlimira Ratnika, sa sinovima Pienom i Radigradom i kćerkom Prehvalom. Izvor kaže da je knez Prelimir oženio Prehvalu, al to nije tačno, Prelimir je već tad imao 4 velika sina: Hvalimira, Borislava, Dragoslava i Svevlada, verovatno je hteo Prehvalom da oženi prvenca, ali od toga nije bilo ništa. Prehvalu je 15-ak god kasnije oženio Dragomir Hvalimirov, brat od strica Prelimirovih sinova. Na kraju krajeva, pre će biti da su Prelimir, sa sinovima Hvalimirom i Borislavom i Tihomir sa sinovima Radigradom i Pienom poginuli protiv Romeja i tako njihove države postale vazali Vizantije i da su to bile sve do dukljanskog kneza Stefana Vojislava (1018-1048) i srpskog kneza Vukana (1075-1113), nego da su ih oslobodili. Posle Prelimira su vladali njegovi sinovi Dragoslav i Svevlad, kao Cimiskijevi vazali, dok ih nije proterao i zamenio knez Hvalimir, deda kneza Stefana Vojislava. Kneza Tihomira je nasledio najmlađi sin, Ljudomir, Prehvalin brat, koji je bio vazal Vizantije, a kasnije i cara Samuila.

Letopis Dukljanski ima i mnogih drugih notornih grešaka, a ove su neke od njih. Markon Padrino (разговор) 20:50, 17. септембар 2021. (CEST)