Константа дисоцијације киселине

Сирћетна киселина, слаба киселина, донира протон (водонични јон, означен у зеленом) води у равнотежној реакцији чиме настаје ацетатни јон и хидронијум јон.

Konstanta disocijacije kiselina, K_a, (kiselinska konstanta, konstanta jonizacije kiseline) je kvantitativna mera jačine kiseline u rastvoru. To je konstanta ravnoteže hemijske reakcije poznate kao disocijacija u kontekstu kiselo-baznih reakcija. Ravnoteža se može simbolički zapisati kao:

HA ⇌ A⁻ + H⁺,

где је HA генеричка киселина. Она се дисоцира у А⁻, који је познат као коњугована база киселине, и водонични јон или протон, H⁺, који у случају водених раствора, постоји као солватисани хидронијумски јон. У примеру приказаном на слици, HA је сирћетна киселина, а А⁻ је ацетатни јон. Хемијске групе HA, А⁻ и H⁺ су у равнотежи кад се њихове концентрације не мењају у функцији времена. Константа дисоцијације се обично записује као количник равнотежних концентрација (у mol/L), облележених са [HA], [А⁻] и [H⁺]:

$K_{\mathrm {a} }=\mathrm {\frac {[A^{-}][H^{+}]}{[HA]}}$

Пошто К_а вредности покривају опсег са знатним бројем редова величина, логаритамска мера константе дисоцијације киселине се нормално користи у пракси.

$\ pK_{\mathrm {a} }=-\log _{10}K_{\mathrm {a} }$

Што је већа pK_a вредност, то је мањи степен дисоцијације. Слабе киселине имају pK_a вредности у приближном опсегу −2 до 12 у води. Киселине са pK_a вредношћу мањом од око −2 се сматрају јаким киселинама. Јака киселина је скоро потпуно дисоцирана у воденом раствору, т. ј. до те мере да концентрација недисоциране киселине постаје занемарљива. pK_a вредности јаких киселина се могу, међутим, проценити теоријским путем или екстраполацијом из мерења у неводеним растварачима у којима је константа дисоцијације мања, попут ацетонитрила и диметил сулфоксида.

Види још

• Изоелектрична тачка

Литература

• Алберт А., Серјеант, Е.П. (1971). Тхе Детерминатион оф Ионизатион Цонстантс: А Лабораторy Мануал. Цхапман & Халл. ISBN 0-412-10300-1. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Previous edition published as Ionization constants of acids and bases. London (UK): Methuen. 1962. )
• Atkins P.W., Jones, L. (2008). Chemical Principles: The Quest for Insight (4th изд.). W.H. Freeman. ISBN 1-4292-0965-8. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.  (Non-aqueous solvents)
• Hulanicki A. (1987). Reactions of Acids and Bases in Analytical Chemistry. Horwood. ISBN 0-85312-330-6.  (транслатион едитор: Марy Р. Массон)
• Перрин D.D., Демпсеy, Б., Серјеант, Е.П. (1981). пКа Предицтион фор Органиц Ацидс анд Басес. Цхапман & Халл. ISBN 0-412-22190-X. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Skoog D.A., West, D.M.; Holler, J.F.; Crouch, S.R. (2004). Fundamentals of Analytical Chemistry (8th изд.). Thomson Brooks/Cole. ISBN 0-03-035523-0. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Reichardt C. (2003). Solvents and Solvent Effects in Organic Chemistry (3rd изд.). Wiley-VCH. ISBN 3-527-30618-8. 

Спољашње везе

• Подаци о киселости-базности у не-воденим растварачима
• Curtipot
• SPARC Архивирано на сајту Wayback Machine (30. август 2012)