Мунцимир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мунцимир
Датум смрти910.
ДинастијаТрпимировићи
ОтацТрпимир
ПотомствоТомислав I Трпимировић, Трпимир II
ПретходникБранимир Хрватски
НаследникТомислав I Трпимировић
Повеља кнеза Мунцимира из 892. (рукопис) : Muncimiro, divino munere Croatorum dux ("Мунцимир, уз помоћ Божју, кнез Хрвата").

Мунцимир (лат. Muncimiro), или понекад називан Мутимир, је био кнез Кнежевине Далмације и Либурније и владао је од 892. до око 910. Био је члан династије Трпимировића.

Биографија[уреди]

Мунцимир је 892. на месту кнеза наследио Бранимира, вративши династију Трпимировића на престо. Владао је из Биаћа код Трогира (данас у Каштели). Мунцими је преузео контролу над Хрватском и владао је независно и од папе и Bизантије ка divino munere Croatorum dux (уз Божју помо, кнез Хрвата).[1]

Кнез Мунцимир је вратио Сплитској надбискупији земљу коју јој је Бранимир одузео и даривао Нинској бискупији. У његовој повељи, у којој он потврђује очеве одлуке о црквеним земљама, први пут се види организација кнежевог двора. Исто тако први пут се помиње владарски печат (anulo).[1]

Током његове владавине постојала је значајна активност Мађара у близини његове кнежевине. Крајем 9. века Мађари су прешли Карпате и дошли у Панонску низију.[2] Они су напали северну Италију и такође поразили Панонска кнежвинапанонског кнеза Браслава и тако угрозили Хрватску. Током Мунцимирове владавине, прогнани српски кнез Петар Гојниковић из династије Властимировића који се склонио у Хрватску, вратио се у Рашку и тамо преузео власт. Кнез Петар је протерао своје рођаке који су претендовали на српски престо: Прибислава, Брана и Стефан; које је Мунцимир примио и ставио под своју заштиту.[3]

Мунцимира је наследио Томислав, први краљ Хрватске. Сродничка веза између Мунцимира и Томислава је непозната; Томислав је вероватно био Мунцимиров син.

Породица[уреди]

Мунцимир је вероватно био трећи син Трпимира I и брат Петра и Здеслава, пошто у својој повељи датираној у 892. у време његове владевина, Мунцимир навео да се вратио на престо свога оца,[1] који је узурпирао Бранимир.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Codex Diplomaticus Regni Croatiæ, Dalamatiæ et Slavoniæ, Vol I, p. 23
  2. ^ Gyula Kristó, Encyclopedia of the Early Hungarian History - 9-14th centuries
  3. ^ De administrando imperio, XXXII. О Србима и земљи у којој сада станују