Пређи на садржај

Копачи (покрет)

С Википедије, слободне енциклопедије
Слика дрвореза у књизи о копачима.

Копачи (ен: Тхе Диггерс) су били група људи, коју је 1649. у Енглеској окупио Џерард Винстенли (Геррард Wинстанлеy) под именом Труе Левеллерс, а постали су познати као копачи због својих активности. Оригинални назив Левеллерс (једначари) потиче од њиховог веровања у изворну хришћанску заједницу добара, заснованог на неким наводима из Библије.

Позадина[уреди | уреди извор]

У периоду непосредно после енглеског грађанског рата и револуције из 1649. године у земљи је завладала велика несташица и глад. Тада се много народа побунило јер револуција није донела ништа сиромашнима, организовали су се у групе и почели самоиницијативно да обрађују необрађену општинску земљу.

Теорија[уреди | уреди извор]

Копачи су хтели да промене друштвени поредак уједначавањем (левеллинг) имовине и пољопривредним начином живота, засновним на идеји слободних сеоских заједница. Веровали су да кад се сав народ Енглеске организује у заједнице узајамне помоћи, у друштву више неће бити места за владајућу класу. Елита ће морати да се придружи заједницама или да умре од глади, пошто неће бити никог да им обрађује земљу или плаћа данак за употребу земље.

Пракса[уреди | уреди извор]

Савет Државе је априла 1649. године примио допис да је неколико људи почело да сади поврће на општинској земљи на брду Св. Ђорђа (Ст Георге’с Хилл), близу Кобама, у време када цене хране достижу оргомну висину. Сандерс преноси да су позвали “да сви дођу и да им помогну, и обећали су им храну, пиће и одећу.” Очекивали су да ће се њихов број за неколико дана попети на пар хиљада.

Убрзо је стигла војска на челу са сир Томасом Ферфаксом (Тхомас Фаирфаx), који је прво поразговарао са Винстенлијем и другима. Пошто је закључио да се заиста налазе у гадној невољи и да не праве никакву штету, убрзо је повукао војску, а локалним земљопоседницима је саветовао да се обрате суду.

Земљопоседници су, ипак, започели систематско злостављање и малтретирање копача, а Френсис Дрејк (Францис Драке, не онај од 1540-1596) је организовао банде да пребијају људе, уништавају саднице и нападају заједничке куће. После тога им је на суду забрањено да говоре у своју одбрану, проглашени су кривима и морали су да напусте брдо св. Ђорђа августа 1649.

Неки од отераних копача се селе у близину, на Литл Хит (Литтле Хеатх), где су засадили 45.000 m² поврћа, изградили шест кућа и објавили неколико памфлета. Испрва благонаклон, локални земљопоседник Кобама, Парсон Џон Плат, убрзо постаје њихов главни непријатељ. Забрањује народу да им помаже и организује нападе не њих. Априла 1650. они напуштају и то место.

Широм земље је постојало још неколико група копача, које су слично деловале, обрађујући општинску земљу да преживе и штампајући памфлете у којима објашњавају своје разлоге.

Покрет дигера је престао да постоји 1651. захваљујући уједињеним напорима земљопоседника на челу са Кромвелом да га угуше где год се појави.

Списи[уреди | уреди извор]

Иза њих је остало неколико значајних списа, међу којима су:

  • Декларација сиромашног и потлаченог народа Енглеске (А Децларатион Фром Тхе Поор Анд Оппрессед Пеопле Оф Енгланд)
  • Закон слободе (Тхе Лаw Оф Фреедом ин а Платформ)
  • Писмо лорду Ферфаксу

и многи други.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]