Конзервативни јудаизам

Јеврејско теолошко семениште Америке, главни рабинско семениште конзервативног јудаизма

Конзервативни јудаизам (познат као масорти јудаизам изван Северне Америке) је јеврејски религиозни покрет који сматра да ауторитет јеврејског закона и традиције произлази превасходно из сагласности народа и заједнице кроз генерације, пре него од божанског откривења. Због тога се жидовски закон, или халаха, сматра обавезујућим али и подложним историјском развоју. Конзервативни рабинат користи модерна историјско-критичка истраживања, а не само традиционалне методе и изворе, и даје велику тежину својој конгрегацији приликом одређивања свог става по питањима праксе. Покрет свој приступ сматра аутентичним и најприкладнијим наставком халахичког дискурса, одржавајући истовремено преданост примљеним формама и флексибилност у њиховој интерпретацији. Он се такође одражава строгих теолошких дефиниција, без консензуса по питањима вере и уз подршку плурализма у знатној мери.

Иако покрет себе сматра наследником позитивно-историјске школе рабина Зехарија Франкела у Европи из 19. века, конзервативни јудаизам се у потпуности институционализовао само у Сједињеним Државама током средине 20. века. Његов највећи центар данас је Северна Америка, где је његов главни конгрегативни огранак Уједињена синагога конзервативног јудаизма, а њујоршко Јеврејско теолошко семениште Америке делује као највеће рабинско семениште. Глобално повезане организације су уједињене у оквиру кровне организације Масорти Олами. Конзервативни јудаизам је трећи по величини јеврејски религиозни покрет у свету, за који се процењује да представља близу 1,1 милиона људи, чиме је обухваћено преко 600.000 регистрованих одраслих припадника конгрегација и мноштво других који се идентификују са покретом мада нису чланови.

Теологија

Став

Конзервативни јудаизам, од својих најранијих стадијума био је обележен амбиваленцијом и двозначношћу у свим теолошким аспектима. Рабин Захарија Франкел, који се сматра интелектуалним оцем покрета, веровао је да је сам појам теологије стран традиционалном јудаизму. Његови противници, како реформски, тако и ортодоксни, често су га оптуживали за несигурност. Амерички покрет је у великој мери заговарао сличан приступ, а његови лидери углавном су избегавали то поље. Тек 1985. отворен је курс о конзервативној теологији у Јеврејском теолошком семеништу Америке (ЈТС). Досад једини значајан покушај да се дефинише јасан кредо извршен је 1988. године, „Изјавом о принципима Емет ве-Емунаха” (истине и вере), коју је формулисао и издао Руководствени одбор конзервативног јудаизма. У уводу је речено да је „недостатак дефиниције био користан” у прошлости, али да се сада јавила потреба да се артикулише. Платформа је пружила многе изјаве у којима се цитирају кључни појмови као што су Бог, откривење и избор, али је такође потврђено да у њеним редовима постоје различите позиције и убеђења, које произилазе из стриктног разграничења принципа и да се често испољавају опречни ставови. У посебном издању часописа Конзервативни јудаизам из 1999. године посвећеном том питању, водећи рабини Елиот Н. Дорф и Гордон Тукер појаснили су да „велику разноликост” у покрету „чини стварање теолошке визије коју сви деле нити могућом, ни пожељном”.

Бог и есхатологија

Конзервативни јудаизам углавном подржава теистички појам личног Бога. Емет ве-Емунах је изјавио да „потврђујемо своју веру у Бога као Створитеља и Управитеља универзума. Његова моћ је дозвала свет у постојање; Његова мудрост и доброта воде његову судбину.” Истовремено, платформа је такође напоменула да је Његова природа „неухватљива” и подложна многим опцијама веровања. Натуралистичка концепција божанства, сматрајући га неодвојивим од световног света, некада је имала важно место у покрету, посебно је то гледиште заступао Мордекај Каплан. Након што се Капланов реконструкционизам потпуно сјединио у независтан покрет, ти су погледи маргинализовани.

Слично неуверљиво стајалиште изражено је и према другим поукама. Већина теолога се држи бесмртности душе, али док се референце на васкрсење мртвих одржавају, енглески преводи молитава заташкавају то питање. У Емету је речено да смрт није исто што и крај нечије личности. У односу на месијски идеал, покрет је реформулирао већину петиција за обнављање жртвовања у прошло време, одбацујући обнову животињских жртвовања, иако се не противи повратку на Сион, па чак ни новом храму. Платформа из 1988. године објавила је да „неки” верују у класичну есхатологију, али је догматизам у овом питању био „филозофски неоправдан”. Појмови избора Израела и Божјег савеза са њим су у основи такође задржани.

Откривење

Конзервативна концепција откривења обухвата широк спектар. Сам Захаријас Франкел применио је критичко-научне методе да анализира фазе у развоју усмене Торе, пионир модерног проучавања Мишне. Он је блажене мудраце сматрао иноваторима који су додали свој, оригинални допринос канону, а не само излагачима и тумачима правног система који је у целини дат Мојсију на гори Синај. Ипак, он је такође оштро одбацио коришћење ових дисциплина на Петокњижју, држећи да је ван људског домета и да је потпуно небеског порекла. Франкел никада није разјаснио своја уверења, а тачна корелација између људског и божанског у његовој мисли је још увек предмет научне дебате. Сличан негативан приступ вишој критици, уз прихватање еволутивног разумевања усменог закона, дефинисали су рабини Александар Кохут, Соломон Шехтер и рана генерацију америчког конзервативног јудаизма. Када је ЈТС факултет почео да прихвата библијску критику 1920-их, прилагодили су теолошки став који је био у складу са њим: оригинално, вербално откривење се догодило на Синају, али сам текст су саставили каснији аутори. Ово последње, које је Дорф класификовао као релативно умерену метаморфозу старог, још увек подржава неколико традиционалистичких десничарских конзервативних рабина, иако је маргинализовано међу вишим руководством.

Мали, али утицајни сегмент унутар ЈТС-а и покрета придржавао се, од 1930-их, филозофије Мордекаја Каплана која је порицала било какав облик откривења, али је сво свето писмо посматрала као чисто људски производ. Заједно са другим реконструкционистичким начелима, оно је нестало како су се потоњи консолидовали у засебну групу. Капланови ставови и прожимање више критике постепено су привукли већину конзервативних мислилаца ка невербалном разумевању теофаније, које је постало доминантно 1970-их. Ово је било синхронизовано са ширим трендом смањења стопе Американаца који су прихватили Библију као Реч Божију. Дорф је заговорнике овога категорисао у две школе. Једна тврди да је Бог пројектовао неки облик поруке која је инспирисала људске ауторе Петокњижја да забележе оно што су приметили. Други је често под јаким утицајем Франца Розенцвајга и других егзистенцијалиста, али је такође привукао многе објективисте који сматрају људски разум најважнијим. Друга школа каже да је Бог препустио само своје присуство онима на које је утицао, без икакве комуникације, а искуство их је навело на духовно стваралаштво. Иако се разликују у теоријском нивоу који окружује откривење, и једни и други практично све свето писмо и религиозну традицију сматрају људским производом са одређеним божанским надахнућем — пружајући разумевање које препознаје библијску критику и такође оправдава велике иновације у религиозном понашању. Прва доктрина, коју су заступали такви лидери као што су рабини Бен-Зион Боксер и Роберт Гордис, у великој мери је пренела да су неки елементи унутар јудаизма у потпуности божански, али да би рашчлањавање који су такви било непрактично, те стога треба у основи подржавати примљене облике тумачења. Експоненти овог другог гледишта, међу којима су рабини Луис Џејкобс и Нил Гилман, такође су наглашавали сусрет Бога са Јеврејима као колективом и улогу верских ауторитета кроз генерације у одређивању шта то подразумева. Нагласак на превласти заједнице и традиције, а не индивидуалне свести, дефинише читав спектар конзервативне мисли.

Идеологија

Америчка јеврејска теолошка богословија у Њујорку, главна рабинска богословија конзервативног јудаизма

Конзервативни ослонац било је усвајање историјско-критичке методе у разумевању јудаизма и одређивању његовог будућег курса. Прихватајући еволуциони приступ религији, као нечему што се развијало током времена и апсорбовало значајне спољне утицаје, покрет је правио разлику између првобитног значења имплицитног у традиционалним изворима и начина на који су их схватале узастопне генерације, одбацујући веру у непрекинути ланац тумачења, из првобитног Божијег Откровења, имун на било какве велике вањске ефекте. Ова еволуциона перцепција религије, иако релативно умерена у поређењу са радикалнијим модернизаторима – на пример, ученост позитивно-историјске школе, настојала је да демонстрира континуитет и кохезивност јудаизма током година – и даље је изазивала конзервативне вође.

Они су сматрали традицију и попримали обичаје са поштовањем, посебно континуирано подвргавање механизмима верског закона (Халаха), противећи се неселективним модификацијама, и наглашавали да их треба мењати само са пажњом и опрезом, те да их људи требају поштовати. Рабин Луис Гинзберг је, сумирајући став свог покрета, написао:

Сада можемо разумети очигледну контрадикцију између теорије и праксе... Неко може схватити порекло Сабата као што би то учинио професор на универзитету, али посматрати и најмањи детаљ који је познат строгом православљу... Светост Сабата не почива на чињеници да је проглашена на Синају, већ на чињеници да је хиљадама година налазила свој израз у јеврејским душама. Задатак историчара је да испита почетке и развој обичаја и обреда; практични јудаизам, с друге стране, не брине о пореклу, већ о институцијама какве су постале.

Овај раскорак између научне критике и инсистирања на наслеђу морао је бити надокнађен убеђењем које би спречило било одступање од прихваћених норми или опуштеност и апатију.

Кључна доктрина која је требало да испуни ову способност била је колективна воља јеврејског народа. Конзервативци су дали велику тежину у одређивању верске праксе, како у историјском преседану, тако и као средство за обликовање садашњег понашања. Захаријас Франкел је био пионир овог приступа; како је прокоментарисао Мајкл А. Мајер, „изванредан статус који је приписао укорењеним веровањима и пракси заједнице је вероватно најоригиналнији елемент његове мисли“. Претворио га је у извор легитимитета за промену и за очување, али углавном ово потоње. Основна умереност и традиционализам већине међу људима требало је да гарантују осећај континуитета и јединства, обуздавајући водеће рабине и научнике који су у његовом добу били склони реформисању, али и допуштајући маневрисање у усвајању или одбацивању одређених елемената. Соломон Шехтер је заступао сличан став. Претворио је стари рабински концепт Клал Израела, који је превео као „католички Израел“, у свеобухватан поглед на свет. За њега су детаљи божанског откровења били од секундарног значаја, јер су историјске промене диктирале његово тумачење кроз векове упркос томе: „Средиште ауторитета је заправо уклоњено из Библије“, претпоставио је, „и стављено у неко живо тело... у додиру са идеалним тежњама и религиозним потребама тог доба, најбоље у стању да одреди... Ово живо тело, међутим, није представљено... свештенством, или рабинством, већ колективном савешћу католичког Израела."

Литература

• Цонсервативе Јудаисм: Ан Америцан Религиоус Мовемент. Марсхалл Скларе. Университy Пресс оф Америца (Репринт едитион), 1985.
• Цонсервативе Јудаисм: Оур Анцесторс То Оур Десцендантс (Ревисед Едитион), Еллиот Н. Дорфф, Унитед Сyнагогуе Неw Yорк, 1996
• Тхе Цонсервативе Мовемент ин Јудаисм: Дилеммас анд Оппортунитиес, Даниел Ј. Елазар, Реал Минтз Геффен, СУНY Пресс, 2000
• Цонсервативе Јудаисм: Тхе Неw Центурy, Неил Гиллман, Бехрман Хоусе 1993
• Халакха Фор Оур Тиме: А Цонсервативе Аппроацх То Јеwисх Лаw, Давид Голинкин, Унитед Сyнагогуе, 1991
• А Гуиде то Јеwисх Религиоус Працтице, Исаац Клеин, ЈТС Пресс, Неw Yорк, 1992
• Цонсервативе Јудаисм ин Америца: А Биограпхицал Дицтионарy анд Соурцебоок, Памела С. Наделл, Греенwоод Пресс, НY 1988
• Етз Хаyим: А Торах Цомментарy, Ед. Давид Лиебер, Јулес Харлоw, Цхаим Поток анд Харолд Кусхнер, Тхе Јеwисх Публицатион Социетy, НY, 2001
• Јеwс ин тхе Центер: Цонсервативе Сyнагогуес анд Тхеир Мемберс. Јацк Wертхеимер (Едитор). Рутгерс Университy Пресс, 2000.
• Еигхт Уп: Тхе Цоллеге Yеарс, Сурвеy оф Цонсервативе Јеwисх yоутх фром миддле сцхоол то цоллеге. Ариела Кеyсар анд Баррy Космин
• Адлер, Моррис; Агус, Јацоб; анд Фриедман, Тхеодоре. "Респонсум он тхе Саббатх" ин Процеедингс оф тхе Раббиницал Ассемблy 14 (1950)
• Боксер, Бен Зион. "Тхе Саббатх Халацхах – Травел анд Усе оф Елецтрицитy" ин Процеедингс оф тхе Раббиницал Ассемблy 14 (1950)
• Дорфф, Еллиот Н. То До тхе Ригхт анд тхе Гоод: А Јеwисх Аппроацх то Модерн Социал Етхицс, 2002
• Фелдман, Давид. Маритал Релатионс, Биртх Цонтрол анд Абортион ин Јеwисх Лаw, 1968
• Голд, Мицхаел. Анд Ханнах Wепт: Инфертилитy, Адоптион, анд тхе Јеwисх Цоупле ЈПС, 1988
• Гордис, Роберт. Тхе Дyнамицс оф Јудаисм: А Студy ин Јеwисх Лаw, 1990
• Харлоw, Јулес, ед. Тхе Рабби'с Мануал, Неw Yорк (1965)
• Новак, Давид. Халакхах ин а Тхеологицал Дименсион, 1985
• Ротх, Јоел. тхе Халакхиц Процесс: А Сyстемиц Аналyсис, НY:ЈТСА, 1986
• Wаxман, Меyер. Хандбоок он Јудаисм, 1947
• Wаxман, Мордецхаи, ед. Традитион анд Цханге Неw Yорк: Бурнинг Бусх Пресс, 1958
• Раббиницал Ассемблy wебсите, сецтион он Цонтемпорарy Халакха, тесхувот публисхед онлине.
• Респонса 1991-2000 бy тхе Цоммиттее он Јеwисх Лаw анд Стандардс оф тхе Раббиницал Ассемблy.
• "Респонса ин а Момент: Халакхиц Респонсес то Цонтемпорарy Иссуес", Рабби Давид Голинкин, Тхе Институте оф Апплиед Халакхах ат тхе Сцхецхтер Институте оф Јеwисх Студиес, Јерусалем, Исраел, 2000
• "Лифе & Деатх Респонсибилитиес ин Јеwисх Биомедицал Етхицс", Ед. Рабби Аарон L. Мацклер, Јеwисх Тхеологицал Семинарy оф Америца, 2000
• "Процеедингс оф тхе Цоммиттее он Јеwисх Лаw анд Стандардс оф тхе Цонсервативе Мовемент 1980 - 1985", Тхе Раббиницал Ассемблy, 1998
• "Процеедингс оф тхе Цоммиттее он Јеwисх Лаw анд Стандардс оф тхе Цонсервативе Мовемент 1986 - 1990" Тхе Раббиницал Ассемблy, 2001.
• "Тхе Ординатион оф Wомен ас Раббис: Студиес анд Респонса", Симон Греенберг, ЈТС, 1988.
• "Процеедингс оф тхе Цоммиттее он Јеwисх Лаw анд Стандардс оф тхе Цонсервативе Мовемент 1927-1970", 3 Волуме сет, Ед. Давид Голинкин, Тхе Раббиницал Ассемблy, 1997.
• "Респонса анд Халакхиц Студиес", Исаац Клеин, Ктав, 1975
• "Тхе Респонса оф Профессор Лоуис Гинзберг" Ед. Давид Голинкин, Тхе Јеwисх Тхеологицал Семинарy оф Америца, 1996
• "Респонса оф тхе Ва'ад Халакхах оф тхе Раббиницал Ассемблy оф Исраел", Давид Голинкин, Тхе Сцхецхтер Институте оф Јеwисх Студиес.

Спољашње везе

• The Jewish Theological Seminary
• The United Synagogue of Conservative Judaism
• The Masorti Foundation for Conservative Judaism in Israel
• Цонтемпорарy Халакха: Раббиницал Ассемблy